Народно благостање
Страна 428
ОБАВЕЦГ
NOVČARSTVO
— Кедегаје Resetve Bank of New Vork snizila je diskontnu stopu od 3 na 21], %.
— Mađarska Narodna banka snizila Je diskoninu stopu od 6 па: 5%.
— Удружење војвобанских банака поднело је претставку Народној банци у којој тражи снижење каматне стопе са 7,5 на 6%. | 5
— Од 17.—10. јуна тен. година одржана је у Гдињу у Пољској конференција представника пољских, чешких и
југословенских штедионица. Циљ конференције је био осни-
вање савеза словенских штедионица. За сад су у тај Савез.
ушли национални савези пољских и чешких штедионица — а О уласку нашем у тај савез имаће да одлучи у јуну изабрана стална управа нашег националног Савеза Циљ славенског савеза је јачање и ширење штедње у најширим слојевима народа и формирање што јачег националног капитала у циљу што веће независности у међународном економском животу. Савез би надаље имао да поради на уједначењу законодавства, поступака у раду, заједничке статистике и т. д. То су у главном циљеви савеза, који су изнешени и у резолуцији. — Poverioci Comptoir-Lyon Aelemand, koja je pripa-
dala Banque Nationale de Credit, o čijem slomu a docnije sanira-
nju smo mi opširno pisali, prihvatili su stečajnu svotu od 70% koja će se isplatiti u 30 godišnjih rata. Bivši prefsednik banke Andrć Vincent preuzeo je prema stečajnoj masi garantiju u iznosu. od 15 mil. franaka.
— Francuska banka morala je sniziti svoju dividendu Zbog velikih zaliha zlata, koje leže neukamaćene, i! isplaćuje za prvi semestar samo 100 franaka po akciji prema 235 u prošloj i 335 franaka и pretprošloj godini.
— Министар финансија продужио је важење решења од 28. марта т. г. о привремено везаним рачунима динара иностраних поверилаца. У исто време забранио је уношење у нашу земљу ефективних аустријсикх шилинга преко количина дозвољених за износ из Аустрије. Унесене веће количине неће моћи служити за стварање слободних динара.
— По грчкој девизној уредби, дужник је већ онда извршио своју обавезу плаћања, чим је код Народне банке: затражио додељивање девиза за доспела плаћања,
— Директор Мађарске Народне банке вратио се из Рима, где је склопио девизни клиринг са Италијом.
—- јавили смо, да је позната француска банка Креди Лионе укинула своју филијалу у Цариграду. Сада су и друге две банке одлучиле исто, и то: „Банк Франсез де Пени д'Орнан“ и „Банк Франко-азиатик“,
— У Чикагу су све недеље још четири банке затвориле шалтере, тако да је у јуну у Чикагу и околини затрорило шалтере укупно 34 банке. То је изазвало неповерење улагача, који су повлачили своје улоге и из великих банака.
— Банкарски комитет америчког сената одлучио је да се сви законски предлози, који се односе на гарантирање банкарских улога од стране државе упуте специјалном пододбору на испитивање. Како ће сенат одложити своје седнице до јесени, то ова одлука значи, да се решење по горњем питању не може више донети у овој парламентарној сесији.
— Чехословачко Мин. финансија поднело је Скупштини законски пројекат о ситном новцу. Новчанице од 5 и 10 круна биће претворене у ситан новац. Како ових новзаница има око 500 милиона круна, то ће се њиховим издвајањем из законског покрића побољшати проценат овога 32 најмање 5% на око 44%.
=—- Потврђена су правила Штедионице Дунавске Бано-
НАРОДНО БЛАРОСТАЊЕ
вине у Новом Саду. Штодионица преузима целокупну активу | пасиву Штеднокице Бачке Области у Сомбору и Обласне Штедионице Подунавске Области у Смедереву.
Дунавска Бановина уноси у основни фонд Штедионице 19.000.000 динара.
— Златне резерве француске банке порасле су у прошлом стању за 669 мил. франака, и износе 21.643 мил. франака, док оптицај новчаница износи свега 81.018 мил.
ј = Меркур банка у Бечу снизила је своју главницу од 20 на 10 мил. шилинга, и издала је 5 мил. нових акција, које је преузела Дрезднер банка, која има 92% њених акција.
JAVNE FINANSIJE
— Белгиски министар финансија предао је парламенту пројект закона о закључењу зајма од 1 милијарде белг. фрапака на француском тржишту.
— Грчка води сада преговоре са енглеским банкама о регулисању својих приватних дугова. Предложила је, да се инострана плаћања обуставе за пет година, и редуцирају камате. Износе приватних дугова, које дужници требају да плате држави у драхмама, ова ће употребити за инвестиције у земљи. После завршених јавних радова, избрани суд
који ће бити састављен од претставника поверилаца и Грчке, 'решиће, да ли Грчка може да поново преузме плаћања и 'плаћа уговорене камате.
| — Да се олакша немачка финансијска ситуација, Бел„Гија је предложила у Лозани да се оснује међународно холдинг друштво, које би обухватило градска електрична, гасна. водоводна и трамвајска предузећа. Главницу друштва би требале да упишу стране финансијске групе. Холдинг би требао да даје предујмове у девизама у износу очекиване добити, да општине имају могућности да плате своје дугове штедионицама и банкама, и да на тај начин Рајхсбанка дође до већих девизних резерви. -
— Bapmasa се налази у тешкој финансијској ситуацији. Доспели ануитет 1. јула не може да плати из сопствених сретстава, него се обратила пољској влади за зајам у износу ануитета од 400 хиљада долара.
= Нодсекретар у пољском министарству финансија Кох отпутовао је у Лозану да преговара са француским претставницима о закључењу једног интеримног зајма у износу од 200 мил; злоти, који је по досадањем плану требала да даде краткорочно француска државна благајна, и то место друге рате железничког зајма, који је предвиђен у уговору измеђ пољске владе и француско-пољског железничког друштва. Али конзорцијум није у стању, да на француском новчаном тржишту пласира зајам. i
— Društvo Naroda poslalo je a Reamiiniju svoju komisiju pod vodstvom Avenola i Loveday-a, da ispita Tinansijsko stanje zemlje. Prema novinarskim izveštajima, од rezultata rada ove komisije zavisiće i pitanje rumunskog zajma.
-—— Ministarstvo linansija odobrilo je budžet grada Subotice za 193233. g., koji iznosi 35.000.000 u izdacima 2 и primicima 25,000.000 dinara. Deficit od 10,000.000 imao bi se. pokriti gradskim prirezom od 55%. | ako je budžet rađen u smislu naredaba o štednji, ministarstvo ga je ipak reduciralo za 3,736.80 din. pa će saobrazno tome i gradski prirez biti reduстап па 53%. 5 5
TRGOVINSKA POLITIKA
— HeMauka и Египат постигле су споразум о размени памука за азотне производе. Немачка ће увести из Египта 200.000 бала памука, а као противвредност лиферовати азотне производе, |
Ена зе
у