Народно благостање

велики део њихових кредита лежи у касама без „интереса.

Али су многе француске банке искоришћујући раније mo

битке поделиле исте дивиденде као у претходној години. Овде ми дајемо важније билансне бројеве највећих француских банака у 1931. години:

Највећа француска банка Стеди Буоппалзе исказује пораст туђих срестава са 1,76 милијарди на (близу 15 милијарди франака. Повећање долази највише од прилива иностраног новца чиме је повлачење новца од стране француских депонената више него компензирано. Укупној суми по-| верилаца од 146 милијарди стоје насупрот 12.4 милијарде ликвидних пласмана (благајна, потраживања код банака и менице), тако да је порастао ликвидитет од 78% на 85%. Eo контни кредити давани су ригорозније него раније, тако да је њихово стање пало за 13 на 7.3 милијарде франака. Исто тако су јако пали ломбардни зајмови и дугорочни дужници. Рубитке на фунтама Стеди Гуоппалзе не исказује, јер се је правовремено повукла од послова са Лондоном. У кредитима које су француске банке дале Кригеровом концерну, Credit Руоппале суделује са 28 милиона франака, банка са њима рачуна, јер су покривени са посебним гаранцијама.“ Чиста добит је у главном остала иста као и прошле године и износи 83:86 мил. према 84:85 мил. франака. Одређена је дивиденда од 20%. 5 >

Друга највећа депозитна банка, Socićić 'Generale је једина велика депозитна банка, код које је дошло до опа-! дања поверилана, за 871 милиона на 11.472 милиона. То се Тумачи “тиме, што Зоскеб Обпегаје има више него остале банке, малих муштерија. Да се одржи ликвидитет, активни послови су још више смањени, него шнто је било опадање. поверилаца. Нарочито јака је редукција кредита иностраним банкама, наиме за 1:91 милиона на 356 милиона франака. Укупној суми поверилаца од 11,5 милијарди (претходне подине 12.3) стоје насупрот ликвидни пласмани од 9.5 милијарди (претходне године 9.9), тако да је порастао ликвидитет од 80.4% на 83%. Као и код Стеди Гуоппајзе исказана чиста добит је само мало мања него прошле године, и износи 64.3-мил. Исплаћиваће се иста дивиденда од 18%.

"Трећа. велика депозитна банка Comptoir Nationale Ф"Езсоттрје показује лагани пораст улога за 347 на 9.416 милиона франака. Касена готовина која је већ у 1930. год. скоро удвостручена, повишена је у прошлој години на скоро троструки износ, од 1.016 милиона на 3.372 милиона "фраHaka. M Comptoir Nationale 'dEscompfte nokagyje јако смањење кредита иностранству, меничног портфеља и осталих дужника. Укупној суми поверилаца од 94 милјарде франака стоји "насупрот 8.8 милијарди ликвидних пласмана. Ликвиднест се је повећала од '90% на 93%. 'Kon Comptoir Nationale d'Eskompte jaka pemykmMja активних послова довела је до знатног смањења чисте добити. Она износи 44:33 мил. према 11:8 милиона франака у претходној тодини. Зато је дивиденда снижена од 16 на 10%. Банка није хтела 'за исплату веће дивиденде искористити разне фондове и резерве, јер се, према извештају управе, не може још за сада очекивати побољшање привредног стања.

етан a aa твар.

Dva događaja u poslednje угеme ponovo su ukazala :na kata:strofalno stanje javnih finansija u Nemačkoj: Govor ministra fimansija Ditriha u Кајћзјаси, i “alarm za pomoć nemačkih opština. Рокагајо зе je, da su ener#1601 napori Brinngove vlade -u :borbi protiv. budžetskog deficita „ostali uvek uzaludni zbog pojačane krize. Ni Huverov moratorijum nije mogao .da 'sanira javne finansije. Tako je došlo do toga, „да је ministar finansija Ditrih morao da izjavi, da se. budžetska godina 1931/32 završila sa. ideficitom 'od 550. miliona,

