Народно благостање

Страна 316. 1.

u geomelrijskoj Đrogresiji, a proizvodnja životnih potreba i arit-

met) кој. 'Na stolu prirode ima mesta samo za jedan deo sta- Dp

OVniŠiVa. Ova razvoj će se prekidati samo po nekad. Prvo 0, zaprekama koje uništavaju ljude smrću, kao n. pr. ratovi i Dolesti, i drugo, preventivnim smetnjama, koje sprečavaju

povećanje stanovništva iz straha pred bedom. Ali uvek, posle |

ктајког prilagođavanja, razvoj populacije prelazi granice posto Djećih životnih potreba. | Razvoj populacije i proizvodnje od 1800 godine nije - dao

pravo Maltusu. Danas doživljujemo upravo obrnuto: jak po- ен -==

газе НА O namirnica, _manji porast stanovništva,

По zagonetka današnjice” . Do imamo činjenicu, Која se те, „nije mogla. zamisliti, naime velike viškove proizvoda potrebnilt Za. životi. Doduše, milioni ljudi gladuju, što je posledica neorganizovane proizvodnje i podele za vreme krize, ali činjenica stoji. dalje, da postoji suvišak proizvoda.

___Ali Maltusov zakon oboren je i samim razvojem stanovništva. hh sada stojimo na završefku stalnog ogromnog роуесапја stanovništva. Evropsko stanovništvo se je povećalo od како зе, је pojavila Maitusova knjiga od 140 na 430 miliona. Ako se računaju i Oni, koji su se iselili u prekomorske zemlje, ceni se ukupan broj na 600 miliona. Razlog ovom velikom porastu je opadanje. smrtnosti ,i povećanje rađanja. Porast rađanja pokazuje najbolje sledeća tabela:.

О i Prosečno godišnje rađanje na 1000 stanovnika

1 1861/70 1908/13. 1930. Francuska . 26.3 19.5 18.1

Vel: Britanija · 35:22. 24.9 16.6 Мешабка а 2. | 37.2 29.5 17.5 | Švajcarska. 1: 7. 308 24.7 17.2

Norveška +: у 30.9 26.0 17.3 Каја 1 :, 37.6 32.4 26.0

U skoro svim duh а zemljama Padanje opada od 1900: godine: Uprkos tome, stanovništvo je do rata poraslo, jer je: srfirtost: jače opadala nego rađanje. Ali od tada nije više moglo nazadovanje smrtnosti da kompenzira opadanje rađanja. Za:stvarni razvoj populacije važan je višak rađanja nad smrtnosti.. U :sledećoj tabeli najbolje se vidi taj odnos u pojedinim Poljana i

о :; 1 Višak rađanja na 1000 stanovnika

1908/13 1925 1928.

Upadljivo je sličan razvoj viška rađanja u Engleskoj, Nemačkoj i „skandinavskim zemljama. Populacija u Francuskoj bila je stacionarna već pre rata. Italija čini iznimku. Ovde je opadanje iseljavanja, kod stalnog porasta rađanja, igralo glavnu ulogu. Poznato je, da je i razvoj populacije u Husiji i iugo-: istočnim državama drugčiji.

__ Сеп; ве, да се se u Engleskoj, Nemačkoj i Sjedinjenim državama Amerike od 1935 do 1940 godine krivulja rađanja pokrivati sa krivuljom smrtnosti. Od tada će broj porođaja biti niži nego broj smrinih slučajeva. |

| _ Izračunato' je, da bi Sjedinjene države Amerike imale krajem ovog stoleća samo još 50 miliona stanovnika, ako se višak rađanja bude i dalje tako smanjivao, kao ovih poslednjih nekoliko godina. Za Nemačku se izračunalo da će već 1975 godine imati 50 miliona, ako višak rađanja иде 1 даје

tako padao kao poslednjih godina u velikim gradovima, -

0 IU II

Kaže se da je ovaj razvoj · posledica IU ekonomskih

prilika za vreme 1 posle rata. To je samo. donekle tačno.

