Народно благостање

| |

Страна 360 |

тону, који је водио преговоре о ратним дуговима и потписао уговор са Мелоном, један чланак о будућности репарација односно ратних дугова у коме каже:

„Уговори о консолидацији ратних дугова не садрже апсолутну обавезу Француске према Америци и Енглеској. На против, и у једном и другом случају су учињене резерве; обавеза Француске условљена је важношћу међународних уговора, а специјално плаћањем немачких репарација. То је за време преговора непрекидно понављано од стране француских делегата. Поред тога за 50% обавеза француских према Америци и Енглеској уговорена је могућност трогодишњег мораториума. Хуверов мораториум даље има такође огроман начелни значај, који се иставља на супрот уговорима вашингтонском и лондонском. Тиме је на првом месту потврђена међузависност свих међународних уговора у вези са ликвидацијом рата. Све те околности дају право

Француској, да изјави Америци, да је она дужна да плаћа.

само у толико у колико буде примала“.

Истовремено јавља дописник „Егапкитег ДеМипо“-а из Париза другу једну околност, која такође подупире тезу, да дужници Америци не морају да плате своје ратне дугове, ако се буду одложила репарациона плаћања. То се односи на разговор између Хувера и француског министра претседника Лавала приликом његове посете у Вашингтону у септембру прошле године. Хувер је том приликом казао: „Нека Европа само регулише питање репарација, а за ратне дугове лако ћемо“.

Међународни картели, као и Пропадање _ међународних национални, имају за зада-

картела так да обезбеде што повољније цене и што бољу прођу. У томе циљу обично се утврђују сталне цене, а да би оне могле да се одрже редуцира се производња. Обично се регулише извоз и то на тај начи: што се одређеним подузећима одређује нарочито подручје као искључиво тржиште или што се контингентира извоз уопште.

Последњих година опажа се пропадање међународвих картела. Ногом је повукао међународни картел сировог челика. Одметнула се белгиска индустрија; није хтела да се покори квоти, која јој је додељена. После тога ниједан члан није плаћао више конвенционалне казне. Картел истина постоји номинално још увек, али, као што рекосмо, чланови „e поштују своје обавезе.

Други картел који се угасио је онај азота. Он је био закључен између европских земаља и Чилеа. Чиле је, после реорганизације своје индустрије, тражио већу квоту. Али сауговорачи нису пристали. За сада још постоји само уговор између француских и немачких индустријалаца, али то није картелни уговор, јер се односи само на контингент немачког увоза у Француску. Међународни бакарни картел виси о једној длаци, јер је велики број американских рудника иступио, а и Катанга, највећи рудник, не осећа се везаним заједничким одлукама. У сталној кризи је и међународни картел шећера услед непрестане офанзиве Кубе и Јаве за повећање извозне квоте. Истина у марту месецу је још постигнут споразум, али неће бити дугога века.

Узрок овим појавама лежи у привредној депресији, Ови су картели постали у доба највећег економског полета. Управо тако су постали национални картели, али кад је почела да попушта тражња покушало се, и делимично било извело, одржавање цена путем међународних картела. У почетку се није приступило редукцији производње, због тога су се нагомилали огромни стокови, а време је показало да велики стокови обарају цене и онда када су произвођачи у картелу. Како је дошло да су цене картелисаних артикала

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ ___ Бр 23

претрпеле пораз, као и оне: сировина, само у нешто равномернијем темпу и у нешто мањој мери. Ограничење производње није тако лако ишло, требало је времена да се томе чланови прилагоде. Али како је коњунктура стално падала, то је одмах после првог ограничења смањења тражња изазивала потребу даљег ограничења, а ту су настале велике тешкоће. А кад су цене тако ниско пале, да не покривају ни продукционе трошкове, онда је хаос био неизбежан. Сад је настало спасавање како ко може, а то се обично покушавало тиме да се повећа продаја и на тај начин смање губици по јединици.

Умро је Хајнрих Херкнер, " професор Берлинског универзитета и најстарији ђак Луја Брентана. Он је: до своје смрти, као и Брентано, остао веран социјално-либералним погледима на економске проблеме. Социјално-либерално учење наслањало се на учење либерализма. Он високо цени приватну својину: слободно формирање цена и значај приватне иницијативе за економски живот. Али у исто време сматра, да је битан

+ Хајнрих Херкнер

услов за социјалан мир и народно благостање, да се еко-

номско-политичким мерама учини што више за најсиромашније слојеве друштва: Он је, исто као и Брентано, 'енергично тражио изградњу социјалног законодавства а нарочито коалиционог права радништва. У својим радовима доказивао је да организација радништва ни најмање не угрожава основне принципе либерализма, јер без тих организација радништво увек има слабији положај и следствено се стварају односи, који не одговарају идеалима либералним. (Он је доказао на основу историских података, да су забране коалирања погађале само радничке коалиције, а не и оне послодаваца. Херкнер је учио код Брентана у Штрасбургу и својом докторском дисертацијом постао је, тако рећи, славан. Он је у својој дисертацији учинио једно откриће: да су Немци задржали у тадашњој индустрији у Алзасу патријархалне односе између радника и послодаваца избегавајући да примене на Елзас и Лорен постојеће законодавство о заштити радника. Херкнерова дисертација имала је за последицу велике личне промене у врховној управи Алзас-Лорена. Чак је Брентано због тога морао напустити Штрасбург, јер су тамошње власти биле индигниране његовим актом, којим је он одобрио једну тако „страшну“ дисертацију. Најважније дело Херкнерово је „Радничко питање“, које се и данас сматра за најосновније у светској литератури. До 1928. године, односно до конгреса у Цириху, Херкнер је био претседник Друштва за социјалну политику, које је основао Брентано са Шмолером и осталим тако званим катедерсоцијалистима. Нико од научника немачког језика није толико својим учењем био индициран за тај положај као Херкнер и због тога је Удружење, на његово саопштење, да жели да се повуче, чинило надчовечанске напоре, да га од тога одврати. Херкнер је био за све време на конгресу врло узбуђен, поред осталог и због тога, што је баш у Цириху u почео своју академску каријеру. Али је сматрао да га његов академски рад и његове године приморавају да се склони с положаја, који, с обзиром 'на најразноврсније против-положене струје, захтева велики напор од стране претседника. Последњих дана заседања Херкнер је у име друштва послао поздрав Брентану и затим се повукао, а годину дана после Брентанове смрти напустио је и он земаљски живот,

Други чланак „ШУМСКА ИНТЕРНАЦИОНАЛА“ морао је изостати из овог броја.