Народно благостање

И

Страђ_ 462

~ Немачка је подигла увозне царине на сланину са 14 на 20 а за свињску маст са 6 на 10 марака по квинталу.

— Министар трговине и индустрије одобрио је Банци Никола Бошковић а. m. да "оснује јавно складиште у Београду, под именом „Београдско јавно складиште банке Ник. Бошковић а. д.“ Подузеће је овлашћено да издаје на смештај робе складишнице. За смештање жита у силосима и подизање силоса подузеће ће морати тражити посебну дозволу.

— Холандски парламенат прихватио је законски предлог о оснивању Врховног Привредног Савета.

— Монте-Карло се налази у великим тешкоћама. Према новинарским вестима биће потпретседник француског парламента именован за француског посланика у Монаку. Врховна власт, коју је до сад имао принц од Монака, прећи ће на француског посланика.

— Аустрија је образовала нови уред за контролу цене чијим комесаром је именован Алгајер. Он има немогућ залатак да спречи скакање цена због новог повишења пореза на обрт и протекционистичких мера аустриске владе.

— Управа државних монопола већ од дужег времена ограничила је продају цигарпапира. Ова мера је правдана тиме што је у неким крајевима цигар папир управе монопола употребљаван са кријумчареним дуваном. Да би се онемогућила потрошња криумчареног дувана одлучено је ла се папир про-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ | Бр, 29

даје само под извесним условима. Управа монопола је сад одлучила да у Београду укине радионицу ове врсте папира. Радници се отпуштају по партијама и првој партији је већ отказан посао.

— Одбор за израду програма привредне конференције, који је изабран скоро у Лозани, утврдио је овај програм: !. новац и кредитна политика; 2. тешкоће у промету девиза; 3. ниво цена; 4. кретање капитала; 5. царинска политика и све остале прохибитивне мере настале уговорима произвођача.

Насупрот светској привредној конференцији од 1927. године, која се бавила само трговинско-политичким питањима, ова ће расправљати и питања новчана и кредитна, јер се наглашује велика зависност кретања капитала од кретања робе.

— Савез малопродавана дувана одржао је редовну годишњу · скупштину. По извештају савезног секретара г. Р. Ђорђевића види се да савез има данас 200 повергништава у земљи и 7000 организованих чланова. На скупштиви су решавана редовна питања савеза.

— Према годишњем извештају Централни одбор за зодне задруге издао је од 1920. до краја 1929. године водHMM задругама: !. у име пореске реституције 11,004.446 дин., 2. за рестаурацију запуштених хидротехничких објеKara 7,859.113 дин. 3. за рестаурацију поплавама оштећених насипа 18,100.000 дин. 4. у име водоплавних доприноса 97,952.068 дин.; свега 124,915.628 динара.

КОЊУНКТУРА

У милионима динара

– AKTMBA 0400 oj лоза | 1939. | За Подлога ; 3 y касама и на стр. || 12024) 1758,4| 1763.8) 1762.5! 1762,8 новч. у страној монети 6.3 2:9 3.4 0.1 девизе .- . . о 631.9) 332.0) 220.0 2135! 2165 Укупно . ||18344] 2096,8) 1986.8) 1979,5| 1979.5 Девнзе које не улазе у подлогу LI O 86.4| 84,3) 84.6| 86.8 Кован новац; .

у никлу а > 38.8. 49.8 50.4! 50,9 Демонетизирано сребро 33.9. 33,9 == === иреновсреорој Зајмови; на менице , . . . ||1433.7) 1965.6] 1954.3 1936,1| 1957.1 на хартије од вредн. | 203.4 2872 3629) 3559) 3549 Укупно . ||1637.1] 2252.8 2317,3 2292.1| 2312 0 Хартије од вредности 214) 274. 12,8} 12,8

Ранији аванси Држави 4020.7| 1799.2 1805.9) 1805.3| 1806,3 Привремени аванси Глав.

Држ, Благајни . .. 600.0] 600.0| 600.0

Вредности рез. фонда 77.8| 79.9 52,8: 528 Вредности ост. фондова 2.9 0,5 1,4 1.4 Непокретности, завод за

израду новч. и намешта 145.0| 152.5| 1492) 149.2 Разна актина И OD 219) 102.7| 159.4! 1611

ПАСИВА

Капитал. 180.0] 180.0) 180.0! 180.0 Резервни фонд , .. 827! 87.6) 60.6 60.6 Остали фондови .. 4.2 4,0 3.9 3.9

Новчанице у оптицају 5396.5) 5172.2| 4828.9! 4933.3) 4916.0 Обавезе по виђењу: потраживање Државе 59.3 29,3) 317 113 6.2|. жиро-рачуни . . . | 6672) 326,3| 5326) 4520) 4286 разни рачуни . .. 195.6| 60.9) 108.9| 78.4! 1332 Укупно . 922.1| 416,5| 672.8| 542.8| 568.1

Обавезе са роком . . 681.1) 1351.9) 1350.6) 1363,3 Разна пасива . . .. 46,4! 1161] 117.6) 121,9

Оптицај и обав. по виђ. ||6318,6| 5588.7 55017 5476.1!5484 2

СТАЊЕ НАРОДНЕ БАНКЕ НА ДАН 8. ЈУЛА 1932. ГОДИНЕ.

Стање Народне банке од 8. јула 0. r., упоређено са стањем од претходне недеље показује следећу карактеристику: подлога је остала непромењена са 1979.5 милиона (новчанице у страној менети су опале за нешто преко 3 милисна, а за толико је повећана залиха девиза, која изнеси 216.5 милиона), Девизе које не улазе у покриће су порасле за 2.17 милисна на 86.8 милиона, а пезиција демонетизирано сребро, у износу од 33.7 милиона динара која је нестала већ и у последњем стању, изгледа да је дефинитивно ишчезла. Кроз неки дан њезина ће се протувредност појавити у позицији кован новац, Зајмови приватној привреди су ове недеље повећани за 20 милиона; есконтни кредити су већи за 21 милиона износе 195.1 милион док су ломбардни смањени за 1 милион на 354.9 милиона,

У пасиви видимо, да су обавезе по виђењу опет порасле, за 25.3 милиона на 568.1 милион динара. Од тога износи државно потраживање 6.26 мил. (према прошлој недељи смањено је за 5 милиона), Жиро-рачуни су опали за 24 милиона на 428.6 милиона а позиција разни рачуни је повећана за 54.8 милиона на 133.2 милиона динара, Банчине обавезе са роком су такођер повећане, за 12.6 милиона на 1363.3 милиона (досада рекордно стање).

Услед свих ових промена смањен је оптицај новчаница за 17.27 милиона на 4916.08 милиона, а оптицај новчаница и обавеза по виђењу укупно износе 54842 милиона према 5476.1 милион у претходној недељи, _

| | | | | | || |