Народно благостање

23. јули 1932.

јала у Тузли и Бос. Шамцу. — Загребачка творница кожа д. д. Загреб, упис новоизабраног члана Управног одбора г. Павла Фрајнда. — Даљска штедиона д. д., Даљ, упис новоизабраних чланова управе г. г. Антуна Штајна, Станоја Миланковића, Теодора Поповића и Буде Цвијановића. — Електрична централа д. д. Огулин, упис новоизабраних чланова управе г. г. Владимира Боснића, Ђуре Голднера, Косте Поповића, Ђуре Танталовића и Богдана Жагара. — „Фатинеа“ д. д. за извоз дрва, Сушак, упис промене чл. 25 друштвених правила. |

„. Лацитације.

TexH. одел. Кр. банске управе, Нови Сад, 29 јула, за осигурање леве обале реке Тисе, код Кретура .(561.507.41). __Пехи одел., Сремска Митровица, 17. авг. за набавку туцаника за држ. пут бр. 2 (374.150). — Техн. одел., Параћин, 13. авг, за осигурање дела реке Мораве код гвозд. моста у Ћуприји (429.569.22). — Команда треће арм. 06ласти, Скопље, 5. авг., за израду инсталације електр. освет-

љења. у логору Кр. Петра у Скопљу (734.605). — Техн. одељ. Шабац, 10. авг, за оправку бановин. пута бр. 30 (619.694). —- Техн. одељ., Ст. Бечеј, 27. јула, за: набавку

туцаника за држ. пут Београд— Суботица (359.207.82). Рачун.-екон. одељ. Мин. Грађевина, Београд, за подизање једне зграде. при држ. лечилишту у Сурдулици (1.276.755.11). — Команда треће арм. области Скопље, 4. авг. за подизање касарне у Приштини (598.464.28). — Рачун.-економско одел. Мин. грађевина, Београд, 29. јула, за набавку намештаја за нову зграду Пољопр.-шумарског факултета у Земуну (1.340.484.20). — 'Техн. одељ. Љубовија, 30. јула, за оправку држ. пута бр. 6. (357.111). — Градско начелство, Земун, 5. авг., за повишење кеја у Земуну (2.154.20715). Градско начелство, Земун, 6. авг.., за израду девет бунара (462.244.80),

Uredbe i zakoni:

Ustav slovačke evamgelističke hrišćanske crkve ausburškog veroispovedanja Kraljevine Jugoslavije, 16 jula 10932. Uredba o ustanovljenju ispostave sreza bugojanskog u Gornjem Vakufu, 16. jula 1932. — Pravilnik o održavanju reda u beogradskom pristaništu, 16 jula 1932. — Carinski postupak za sprovod brzih parobroda Dubrovačke plovidbe a. d. iz Dubrovnika u saobraćaju morem u redovnoj pruzi na liniji Kotof, Venecija, Trst i obrafno, 16 {ula 1932.

Bibliografija:

„Savremena opština“, Beograd, god. VII. broj 5—6. „Kmetski list”, Ljubljana, god. XIII. broj 29. — „Penežni Bursa”, Praha, god. IX. broj 10. — ,Računski glasnik”, Beograd, god. VI. broji 7. — „Karpatia”, Bratislava, god. XIV. broj 29. „Zemljoradnička zadruga”, Beograd, god. 38. broj 209. „Opštinske novine”, Beograd, god. 50. broj 27—28.

— U Čilet je vlada 15 jula dala moratorijum svima malim trgovcima sa kapitalom ispod 20.000 pesosa. Deset dana docnije vlada je donela novi zakon kojim se daje opšii moratorijum. Po niemu, sve firme moraju za svoje robne kredite platiti svakih 90 dana 10% dužnog iznosa, a za dugove bankama 5% svakih 90 dana. Kamate za odložene dugove iznose 21| % više nego što bude diskontna stopa Cenfralne banke. .

— Zagrebačka električna centrala snizila je cene električnoj struji za reklamnu rasvetu i upotrebu u kućanstvu. Za reklamnu rasvetu cena je određena, prema osnovnoj ceni struje, koja ie određena na 80 din. mesečno za svaki kilovat-sat maksi-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 471

malnog opterećenja i njezinoj radnoj snazi koja se računa na 1,20 din. za kilcvat-sat u vremenu od 6—22 sati i 0,80 din. od 22—6 sati. Cena struje za upotrebu u kućanstvu nije još utvfđena, ali će biti snižena. Dalje, konsumenti, koji troše tromesečno preko 1000 kubika plina, plaćaće 2 din: mesto 2.50 din. po

| kubiku.

— Prema poslednjoj statistici kretanje automobilizma u Francuskoj nastavlja se i u 1931. godini sa porastom. Broj lakih automobila u 1931. iznosi 1,251,538, teških 437.867, a: motocikla 488.147. Prema prethodnoj godini zabeležen je porast od 141.532 laka automobila, 26.372 teška i 46.044 motocikla. Francuska je ovim, po broju automobila na drugom mestu na svetu,

odmah posle Sjedinjenih američkih država. To mesto je dO: pro=-

šle godine zauzimala Engleska. — Под претседништвом г. Сренка Крања, а у смислу

Закона о радњама основано је удружење трговаца и извоз-

ника воћа за град Марибор и друге крајеве на подручју бивше мариборске области. Седиште удружења је у Марибору. — БПривилетосвана Аграрна Банка разаслала је свима

општинама у држави формуларе за попис сељачких дугова у појединим општинама. Овај попис служиће парламентарБом одбору код израде Закона о консолидовању сељачких дугова.

— Министарство саобраћаја одобрило је 83 милиона динара кредита Трбовљанској дружби за набавку угља.

— На седници ново наименоване управе Окружног уреда за осигурање радника у Љубљани, једногласно је изабран за претседника г. Иван Тавчар.

— На редовној годишњој скупштини Савеза занатских друштава врбаске бановине, која је одржана у Бањој Луци, по примљеном извештају старе и избору нове управе, решено је, саобразно одлуци надлежног Министарства — 0 чему смо својевремено већ јавили — да се у Бањој Луци оснује посебна занатска комора. На скупштини су били им претставнипи Земаљског савеза занатлија и Занатске коморе из Београда.

— Све протоколисане трговачке и извозничке фирме и

пољопривредне задруге, које желе суделовати у извозу пше-

нице и пшеничног брашна, требају поднети за то потребну пријаву делегату министра трговине и индустрије, при Призаду у Београду. Уз пријаву се тражи:

1) Оверен препис протоколације трговачке и извозничке фирме односно пољопривредне задруге.

2) Извештај о количини, коју би могла дотична фирма односно задруга извести из земље.

— У Мађарској; трговци и занатлије штрајкују против пореског оптерећења. У Сегедину поред штрајка, који је трајао 24 сата одржана је и протестна скупштина, на којој је констатовано да су 70% запослених у трговини и занату упућени на народне кухиње. j

— По наредби г. Хувера смањене су његове принадлежности за 20%, а оне министара за 15 од сто.

— Бан Савске бановине именовао је нарочитог комесара за туризам са седиштем у Цриквеници. Његова је дужност да на подручју Цриквенице, Плитвичких језера, Селце, Новог, Краљевице, Сушака и Сења, контролише цене, ред и чистоћу у хотелима и ресторанима и да све притужбе доставља управним властима.

— Поштанска дирекција у Аустрији саопштила је претставницима поштанских намештеника да је приморана на велике уштеде у персоналним издацима. Греба да се у свему до краја године уштеди 7 милиона шилинга, што значи да ће од 26.500 намештеника морати бити пензионисано око 16 хиљада.

аоа а

)