Народно благостање

11, јуни 1932.

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

| — Између Рајхсбанке и Чехословачке Народне банке постигнут је споразум о клирингу. Обострано замрзнута потраживања централизирају се на једном конту. Њима ће с финансирати извоз двеју земаља, тако да ће за потраживања чехословачких извозника у Немачку Народна банка ослободити немачка потраживања, и обратно. Колика су међусобна потраживања, још се није тачно установило, али се цени, да чехословачка у Немачкој износе 880 мил. кч., од којих је пола обухваћено уговором о пролонгацији. Немачка потраживања у Чехословачкој су нешто мања.

— Преговори о клирингу између Чехословачке и Југославије су завршени, и постигнут је споразум, чије ће појединости утврдити обе Народне банке. Он ступа на снагу 22. јуна. Исто тако постигнут је споразум о промету странаца.

— Турска влада припрема монопол увоза кафе и шећера. Сем тога води преговоре са заинтересованим државама да ову робу плаћа са дуваном.

— Austrijske vlasti odobrile se pravila „Zadruge za izmenu robe između Austrije i Jugoslavije”, koja se osniva inicijitivom Jugoslovensko- austrijske trggovačke komore u Beču, sa ciljem da olakša jugoslovensko-austrijske trgovačke odnose u okviru ugovora o kliringu.

ПОЉОПРИВРЕДА

— Чехословачка влада поднела је парламенту законски предлот о кредитној помоћи пољопривреди. У њему се предвиђа следеће: пољопривредници, који су се презадужили услед привредне кризе, а без властите кривње тако да је тиме угрожена њихова егзистенција, добијаће од државе најдуже осам година 2 и по од сто њихове хипотекарне гнуи: тетске службе, ако се тиме може спасти од пропасти. Дужник мора у сваком случају подмирити 4% сам. Помоћ се даје на две године, а после се продужује на даље две године, ако за то постоје још увек потребни услови.

Интересантни су подаци о хипотекарном задужењу чехословачке пољопривреде, који су изнесени у образложењу овога закона. 1925 године оно је износило 10 милијарди кч., 1926 гдине 12,7 милијарди, а 1929 год. 16,3 милијарде, а 1931 год. око 20 милијарди кч.

— Министар пољопривреде препоручио је једним расписом банским управама да од новца који скупе од такса на хибриде винове лозе, дају бесплатно или по најнижу цену власницима хибридних винограда калемове лозе из банских расадника. На тај ће се начин, у распису се каже, најлакше искоренити дивља лоза.

— Министар пољопривреде ставио је на расположење Привилегованој аграрној банци 50.000— дин. за провођење анкете о задужењу земљорадника.

ИНДУСТРИЈА

— Већ годинама ради се на оснивању француско-немачког картела продуцената вештачке свиле, који је требас да регулише француски увоз у Немачку. Али, прво је било потребно створити француски картел, што није било лако, јер је ривалитет измеђ двају великих француских група био огроман. Прва је пруга ОШе!-Веттћејт а друга је Кић таппAgache-Dollfus-Mieg. IIopem ове две групације постоји читав низ малих друштава, која су исто тако била сметња за остварење картела. Међутим, услед кризе, стање на тржишту свиле постојало је све горе, тако, да фабрике данас раде просечно са 40% капацитета. То је био разлог, да су у индустрији вештачке свиле обустављена непријатељства и да је дошло до остварења картела.

Поред међународне важности картела, његово оснивање значи и повећање ! ua на домаћем тржишту, што је већ и најављено, и то за 3 франка по кг.

— У Панчеву је довршена фабрика стакла и почеће

/

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 381

скоро с радом. Предузеће ради са француским, белгијским и чехословачким капиталом.

— Министарство трговине и индустрије одобрило је скопљанској општини подизање хидроцентрале на реци Тресци и резервне калоричне централе у Скопљу. Општина ће скоро расписати лицитацију за подизање ових објеката.

— Poznata engleska metalna Hrma Lewis Lazarus & Sot morala je obustaviti plaćanja. Do toga je došlo, jer je izgubila veliki deo svojih francuskih mušterija. Sve njene obaveze su kratkoročne, i odnosile su se na 5.500 tona kalaja, 2000 tona bakra, i na neke manje količine cinka i olova. Londonske firme stvorile su konzorcijum, koji treba da sanira firmu Lewis Lazarus & Son. Prvo je ustanovljena cena od 115 iunti po toni za sve transakcije sa pomenufom firmom, a zatim su izjavile da su spremne da preuzmu sve one količine kalaja koje su one prođale Lewis Lazarus & Son-u po utvrđenoj ceni, koja ie niža za 7 funti nego poslednja notica na londonskoj berzi, koja je obustavila za izvesno vreme notiranje kalaja.

Interesantno je, da je firma Lewis Lazarus i Son došla u teškoće baš kada je postignut sporazum o restrikciji proizvodnje na 3311 % svetske proizvodnje iz 1929 godine.

— Ministar tegovine odobrio je Žigi Vajšu podizanje fabrike kvasca u Zagrebu.

ТРГОВИНА

— Promet Somborske žitne i produktne berze izneo je u 1931. godini 1,236.000 metričkih centi u vrednosti od dinara 141 „356. 000 prema 2,864.800 mefr. centi i 378 miliona dinara u 1930. godine.

КОЊУНКТУРА

— Patta pilana i industrijsko preduzeće za iskorišćavanje drveta „Bosna-Bois” a. d. Banjaluka, otkazala je činovništvu i radnicima. Do obustave rada će doći u avgustu, kada će se likvidirati sa svim pogonskim i manipulativnim poslovima. Preduzeće je u normalno vreme zaposlavalo oko 2000 radnika. Obustavom rada ukinuće se i osobni železnički saobraćai Maslovare—Kruševo brdo. Posle ovoga u Утђазкој banovini ostaće „Šipad” kao jedino veće poduzeće, koje još nije obustavilo rad.

— „Дионичарско друштво за прераду кукуруза и твор- |

ница уља“ Велики Бечкерек предложиће годишњој скупштиви ликвидацију. ИЗ ПОСЛОВНОГ СВЕТА

Godišnje skupštine:

12. juna: Akc. dr. ind. srpsko-bosanskih šljiva, Beograd (vantedna). — Deon. dr. za preradu kukuruza i Ttvorn. ulja, Vel. Bečkerek. у

14. јипа: „Chromos” d. d. jugoslov. tvornica tehničkih proizvoda, Zagreb (redovna).

18 јипа: Jugoslavenska udružena banka d. d. Zagreb

(redovna). — Sisačka proizvodnja vapna d. d. Zagreb (redovna). — „Foresta” d. d. za ind. i frg. drva, Zagreb (redovna). — „Croatia” d. d. za ind. drva. Zagreb (redovna).

19. juni: Beogradska tekstilna industrija, a. d. Beograd (redovna).

21. juni: Gostioničarska pivovara d. d. Laško (red.).

22 juni: Vajcenfeld i drug a. d. Subotica (redovna). Nova štampa' d. d. Novi Sad (redovna) — Jugosl. Knoh d. d. tvornica remena i kožne obuće Zagreb (redovna).

23. juni: „Normanci” d. d. za industriju drva Osijek (redovna).

24. {ani: Dioničarsko društvo za promet knjiga Zugmayer i Gruber, Zagreb (red.).

30. juni: Zemunska fabrika asfalta i krovne ljepenke, a d. ua likvidaciji, Zemun (redovna). — Fabrika rublja i odeće a. d. u likvid.., Beograd (redovna). — „Amerika” d. d. putnička i ofpremačka iugoslovenska agencija Zagreb (redovna).