Народно благостање

Фтрана 476 НАРОДНО

ВЛАГОСТАЊЕ Бр. 30

милиона, који ће се добити уштедама у помоћи незапосленим. ТРГОВИНА.

Али како може само мали број незапослених да буде упослен на овај начин, напуштен је предлог да се уведе присилни рад за све омладинске раднике. За комесара именован је претседник осигурања. против) незапослености Др. Сируп.

— Црвени Крет у Београду прикупио је од 13. септембра пр. год. када се почело с акцијом прикупљања добровољних прилога у новцу и храни и пружања помоћи сиромашним и за рад неспособним, у новцу 2,933.392 дин., у натури 135 вагона људске и 21 вагон сточне хране. Прилога за поплављене укупно је 158.609 динара. У пасивне и поплављене крајеве послато је 560 вагона хране.

По подацима Министарства социјалне политике држава је од своје стране послала у пасивне крајеве: Дравској бановини 66 вагона хране, савској 218, врбаској 668, приморској 608, зетској 766, дринској 273, дунавској 97, моравској 117, вардарској 124, свега 2.997 вагона хране.

ИНДУСТРИЈА

— На међународној конференцији произвођача шећера у Остенду, Југославији као чланици међународне шећерне конвенције дозначен је за овогодишњу кампању контингент од 15.000 тона.

— Прва бањалучка фабрика шешира Дер и комп. отпочела је са радом.

— У Петрињи се отвара нова фабрика саламе.

— Односно плаћања млинског паушала Призад је добео нову одредбу, по којој се та такса неће више наплаћивати од капацитета, него од мељаве. Тиме је олакшано млиновима, који сада искоришавају само један део свог капацитета. — У Слав. Пожеги оснива се Млинско индустриско и трговачко а. д. са главницом од 500.000 динара, од које се одмах уплаћује 300.000 у акцијама по 100 динара.

· — Власници млинова из Вршца и околине закључили су картел са задаћом да заступа учлањене млинове у свим питањима.

— Чехословачки министар трговине одобрио је фирми Бата да изгради сопствену рафинерију нафте, али само под условом да производи за сопствену потребу.

ПОЉОПРИВРЕДА

— Мађарска влада је почетком јула т. г. предузела следеће мере за заштиту своје пољопривреде: снижење дисконтне стопе Народне банке са 6 на 5%; одређивање утуживе камате на 8 и по од сто; укидање земљишног пореза, који је годишње доносио 31 милион пенге; увођење четворомесечног мораторијума за велики део великопоседника за све дугове сем пореза; образовање нарочитог пољопривредног фонда из кога Не влада плаћати премије за сваки квинтал продате пшенице; поновно увођење система болета за шшеницу, — по њима ће купци пшенице плаћати 10 пенге од квинтала, од којих ће 4% ићи продуценту а 6 од сто. поме-

нутом пољопривредном фонду; ове болете ће држава от- |

купљивати од извозника при извозу.

— Штета од рбе на пшеници у Дунавској бановини процењена је на 80 милиона динара. Од тога отпада само на околину Сомбора и Вел. Бечкерека по 20 милиона штете, на јасеновац и околину 10 милиона а на Суботицу око 8 милиона динара.

— Ових дана ступа на снагу нови бугарски житни режим. Дирекција за откуп хране продаваће пекарима жито по нижим ценама од досадашњих, али су они дужни да хлеб продају са нарочитим маркицама у корист Дирекције. Маркице ће се лепити на самом хлебу. Против овог су пекари Уложили протест и ако им се не изађе у сусрет они прете штрајком..

— Bugarsko tržište duvana je u poslednje vreme oživelo, što je posledica kompenzacionog ugovora sa Reemetsma-koncernom, koji se je obavezao da će do 31. jula kupiti za 160 mil. leja duvana, i intervencije Agrarne banke. Sem foga sada se vode pregovori još sa Mađarskom i Poljskom o sklapanju kompenzacionih ugovora. Međutim od 52.200 tona, koliko iznosi ukupna proizvodnja duvana za 1932 godinu, pola je već plasirano.

— Talijanski uvoz za prvih šest meseci ove godine izneo je 4.690,319.000 lira a izvoz 3.466,386.000. Prema tome je trgovinski bilans za prvo polugođe pasivan za 1.223,932.000 lira.

САОБРАЋА]

— Министарство саобраћаја је 15. маја тек, год. донело нову тарифну одредбу за превоз црепа и цигле. Многе циглане, нарочито оне у Војводини —- како смо то већ јавили —- биле су присиљене да због те скупе тарифе обуставе сваки рад. Међутим, након успеле интервенције од стране интересената, Министарство саобраћја је опет ставило на снагу стару тарифу и тиме омогућило понован рад ових циглана.

КОЊУНКТУРА

— У енглеским рудницима отпуштено је у јуну т. T. 280.000 радника.

— Према службеној статистици у месецу јуну тек, године отворено је у нашој држави 64 стечаја и 105 принудних поравнања ван стечаја. По бановинама ови стечајеви и

принудна поравнања распоређени су овако: вардарска бановина 11,0; врбаска 0,11; дравска 6,14; дринска 12,17; дунавска 6,11; зетска 5,2; моравска 6,1; савска 6,38; приморска 5,7; териториј града Београда 5,4. У истом месецу прошле године било је свега у држави 38 стечаја и 56 принудних поравнања.

— Београдски Трговачки суд отворио је принудно ванстечајно поравнање индустријалцу г. Х. Пијаде, сопственику фабрике трикотаже „Морава“. Према билансу, актива износи 666.000, а пасива 1,131.209 динара. Понуда поравнања је 40% износа признатих тражбина у року од годину дана.

ИЗ ПОСЛОВНОГ СВЕТА

Годишње скупштине,

25. јула: „Конструктор“ а. д. Београд (ванр.). „Силк“ творница чарапа д.д. Загреб (ред.).

27. јула: Дион. друштво за асфалтирање и тарацање, Загреб (ред.у.

30. јула: „Елема“, прва домаћа творница вате и завојног материјала, Загреб (ред.). — Крапинска творница покућства и парна пилана д. д. Загреб (ред.).

31. јула: Југославенско накладно д. д. „Обнова“, Загреб (ред.).

10. августа: Први новосадски млин на ваљке, д. д. Нови Сад (ред.).

Трговачки регистар.

Народна банка Краљевине Југославије, филијала Нови Сад, упис новопостављених: управника г. Николе Костића и в. Д. пом. управника г. Миливоја Митровића са правом потписивања фирме. — Млинско индустриско и трговачко A. д. Славонска Пожега, упис оснивања друштва. Главница 300.000 дин. подељена у 300 акција од по Дин. 1000. — Народна банка Кр. Југославије, филијала Осијек, упис новопостављеног заменика управника г. Иве Чипријана. — Бата, ципеле и кожа д. д., Загреб, упис новоизабраног члана У-

правног одбора г. д-ра Вел. Бајкића, као и отварање фили-