Glavni razlog je „drugi odnos prema religiji |. volja, da se деса_ rađaju samo onda, ako рој sigurne mogućnosti. за о

njihovo. vaspitavanje..

Preokret u dosadašnjem razvoju populacije, moraće екбHODISLI imafi velike posledice, i io naročito za stanove, gr

đevnu delatnost i poljoprivredu.

a KpajeM априла укинуте су y.

Диквидација. ишеничног“ режима у Румунија |

РВ ЗЕЦ У по вагону). !/лавни: разлози

су тешко финансијско стање државе, које онемогупава- даљу · исплату премија; држава дугује до сада извозницима 41)

милиона. леја, које може само: постепено исплатити. Даље

чињеница, да премије нису користиле продуцентима, којима

је потреона помоћ, него великим извозним фирмама. као и код нас, створен је један режим, који је треоао да помогне произвођачима, али којим су се користили трећи, којима помоћ није потреона. Док су код нас профитери оили млинови, у Румунији су то биле велике извозне фирме у враили,

констанци и !алцу, које имају у рукама целокупни извоз

жита. Премију су у главном оне узимале, док је произвођач добијао једва 25%. |

Са ликвидацијом румунског пшеничног режима, ликвидирале су скоро све помопне акције у дунавским држа-

зама. Као што је познато код нас је ликвидиран житни режим |

о1. марта о. г. И Мађарска спрема ликвидацију болет система.

он је државу толико коштао, да она не може даље да сноси | „рошкове. Он треба да се надомести новим мерама које тре-. оају да помогну целој пољопривреди. И Бугарска је из фи- |

аансијских разлога морала да укине извозну премију за ку~. «уруз (50 лева по квинталу).

Austrijska vlada pristupila je sistemu zabrane uvoza. U tu svrhu je ekonomski komitet ministara izradio listu artikala, čiji je uvoz u Austriju zabranjen, odnosno koji se mogu uvesti samo uz odobrenje posebne komisije. - .

Vlada je, pre izrade lista, izjavljivala da će se u glavnom zabraniti luksuzni artikli. To uverenje vladalo je u čitavoj Austriji, i niko nije imao ništa protiv toga. Ali dogodilo se obratno. Ne samo da je došlo do grešaka u pitanju, koji su artikli luksuzni, · a koji nisu, nego je čitava lista izrađena na sasvim drugoj bazi. Do toga je moralo doći, jer luksuzni artikli čine samo mali deo austriskog uvoza, i njihova zabrana ne bi imala veće važnosti za poboljšanje trgovinskog bilansa. U odhosu prema ostalim zabranjenim artiklima, oni iznose samo mali deo njihove ukupne vrednosti. Dalje su na indeksi stoka i skoro svi stočni proizvodi, zatim šećer, južno voće, kolonijalna roba, a od industriskih proizvoda mrki ugalj, pamučno pređivo svih Vista, cipele, građevinski materijal, gumeni proizvodi i t. d. |

Zabrana uvoza luksuzne robe bila bi bez većih posledica u zemlji; samo bi došlo do represalija sa strane zainteresovanih | država. Međutim, zabrana uvoza artikala koje sadrži ova lista, O

imaće, pored represalija sa strane pogođenih država, joši teške |

posledice u samoj zemlji: ili skakanje cena, i pored smanjene kupovne snage, ili veliko ograničenje potrošnje, Što će pogo-

diti i domaću proizvodnju. I ako austriski nivo cena nije pora-

stao u apsolutnim ciframa za prošlo pola godine, ipak je u o nosu prema oktobru 1931. godine Viši za 27% nego, američki

Jasno je, da se zabrana uvoza neće moći. sprovesti без |

popuštanja. Pre svega, domaća proizvodnja stoke ne može.

zadovolji tražnju, i Austrija mora da uyezć godišnje. зоре и

Бр. 20

Румунији извозне премије за ишевицу и тшаенично орашно (10' односно 15 хиљада леји