Народно благостање

о. ли 1032,

_ОБАВЕЈ

НОВЧАРСТВО

__ Енглеска банка је снизила дисконтну стопу са 2 и по на 2%. То је најнижа стопа последњих 35 година. Узрок те мере је у првом реду жеља да се отежа сувишни прилив краткорочног пласирања иностраног новца, што се не жели због скакања фунте. Сем тога овим ће се олакшати најављена конверзија 5%-тног зајма.

— Central Republic Banc Trust Comp. u Čikagu, čiji je pretsednik general Dawis, primila je kredit od 590 miliona doТата да bi stvorila likvidna sretstva. Od toga joj je odobrila 80 mil. Reconstruction Finance Corp., zbog čega je general Dawis prethodno otfstupio sa pretsedničkog mesta Reconstruction Finance Corp.

— Credit Foncier Rural, najstariji rumunski zavod zal

poljoprivredni kredif, obustavio je plaćanja po svojim obligacijama. Njegovi papiri su se po sigurnosti računali zajedno sa pupilarnim i priličan deo njihov nalazi se u inostranstvu. Uzrok obustave plaćanja je konverzija seljačkih dugova. Država je obavezna da pokrije gubitke, ali pri sadašnjem finansijskom stanju državne kase, isključeno je da će ona to moći učiniti.

— Gradska štedionica tu Koprivnici snizila je kamatnjak „па шосе na štednju za 2%.

— Земаљски сенат за кредит у Маџарској одлучио је у вези са снижењем дисконтне стопе Народне банке, да се утужива интересна стопа спусти са 9 и по на 8 и по %. Нов„чани заводи прве курије спустиће есконтну стопу са 9 на 8%, а редисконтну са 7 и по на 6%. Будимпештански заводи ће спустити камату на везане улоге са 5 и по на 5%, а на оне по виђењу са 4 и три четвртине на 4 и по %. Провинцијски пак за везане улоге са 6 и три четвртине на 6% а невезане са 6 и по на 5 и четврт.

— Законски предлог за реформу банака у Аустрији предвиђа објављивање биланса свака два месеца и контролу банковних биланса преко једне јавно-правне установе. Ограничен је број банака, у чијим управама једно лице може бити. Тантијеме, које чланови појединих управа добивају као претставници својих банака, иду у корист тих банака. Од тога се изузимају само сопствени трошкови и' известан ограничени хонорар.

— Од почетка јуна су немачки доларски папири у очекивању повољног решења Лозанске конференције стално скакали. 7%-тни доларски зајам скочио је до сада за 39%, а 6 и по %-тни за 26%.

— У Пољској је држава купила 75% акција Варшавског хипотекарног завода, чији капитал износи 15 мил. злоти. Том мером држава притиче у помоћ банци, јер је због иликвидитета сељачких меница запала у тешкоће. Осталих 25% акција налазе се већ две године у рукама државне Народне банке, која ће овим пакетом управљати исто тако за рачун државне касе. То је четврта велика аграрна банка, коју преузима држава у Пољској.

— Поштанска штедионица у Београду и немачка Поштанска управа у Берлину споразумеле су се о узајамној сарадњи при отварању чековних рачуна у Југославији и Не-

'· мачкој.

— На годишњој скупштини Савеза штедионица изабран је управни и надзорни одбор у који су ушли; г, Гг. претседник Рудолф Ербер, ген. директор Градске штедионице; први потпретседник Јован Ђуричић, директор штедионице и заложног завода, Београд; други потпретседник

i Адалберт Шоштарић-Писарић, ген, директор штедионице " Савске бановине; чланови: Армин Шрајнер, потпретседник

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

ТАЈНА СЛУЖ

Страна 443

Градске штедионице Загреб; д-р Драгољуб Новаковић потпретседник штедионице Београд; д-р Вита Кајон зам. ген. дир. Градске штедионице Сарајево; Иван Чоп, дир. Градске штедионице Сушак; Вјекослав Карлаварис, дир. Град. штед, у Новом Саду. У надзорни одбор ушли су: претседник д-р Бранислав Борота прет. Град. штед. Нови Сад; Рикард Пришлер, дир. Град. штед. Осек; Анте Валић, дир. Град. штед. Карловац, Винко Грчевић, дир. Град. штед. Вараждин и д-р Пајо Шумановић Винковци.

— Управни одбор Бановинске штедионице у Загребу донео је одлуку о оснивању филијала Бановинске штедиоpuue у Копривници. Штедионица би се имала отворити 1. августа тек. године. ·

ЈАВНЕ. ФИНАНСИЈЕ

— Америчко министарство финансија дало је Грчкој мораторијум за плаћање ратног дуга чије је приспеће било

бити никакав преседан за дугове осталих земаља.

— Мапџарска је обуставила трансферирање зајма Друштва народа од 1924. године. j

— Румунија преговара с Италијом, да би приспела плаћања дуга Италији извршила у папиру.

— После увођења мораторијума трансфера у Мапарској за највећи број иностраних дугова уплаћено је за прво полугође у фонд за дугове 47,8 милиона пенге, од чега је 10,5 милиона по жељи иностраних поверилаца пласирано у земљи.

— Бугарска влада решила је, да, приликом претстојећих преговора са портерима обвезница предратних и поратних зајмова, тражи нове олакшице у погледу камата.

— Пренинуји су преговори између грчке владе и портера обвезница грчких зајмова због одбијања портера да се преговори воде на основама, које је поставила грчка влада.

лидованих дугова наше државе на дан 1. јула 1932. године. Стање иностраног дуга искавано је са 32.763,242.636.10 дивара, што је подељено на 28 дугова. Унутрашње задужење показује цифру од 6.020,315.000.— динара и подељено је на 5 дугова. Укупан износ иностраног и унутрашњег дуга је 138.783,557.636.10' динара.

Ануитети иностраног дуга плативи у буџетској години 1932..33. износе 1.277,254.136.31 дин. а ануитети унутрашњег 306,288.300.— динара. Укупни износ ануитета за текућу буџетску годину је 1.583,543.036.31 динара.

— Одобрен је буџет града Карловца за 1932.-33. год. Према буџету расходи износе 9,373.264 динара и приходи 7,538.800 динара. Дефицит од 1.834.464 динара има се покрити са 46% наметом на непосредни државни порез.

— Министарство финансија одобрило је буџет града Пожеге за 1932.-33. год. Редуцирано је око 45.000 дингра разних прихода.

— Албанска влада је повисила увозну царину на кукуруз на 8 златних франака на 100 килограма.

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

= 1. ја 6 g. stupili su na snagu novi kontingenti za uvoz u Francusku. Pri njihovom određivanju se, prema izjavi ministra trgovine, vodilo računa o povraćanju slobodnijeg robnog prometa s inostranstvom. Zato je veliki deo uvoznih

|. јула т. г. Али уједно је наглашено, да ова мера не може

— Министарство финансија издало је стање консо-