Народно благостање

9, јули 1932.

зиране, Форма државне помоћи била је због тога тако удешена, да је напуштање поседа државе јуридички врло лако изводљиво. Али, место тога дошло је до санирања од стране државе великих бродарских друштава, а сада санирање Флик-концерна. Несумњиво је, да овакав поступак убија осебај одговорности приватног предузетника, и да води увек новим субвенцијама, јер какве разлоге може држава да употреби за одбијање давања субвенција, када је једном с њима почела. Корупција државе и индустријалаца стоје на крају оваког поступка.

Нови разлог навео је сам министар финансија г. Дитрих, наиме, да би пропашћу Флик-концерна дошли у опасност и други, који с њим стоје у вези, а међу њима и друштво Алпине Монтан. Сто хиљада лица би остало без посла. Кад би ова опасност заиста постојала, признајемо да се може дискутовати о томе, да ли би државна интервенција спречила обуставу ових огромних подузећа или не, Ликвидација би привредно била по свој прилици целисходна. Ни у ком случају не може се видети зашто би се водила акција за заштиту ради одржавања моћи и богаства приватних спекуланата. У осталом, сумња се да заиста престоји опасност од обуставе рада. Примећујемо да је друштво Алпине Монтан одлучно демантовало да би оно било захваћено пропашћу Флик-а.

Астатта kriza nije ograničena samo na agrarne zemlje. Ona je zahvatila i zemlje uvoznice agrarnih proizvoda. Za celokupnu privredu dotičnih zemalja ova kriza, razume se, nema onaj značaj kao u čisto agrarnim zemljama, ali za poljoprivrednika mnogih agrarno денс!tarnih zemalja ona nije ništa manje oselljiva. То је naročito došlo do izražaja kod nemačkog poljoprivrednika, čiji je položai nepovoljan uprkos svih protekcionističkih mera i subvencija od strane država. Ovo se naročito vidi iz cifara, koje je nedavno objavila Nemačka hipotekarna banka.

Celokupni teret od kamafa popeo se sa 425 miliona u 1923./25. godini na 1.005 miliona maraka u 1951. godini. Posle moratorijuma za interes teret je spao na 850 mil. maraka. rema godišnjem prihodu poljoprivrede teret od kamata je iznosio 1923./25. god. 6.2%, a 1931. ništa manje nego 17%.

Broj otvorenih stečajeva popeo se od 10.200 u 1928. god. na 17.700 u 1931. god., a broj provedenih sfečajeva za islo vreme skočio je sa 2300 na 5100. Prema 1913. god., 1931. godine više nego upetorostručila se površina zemljišta, koje je došlo pod stečaj. Najveće ponude za zemljišta pod prinudnom prodaiom kreće se samo oko 10% njihovog zaduženja. Najveća nemačka hipotekarna banka, Centralna hipotekarna banka a.d. izveštava, da je oko 15% svih dugova moralo biti uterano prinudnom prodajom imanja. Ovo pretstavija 32% od celokupne sume date na zajam. Naročito su [0 visoki iznosi od zaostalih kamata. Već u 1928. i 1029. goa. je prema izveštaju Nemačkog instituta za konjunkturu, četiri nedelje po prispeću roka ргоsečno uferivano 80% prispelih kamata iz prve hipoteke, dok u 1931. god. imamo za isto vreme čitavih 50% zaosfalih kamata.

Позната је, да је извештај проф. Риста оборио владу јорга — Арђетојану. То је био довољан разлог да не буде у читавој штампи једнодуштно поздрављен, и ако је овој морало и требало да буде познато све, што је у извештају речено. Али прилике су такове: један део штампе је увек везан за одређену политику и владу, тако, да он мора тражити аргументе за: њепу одбрану. Јорга и Арђетојану нису мислили брзо: отићи

Румунска штампа је незадовољна НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 441

са власти. Ристов извештај је прекинуо њихов режим. Разумљива је зато оштрина критике румунске штампе, која се може на следећи начин резимирати:

Рист, и после Обоен, били су стални технички саветници румунске Народне банке, и нису никада у својим извештајима изнели оно, што је сада Рист, и ако им је то морало бити познато. Напротив, извештаји су били увек повољни и оптимистички. Рист у свом извештају полаже тежиште на хаос у администрацији и корупцију, док посве запоставља светску привредну кризу, која је имала тешке последице и у Румунији. То је последица неповерења, које је Француска показивала према влади јЈорга—Арђетојану, јер да је ова германофилска. Ристов извештај је оруђе француске спољне политике, која је прешла у офанзиву после склопљеног уговра о преференцијалу са Немачком, као и резултат незадовољства Француске са неодлучним држањем Румуније према Тардијеовом плану. И на крају, пребацује се Ристу, да не познаје прилике, када је могао напасти закон о раздужењу сељака, који је уклонио затегнутост измеђ поверилаца и дужника.

Видимо, дакле, да је незадовољна штампа нашла читав низ приговора, који у целини одбијају Ристов извештађ-и приказују га као инструменат француске спољне политике. Ми међутим то не можемо да разумемо, јер нам је познато да је баш Арђетојану добио зајам од Француске од 180-мил. франака за монополску управу. Једино му је француска штампа замерила што је у Париз путовао преко Рима. Дакле, ни у коме случају не може се говорити о бојазни Француске пред германофилством Арђетојана, него пре о лавирању овога између Италије и Француске.

Нас чуди због тога цинизам једног дела румунске штампе, и сматрамо, да би Румунија требала да буде сретна, што је Ристов извештај срушио једну реакционарну владу, и омогућио демократски режим у земљи. За саму земљу то је много важније него питање, зашто Рист није у својим ранијим извештајима упозоравао на сталне бу-

џетске дефиците. А још важније је, да је тако оштро и

без сваког обзира упозорио на рак-рану румунске администрације. Он је сматрао да је то несрећа која се може уклонити, и зато је ставио тежиште на њу, јер је питање опште привредне кризе ван могућности румунске владе. По логици једног дела румунске штампе, требало би чекати док не прође криза, па тек онда приступити решењу другог узрока румунског зла. Међутим, Рист је сматрао да је потребно урадити оно што се може, и тако се само мора разумети његов извештај.

Остаје питање раздужења сељака. То је наша интерна ствар — кажу новине. У ствари би било тако, да Румунија нема финансијских обавеза према Француској. „јошгпа! дез Епапсез“ коментаришући закон о раздужењу сељака и рад Ристове комисије констатује, да се француска влада није смела дезинтересовати догађајима у Румунији, јер је она гарантовала француским штедишама за њихов новац, уложен у румунски зајам. А већ смо много пута упозорили на последице закона о раздужењу сељака за румунске финансије.

Све у свему, критика Ристовог извештаја са стране једног дела румунске штампе је резултат политички заинтересованих са судбином Јоргине владе, док Ристов извештај, без обзира на спољно-политичке мотиве, претставља базу, са ново инаугурисаном политиком, за оздрављење румунске администрације и побољшање државних финансија.

Житије кнанине ле Феласа

нити

пе 5