Народно благостање

16. јули 1932.

_НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 463

БЕОГРАДСКА БЕРЗА.

Међународна хосистичка тенденција на ефектним берзама је имала одјека и на наше хартије од вредности, и ако у врло малом обиму.

У току ове недеље, на београдској берзи, хартије од вредности нису имале јединствене тенденције. Док су 7% Блер, акције Народне банке и оне Аграрне банке имале и крајем недеље хосистичку тенденцију, која се наставља већ из друге недеље, остали су папири пред крај ове седмице опет мало попустили.

Курсеви ефеката на београдској берзи показују следећу тенденцију:

8.JVIL 11./VIL 12.JVIL 13./VIL 14./VII.

7% Инвестициони зајам — — 49.50 —

6% Беглуци ; 39. — 34— 34— 3350. 32.25 7% Блер 37— — — — 38.7% Селигман = 40— 4125 4125 4050 Рента Ратне штете 185— 189— 188— 185 — 184Народна банка 4000— +— — — Аграрна банка 203-— 205— 205— 20650 —

7% Инвестициони зајам је тргован 12. O. M. по курсу од 49.50, али код врло скромног обрта — тргован це за свега 10 хиљада динара. 6% Беглуци су до 12. 0. м. у скоку, на 34.—, али на састанцима од 13. 0. м. и 14. о. м. попуштају, на 32.25. Упркос томе је обрт био релативно врло велики, — износи 609 хиљада. Рента Ратне штете поскочила је од 185— (8. о. м.) на 189.— (11. о. м.) а затим опет попушта, на 184.— до 14. о. м. Терминских закључака није било, а промпт послови износе 1.06 милиона динара. Од наших доларских папира је 7% Блер у скоку, од 37.— на 38.— (14. о. м.) код обрта од 150 хиљада, а 7% Селигман је порастао до 13. о. м. на 41.25, да би ва следећем састанку попустио на 40.50. Тргован је за 206 хиљада динара.

Акције Народне банке су се поправиле на 4000.—- (на састанку од 8. 0. м.) али затим више нису трговане. На томе састанку износио је обрт 80 хиљада динара. Акције Аграрне банке имају и ове недеље чврсту тенденцију. Оне су прошле недеље порасле од 200 на 203, попеле су се у овој на 206.50, а трговане су са укупно 91 хиљаду.

На београдској девизној берзи је у овој недељи трговано за 912 хиљаде динара девиза.

ZAGREBAčKA BERZA

Novčano tržište. Na novčanom tržištu nema većih promena. Malo po malo prilike se kod novčanih zavoda normaliziraju. Naravno relativno. U Sloveniji na primer novčani zavodi isplaćuju ulagaćima nedelino po 200 dinara i ulagači su zadovoljni da dobiju taj iznos. Pa ipak novčanim zavodima Slovethije ne pada ni na um, da se posluže članom 5. zakona o zaštiti zemljoradnika. Tamo imamo apsolutni moratorij a ipak niko neče da prizna to stanje. Slično je i u drugim krajevima. Ma da se prilike smatraju kao normalne, ipak novčani zavodi — nikako ne odgovaraju zahtevima svojih ulagača. Ovo stanje traje već skoro godinu dana i ako se ne preduzmu potrebne mere, trajaće još dosta dugo.

Devizno tržište. Promet koji se odvija na berzama i uz kurseve koji i za 20% osciliraju od zvaničnog kursa. Izvoznici koji devize moraju predati bankama po zvaničnom kursu traže da im se one obračunaju po privatnom. U tom slučaju, dobili bi 20% više i mogli bi izvoziti i one artikle, koji se danas

ne rentiraju. Isto tako uvoznici traže da se ukine dosadašnja praksa po kojoj po zvaničnom kursu devize dobiva samo ograničeni i privilecirani krug privrednika, dok ostali deo mora da se pokriva po privatnim kursevima. Time se slabi konkurentna sposobnost privrednika.