'Nemačke javne finansije

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 309

decembru prošle godine. Ovaj deficit je posledica smanjenja državnih prihoda, naročito od poreza i carina, povećanih izda· taka za nezaposlene i velikih žrtava :koje je država morala da podnese zbog bankarske krize u julu prošle godine. Sada vidimo po prvi put iz govora. ministra koliki je ukupni državni | angažman kod saniranja banaka. On dosiže ogromni iznos od 1.1 milijardu maraka, a sastoji se iz kupovine akcija u iznosu od 339 miliona, pomoći u gotovom novcu u iznosu od 185 miliona, zajmova u iznosu od 307 miliona i garancija u iznosu od 285 miliona. Od ovoga je 400 miliona bez daljega izgubljeno, naime 150 miliona kod redukcije akcijskog kapitala Drezdner banke, 185 miliona datih u gotovom kao pomoć i jedan manji deo garancija. Interesantni su dalje podatci o ukupnim garancijama koje je država preuzela, i koje se ne odnose samo na banke nego i na industriju. One su iznosile 1. oktobra 1931. g. bez garancija za Danat-banku, 1.2 milijarde maraka. Veliki deo otpada na poslove sa Rusijom. Ove garancije su ozbiljna opasnost za nemačke javne finansije. Sem pomenutog deficita od 550 miliona maraka za prošlu budžetsku godinu, treba uzeti u obzir da još nije pokriven delicit od 500 miliona maraka iz 1930/31. godine, i deficit iz 1929/30. od 770 miliona maraka. U novu budžetsku godinu ulazi država sa letećim dugom od 1.820 miliona maraka. Pored ovoga postoji još veliki fundirani dug. On je iznosio 31. decembra 1931. godine 10.2 milijarde, smanjen je doduše za 300 miliona od 31. decembra 1930. godine, ali to je manje, nego što je bilo predviđeno u budžetu. Novi budžet za 1932/33 godinu uravnotežen je sa 8.3 milijarde maraka, ali je najvažnije pitanje ostalo otvoreno, naime izdaci za pomoć nezaposlenima; u budžetu je predviđeno samo 1 milijarda maraka za nezaposlene, dok su već u prošloj godini izdaci države za nezaposlene iznosili 1130 mil. maraka. Socijal-demokratski finansijski stručnjak računa, da će se predloženi budžet završiti sa deficitom od 750 miliona mar. Još teža je finansijska situacija kod opština. One moraju da se brinu za one nezaposlene, kojima je zbog dugotrajne mezaposlenosti istekao rok, koliko su imali pravo da primaju pomoć od osiguranja protiv nezaposlenosti. Što duže {raje nezaposlenost, to sve više padaju njeni tereti na opštine. Ovo je razlog, da su komunalne finansije sve katastrofatnije. Već 1931. godine iznosili su izdaci opština za nezaposlene 1.1 milijardu maraka. One su iztačunale, da će se ovi izdaci u 1932. godini povećati najmanje na 1.6 milijardu maraka. Sada iznose mesečno okruglo 93 miliona maraka, dok porezi, koje opštine primaju od države iznose 55 miliona maraka. U kakvim se finansijskim teškoćama nalaze opštine, najbolje se vidi iz toga, da su još pre dve godine ovi porezi bili pet puta veći nego izdaci za nezaposlene. K tome dolazi, da će najvažniji porezi za opštine jako opasti. Računa se, da će udeo opština u porezima па prihod i korporacije u 1932. godini prema 1931. pasti za 600 miliona maraka na 520 miliona, dakle više nego za polovinu. Dalje će pasti prihodi od opštinskih poreza na pivo, usled nedavnog sniženja poreza, od 150 u 1931. godini na 90 miliona maraka u 10932. godini. Opštine računaju ·sa im, ба će. se pri hodi smanjiti najmanje za 800 miliona maraka, dok ·će 'se iz'daci, kao što smo videli, povećati. Nemačke opštme, među

njima u prvom redu Berlin, zatražile su ·od države :hitnu pomoć. Jasno je, da odavde preti nova velika ·opasnost državnim nemačkim finansijama, koje se već i tako nalaze u katastrofanom stanju.

1798 godine engleski sveštenik Maltus objavio je svoj senzacionalni spis: „Studije .o principu populacije i njegovom dejstvu na budućnost društva”. Njegova osnovna misao 'bila je, :da razvoj populacije pokazuje ten'denciju :bržez razvoja nego proizvodnja Žživofnih „namirnica

Maltus nije imao pravo

ai IKO азерицарилниана пета ниниелишиениттЕррстнЕна.

1. ako :зе „verovalo, :da .će se -sprečiti velikim dekret-zakonom u|

usled jakog nagona za umnožavanjem. Stanovništvo se razvija