Народно благостање
Страна "366
СТАЊЕ НАРОДНЕ БАНКЕ НА ДАН 31. МАЈА 1. Г.
"Метална и девизна подлога опала је за 2,7 милисна динара, Менични портфељ спао је за 4,5 милиона динара, али је за то много гори облик кредитирања ломбард порастав за 1,6 милиона динаре на нечувену висину од 369,7 мил. динара, Есконт и ломбард заједно износе 2345,7 милиона бинара.
У пасиви државно потраживање пало је за 21,3 мил, дин, (остало је свега 10,4). Разни рачуни пока-
У милионима динара ЗА
31. XII | 31. XII | 15. 22. V ЗЛУ АКТИВА 1930 1931 1932 1932 1932 Подлога : зл. у касама н ка стр. 12024) 1758,4! 1763 2! 1763 2' !763,4 новч. у страној монети 6.3 1,5 2.5 3” девизе · . . . с 6319! 332.0) 233.5 244.8| 240.9 Укупно . ||1834.4)2096.8) 1998,3) 2010.6| 2007.9 Девизе које не улазе у подлогу · |. _ . 864) 851 8251 81,4 Кован новац: | униклу . .. 38.8 471, 481! 48.0 Демонетизирано сребро 339) 33.9| 33.9) 33.9 Зајмови; на менице , . .. 14331 1965 6 1984.1| 1989.5| 1985 0 на хартије од вреди. 203.4|. 287.2] 302.5) 3589)! 3607 Укупно 1637.1) 2252.8) 2346 8) 2348.4| 23457 Хартије од вредности 214 274 2714 214
Ранији аванси Држави || 4020.1! 1799.2! 1804.2| 1804.4) 1804.7
Привремени аванси Глав. Држ. Благајни . .. Вредности рез. фонда
"600.0) 600.0| 600.0 118 193. 193). 197
Вредности ост. фондова 2.9 2,9 2.9 0,5 Непокретности, завод за
израду новч. и намешта 145.0] 1506! 150.8] 1514 Разна актива , . 21.9 55.40.7547 93:9
ПАСИВА
Капитал. _ . . 180.0) 180.0) 1800] 1800 Резервни фонд , .. 827: 8710 872] 87:3 Остали фондови .. 42 44 4.4 4,0
Новчанице у оптицају 5396.5) 5172.2! 5002.7| 4904.5) 4941.5 Обавезе по виђењу:
потраживање Државе 59.3' 293. 187) 317) 104 ubo banyap M || 6622 32683) 27818) 52215]. 5758 разни рачуни 0 195.6| 60.9) 31.3) 108.2J 31.6 Укупно . 922.1| 416.5 588.4! 662.4! 617.2
Обавезе са роком . . 681.1| 1329.3) 1323,2/ 1339.9 Разна пасива |. ., 46.4. 99.51 102.3! 1055
Оптицај и обав. по виђ. ||6318.6! 5588.7!5531.2 ! 5567 0! 55587.
зују пад од 76,5 мил, дин, (остало 31,6 милиона), Жиро-рачуни пак, увећани су за 52,6 милиона динара (на 5751 милион динара), Тиме су сбавезе по виђењу пале од 662,4 мил. дин, на 617,2 милиона,
Обавезе са реком још увек расту. Пораст у
последњој недељи износи 16,7 мил. дин,, чиме су достигли огроман износ од 1340 милисна динара округло,
Оптицај се повећао за 37 мил. дин, округло, у главном услед поменутог великсг смањења обавеза по разним рачунима,
БЕОГРАДСКА БЕРЗА.