Tržište ејек та. Promet je poslednjih dana bio nešto intenzivniji. I kod dinarskih i kod dolarskih papira. Nešto je tome doprinela i lozanska konferencija. Očekuje se da će sada prilike na iniernacionalnom tržištu efekata biti mnogo povoljnije. Investicioni zajam пошта поуас 48 roba 51 bez zaključka. Agrarci 22.50 novac. Begluci novac 33 roba 33.75 a zaključci se obavljaju po 32.50. Ratna šteta promt 181, novac 184 roba. Ultimo juna 178 novac 183 roba. Ultimo decembra roba 1980 sve bez zaključaka.

Sedmoprocentni Blair novac 37.50 roba 38.50 a zaključci po 38. Osmopostotni novac 40.50 a roba 41.50. Seligman novac 40, roba 41. U 8% Blairu i 7% Seligmanu nije bilo zaključaka.

ROBNO TRŽIŠTE Pšenica.

Svetsko tržište pšenice nije poslednje nedelje pokazivalo veće promene. U Čikagu je tendencija čvrsta, a cena pšenici notira na čikaškoj berzi 48 dolarskih cenfi za bušel termin juli.

Međunaroano iržište pšenice još uvek stoji pod uticajem dvaju tržišnih faktora, koji su oborili cenu pšenici od 60 pre nekoliko dana na 48 dolarskih centi za bušel: povoljnijih izveštaja o žetvi i male tražnje. Prema najnovijim procenama nova žetva ozime pšenice u Sjedinjenim Državama Amerike iznosi 426 mil. bušela, prema 787 mil. prošle godine, dok se prinos jare pšenice ceni na 274 miliona prema 104 mil. bušela prošle godine. Žetva u Kanadi ceni se- na 10 mil. tona. Rezerve farm borda smanjile su se 150 mil. bušela, jer je kongres doneo zaključak da se tolika količina podeli nezaposlenim. U Evropi je žetva nešto slabija nego prošle godine. U Rusiji je prema procenama izvozni višak 8 mil. tona, u Rumuniji je žetva slabija nego prošle godine. Francuska je ponovo povisila kvotu primeljavanja od 60 na 65%.

Poznato je, da su cene pšenici u poslednje vreme stalno padale zbog sve veće ponude a vrlo male fražnje tako, da cena iznosi 115—120 dinara. Posle ovih izveštaja cena naglo skače, i poslednje cene ove nedelje iznosile su za srednje bačku 145—150, a za potisku 147.50—152.50, banatsku' 142.50--147.50.

Kukuruz.

Dok je na međunarodnom tržištu cena kukuruzu nepromenjena, kod nas je kukuruz naglo skočio, i ako su izveštaji o stanju useva vrlo povoljni, pogotovo posle poslednjih kiša. Ponuda je vrlo mala verovatno zbog poljskih radova, dok pofražnje stalno ima. Cene su sledeće: bački i sremski 113—115, banatski 111--113, sremski okoline Šida 117—119.

Bakar.

Kraj kartela bakra nije na svetskom tržištu za. sada imalo većeg uticaja na cene. Kartelska cena — jer kartel i dalje Tormalno postoji—- još uvek је 61/, odnosno 51|, centa. U slobodnom prometu nuđen je u Evropi po 5 centi, dok je u Americi nuđen uprkos carini od 4 centa po 45%/, centa. Situacija na tržištu još nije jasna. Sada se vode pregovori izmeđ evropskih producenata o kartelu, ali tržište nije reagiralo na ove vesti.

илијале

Централа у ПРАГУ| У ЧЕХОСЛОВАЧКОЈ

Капитал Ка, 235,000.000

Телет, адреса: АНГЛОБАНКА — Тел, 23402, 23403, 23404, 23405

АНГЛО-ЧЕХОСЛОВАЧКА И ПРАШКА КРЕДИТНА БАНКА ИЛИЈАЛ У БЕОГРАДУ

У Иностранство ЛОНДОН БУКУРЕШТ

„Резерве Кч. 141,000.000 || ЛОН. И СОФИЈА — —