Народно благостање

25, јуни 1932.

Dr. Kati Gemind Beograd:

ŠTA JE TO KONJUNKTURELNA

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 403

A ŠTA

| STRUKTURELNA KRIZA

Svaka prognoza o sadašnjoj krizi i svaki pokušaj njezinog suzbijanja ekonomsko-političkim merama su· kobljava se sa osnovnim pitanjem: да И је sadašnja kriza konjunkturelna ili strukturelna. Pošto kod oba pojma nailazimo na veliko nerazumevanje, pokušaćemo da ih kratko objasnimo.

Pod pojmom konjunktura razume se dvoje. Prvo momentana situacija na tržištu kako ona izgleda pojedinim licima. To је privatno-privredno shvatanje Коnjunkture. Ali pod konjunkturom se dalje razume i pravilna izmena poleta i depresije celokupne privrede. To shvatanje pojma konjunkture preovladalo je poslednjih godina u nauci, a i praksa ga sve više usvaja. Do пјева se došlo posmatranjem privrednog života, koji je izložen cikličnim i kružnim promenama po |jednooDbraznom ritmu. U poletu konjunkture vidimo zajedničko napredovanje, a u njezinoj depresiji padanje svih рпvrednih pojava kao: cena, nadnica, kurseva, zaposlenja, trgovine i t. d. Pre rata je jedan konjunkturelni krug trajao obično 8—10 godina. Zbog ovih očiglednih cikličnih promena mnogi ekonomisti veruju, da postoji neki zakon, po kome se privredni život razvija. Naučnici su potrošili mnogo vremena, da bi pronašli taj zakon. Ali do sada nije nađeno još nikakvo zadovoljavajuće rešenje. Poznato je, da se naučnici |oš nisu složili u tome, da li ove promene dolaze od strane novca ili robe, i ukoliko dolaze od sirane ove poslednje, da li potiču od hiperprodukcije ili supkonsumpcije. Na ovom verovanju o razvoju konjunkture po jednom zakonu naslanjaju se interesanini pokušaji u Americi radi pronalaženja jednog barometra za konjunkturu. Tako su neki, na osnovu ogromnog stafističkog materijala, pokušali da daju sliku tipičnog toka konjunkture. Pri tome su polet i depresiju konjunkture podelili u nebrojeno mnogo etapa. Za svaku od mjih utvrđeno je kretanie pojedinih laktora i njihov međusobni odnos. Cili ovoga šematiziranja bio je, da se u svakoj momentanoj konjunkturelnoj fazi može odrediti i budući njezin razvoj. Treba još pomenuti, da su u ovom šematiziranju eliminirane tako zvane sezonske i trend-promene. Pod sezonskim razumeju se promene, koje se pojavljuju pravilno tokom jedne godine, kao na pr. u proleće oživljenje građevinske delatnosti, a leti turističkog saobracaja i žetva. Pod trend-promenama razumeju se glavne tendencije privrednog razvića u toku dužeg vremena, koje se razvijaju paralelno sa porastom stanovništva. „,Irend” pokazuje obično lagano i pravilno penjanje krivulie. Prema tome ciklične promene znače vremenska prekidanja ili ubrzavanja trend-linije.

Struktura je konstitucija.. (sastav i organizacija) |

narodne privrede. To obuhvata na pr. međusobni odnos pojedinih privrednih grana, odnos unutarnje i spolj-

_ i 1. d, Otuda strukturelna kriza dolazi isključivo od ne-

povoljnih promena u izgradnji i organizaciji narodne privrede. Kriza je, onda, dejstvo kritičnog stanja obolelih privrednih grana na narodnu privredu. Sltruktdarelna kriza je izolovana, dok se konjunkturelne krize naprotiv pravilno ponavljaju istim ritmom u Iormi krugova ili talasa, kako neki ekonomisti jednu ukupnu konjunkturu nazivaju. Stare engleske industrije, kao tekstilna, ugljena i železna, nalaze se u strukturelnoj krizi, jer su za predratno i poratno vreme postale ı inostranstvu nove konkurentske industrije, kojima ove teško konkurišu. Kad se sadašnja kriza naziva struk-

furelnom, to znači da se naročito imaju predđ očima

strukturelne promene u samom kapitalističkom sistemu.

Veruje se da više-ne postoje bitni elementi kapitalističkog sistema, kao slobodno obrazovanje cena i slobodna međunarodna razmena kapitala, rada i dobara. Slobodno formiranje cena sprečili su karteli i trustovi, obrazovanje nadnica tarifni ugovori; a slobodnu međunarodnu razmenu kapitala, rada i robe protekćionizam. | o ~

Za privrednu politiku su oba pojma, strukturelni i konjunkturelni, od najVećeg značaja. Privredno političke mere moraju drukčije izgledati prema tome, da li se radi o jednoj ili drugoj krizi. Ako bi na pr. kriza starih engleskih industrija bila samo konjunkturelna, bile bi dovoline samo prolazne mere za lečenje nezaposlenosti u njima. Radi li se o strukturelnoj krizi pro-

lazne mere ne mogu pomoći. Tada je potrebno da se ·

za otpuštene radnike nađe posao.u drugim privrednim granama. S druge strane, ako imamo konjunkturelni krizu, važno je da se zna, da li ona dolazi od uzroka

novčane ili robne prirode. Za sada.izgleda, {ako |e za-

stupljeno mišljenje, da imamo konjunkturelnu krizu, koja dolazi od mohnetarnih uzroka. Smo polazeći od ovoga gledišta može se razumeti, zašto mnogi ekonomisti, naročito u Engleskoj, predlažu, da se kriza. pobija kreditno=političkim merama. Ove. mere se gledaju sa skepsom od onih, koji traže uzrok krize na strani robe, ili u strukturelnim promenama.

Prirodno je, da se pojmovi konjunkturelni i strukturelni samo u teoriji, a ne i u praksi, jasno razlikuju. U privrednom života se mešaju često ı jedna i druga kriza. Izgleda da je to slučaj sada. To upravo čini Objašnjenje sadašnje križe teškim. Što se tiče odnosa strukturelne i konjunkturelne krize moguće je, da Коnjunkturelna kriza uopšte ne utiče na strukturu i Orga– nizaciju narodne privrede. Međutim strukturelna ima uvek uticaja na konjunkturelne promene u privrednom životu. Da se zamisli, da se kriza i depresija, koja |e potekla od cikličnih konjunkturelmih promena, DpoOštre i produže; ako u isto vreme potres dolazi od strukturelnih promena. Moguće je i obratno, naime da

ЕМА БР ИРАНА а. 1: 47 sfrukturelne promene sasvim ometu konjunkturelni polet ne trgovine, forme Hovčanog tržišta, stanje saobraćaja _ O ONOJ UR la |

privrede,