У Лондону, Паризу, Анверсу и Бриселу лети не раде берзе суботом. И у Њујорку је почео покрет за празновање суботе на берзи. Немачка се берза још није одлучила, премда нам изгледа, да би и за берзу и публику боље било, кад би радиле свега три дана у недељи. Песими-
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ _________ == „ Брлаз
зам је толико узео маха на тржишту ефеката, да нама претстојеће лето може донети само нова разочарења. Курсеви на највећим берзама нису више курсеви већ случајно набачене цифре. Зар може бити говора о нормалним курсевима, кад 7% Блер у Њујорку бележи 31, а 8% 31,5 у место најмање 352 Није то случај само са:нашим хартијама, већ и
са најчистијим американским: индекс индустријских папира Ју Америци пао је од 1929. до маја 1932. од 381 на 52; же-
лезничких од 180 на 17 (1100%); електричних и водоводних друштава од 144 на 21. Кад имамо пред очима ове цифре, онда можемо још да се тешимо за овако низак курс наших папира у Америци, јер курс 8% Блера износи 31. маја 1932. 31,5, а 26. маја 1931. био је 86,25 (а то је нешто мало мање од највишег курса тога папира од његове емисије).
Прошла берзанска недеља стајала је у знаку узбудљивих политичких догађаја у највећем делу држава у Европи. Водеће песимисте већ изговарају реч рат. У Бечу на
пр. у прошлој недељи пао је индекс акција за даљих 6,8% |према курсевима од месец дан раније. Чехословачке акције |
у Бечу се добро држе. Пољске су попустиле за 14, а наше за 19,1%. (У Бечу се нотирају следећи наши папири: Удружена банка, Осечка шећерана, Дунав—Сава— Јадран, јужна железница, Крањска индустрија гвожђа и Трбовље). И у Женеви су пали сви наши папири (Трбовље, Бор, Нашице).
У прошлој недељи најгоре је прошла Париска берза. Од 15. априла она је непрекидно у беси. Сви су страни државни папири пали. 7 и по од сто румунски од 1931. г. бележи последње недеље цигло 34,50, док наш стабилизациони 39,40. Много неповољније стоје наши предратни валоризирани зајмови у Француској. Наш најбољи папир 4% рента
од 1895. године претрпела је даљи јак пад и забележила.
најнижи курс од како постоји, од 41,50 (завршило недељу са 42). То претставља ренту од 26,5%, не водећи при томе рачуна о шансима повећања исте услед даље валоризације. И ако је она наш најбољи папир, стоји најниже од свију наших папира.
ЗИМА SOM. ЗЕМ ML 2 КЕ
1% Инвест. зајам 52.— — = 52.50 50.4% Аграрци 24.— — = 24.50 —
6% Беглуци 32:50. 3275 3250 '32— 327% Блер 42—— = 40... _ 38.7%,. Селигман — = 4150. — 44.50 Рента Ратне штете 184—— 184— 182— 180— 175.50 Народна банка — 4050— — 3900.— 3900.Аграрна банка 212— 212— 210— 208—. 207—
Београдска берза је ишла у прошлој недељи паралелно са светским. На целој линији су курсеви попустили, Највећи је пад овог пута код наших доларских папира: 7% Блер пао је од 42 на 38, а Селигман од 47,50 на 44,50. Та је промена резултат депресије у Њујорку. Од како су ови па-
пири припуштени на нашим берзама, њихови су "курсеви |
били стално далеко већи но у Њујорку. Диспаритет берзи ишао је до 16 поена односно 30%. То је био резултат сталне интервенције на нашим берзама. Чим интервенција попусти, појављује се код нас тенденција на ниже по. природном закону нивелације. С обзиром на тешкоће набавака девиза курсеви код нас би требали да стоје увек најмање за 15% више но у Њујорку. Евентуално смањење диспаритета: испод 15% могло би доћи само из психолошких разлога, као дејство кретања курсева осталих државних хартија на нашим берзама. А ови су, као што рекосмо, у последњој недељи врло неповољни. Још се најбоље држе Беглуци, који, као шпекулативан папир почињу да конкуришу Ратној штети. У прошлој недељи су се појавили и термински за-
прве