Народно благостање

11. јуни 1982.

Страна 383

КОЊУНКТУРА

Stanje Narodne banke moralo je izostati iz ovog broja, pošto do zaključka lista nismo dobili podatke.

БЕОГРАДСКА БЕРЗА

После дуготрајне депресије која је дотерала курсеве на тако низак ниво, какав није био ни за време рата у папирима зараћених држава, дале су берзе прошле недеље још једном на знање да не желе да изумру. Најјача је хоса била на париској берзи. То је једина берза на којој се може још да шпекулира и на којој се одиста шнекулира. Истина и на другим берзама може да се шпекулира, али само а ла бес; на париској берзи реловно беса смањује хосу и обрнуто. Велики махери на париској берзи „богови“, како их назива госпођа Ано, успевају да периодично подигну курсеве знатно у висину и да реализирају велике добити пшекулирајући а ла хос. Колико је велика хоса била на париској берзи у последњој недељи најбоље нам илуструје кретање наше 4%-тне ренте од 1895 године, која је скочила од 41,50 на 50,50 скоро 25%! Има неколико људи на париској берзи који се шорају са тим нашим папиром, (јединим који је припуштен на терминску трговину), и на коме не постижу велике зараде. |

И Њујорк је у прошлој недељи показао зубе; и тамо су многи папири скочили прошле недеље. Узрок је специјалан: прве банке у Њујорку образовале су синдикат са задатком да купује хартије, јер сматрају да папири стоје сувише ниско и да се ту има много да заради. Претседник синдиката је Тома Лафонт, Морганов ортак. Синдикат је пласирао већ својих облигација за 100,000.000 долара и то ће бити почетни капитал. Посао ће почети чим се озаконе мере за равнотежу буџета.

Берлинска берзанска хоса по доласку ове владе већ се спухала; али у толико је снажнија хоса аустријских рентних папира. Неки су од њих скочили за пуних 40%. Исто је тако Букурешка берза имала наде да ће да наступи боље време у државним финансијама.

И чехословачки рентни папири имали су последње недеље чвршћу тенденцију. Нема ни једног државног папира који је толико страљао за последњи месец дана као што је 7 =- Sa Чехословачком. Чешки зајам у Америци бележио је 10. маја 88,99: 19. маја само још 80 а 2. јуна 68. Побољшање је било врло слабо у прошлој недељи. Другом приликом говорићемо отширније о том паду чехословачких државних хартија.

За београдску берзу прошла недеља је била рекордна у обрнутом смислу: укупан обрт у хартијама од вредности био је свега 1,000.000 динара, а у девизама 962.000 динара; то је најмање од како она постоји. У Ратној штети је био обрт 329.000, у Селигману 274.0и0 а у Народној банци 201.000.

3. 6. 7 8. 7% Инвест. 49.— == 50.—· 4% Атрарци — 23.— — 6% Беглуци 32. — 32 — 32 — 32. 8% Блер ПА _ А ДА 7% Селигман 4415 4425 44.25 21. % IIfrera 119 — — 179.— 182.Народна 3860. — = 3870— Аграрна банка 207.— 207.— 207.— 207.—

Курсеви су међутим остали непромењени. Сасвим природно при оваквом незнатном послу.

Ситуација на берзама какву данас сретамо била је немогућна пре рата, док у Паризу наши папири скачу за скоро 25% дотле у Њујорку падају и даље. Тако је 6. јуна 7% Блер бележио 29,8% Блер 32 а 7% Селигман 33.

При закључку листа стиже нам Бест, да је у среду избила реакција бесиста на париској берзи и да су сви курсеви знатно попустили. Наш 4% од 1895. пао је од 50.50 на 47— Хоса је трајала дакле свега три дана. Париска берза је повукла и бечку и тамо су резтни папири изгубили знатан део пораста последњих дана.

ZAGREBAČKA BERZA

Novčano tržitše. Pojedini novčani zavodi raspolažu sa većim iznosima gotovine, ali se boje da ga ulože u nove angažmane. Koliko smo informirani do sada je položeno kod novčanih zavođa po deviznoj Hredbi (koja dozvoljava da se obaveze u stranoj valuti mogu podmiriti polaganiem dinara na posebnim računima kod banaka) nešto preko 120 miliona. Novčani zavodi ne mogu raspolagati tim iznosima ni na kratko vreme, jer svakog dana mogu ti kapitali biti dirigovani na drugu stranu.

Etekti. Promet dosta slab. U Šteti ne prelazi 1 milion dinara, a u dolarskim papirima 10.000 dolara nominale. Kod štete kurs 170—177 dinara. Pojedini novac 178, a roba 180. To bi značilo nešto čČvršću tendenciju. Kod dolarskih bio je samo zaključak Pod 7%. Blera, po, 38.75. Novac je” bio 38.75, a roba 39.25. Kod 8% Blera novac 42.5 a roba 44. Seligman novac 43 a roba 45 bez zaključaka. Agrarna Đanka novac 206, a roba 208. Narodna 3.800, roba 4.000 sve bez zaključaka.

У РОБНО ТРЖИШТЕ.

Пшеница.

На светском тржишту пшеница је прошле недеље доживела јаку бесу. Неколико недеља већ њена је тенденција била чврста због стално неповољних вести о жетви озиме шшенице нарочито у Америци, а онда у Канади. Међутим, до већег скока није дошло, јер је светска тражња била веома мала, и јер су светско тржиште притискале велике америчке и канадске залихе. Зато, чим су дошли повољнији извештаји о озимој пшеници — и ако је најповољнија процена ове године мања за 220 мил. бушела него прошле године пшеница је почела да пада. Тада су се појавиле и процене о повољној жетви јаре пшенице, што је са шпекулацијом само још више појачало бесу. Пшеница је у Чикагу нотирала Т. јуни за термин јули 51 и по доларски центи за бушел, према 56 и по центи пре 8 дана.

Домаће тржиште пшенице је мртво. Цене су још непромењене, али са лабавом тенденцијом. Могло би се очекивати да ће врло неповољни извештаји о озимим усевима деловати хосистички. Међутим, читав низ других фактора бесистички је деловао на наше тржиште. Тако, да се може говорити о некој компензацији У првом реду, притиска наше тржиште осуство сваког извоза. А наше залихе износе 10.000 вагона. Млинови су исто тако обуставили куповину, јер имају велике залихе, које ће им послужити до новге кампање. Цене су следеће: средњо-бачка 131—132 динара, потиско-бачка 132.50, банатска 127—128 динара.

Стока.

Домаће тржиште стоке показује разноврсну тенденцију. Свиње даље скачу, и плаћане су 8.50 динара по кг. живе ваге. Разлози овом сталном порасту цена су исти: побољшање бечког тржишта и све слабији догони у земљи. Цена говеда су и даље непромењене, док се цене телади због веће, сезонске понуде, нешто попустиле. Цене за волове су 4.50—6 динара а за телад 3—4.50 динара.