Народно благостање

23 јули 1932.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 475

— Из стања Рајхсбанке од 15. јула видимо смањење металне подлоге за 53 милиона марака. Оно долази од враћања 10 од сто Ле Хајгисон кредита у износу од 52 милиона. Подлога износи сада 892 милиона. Новчанични оптицај смањио се за 78 милиона, а жиро-обавезе за 63 милиона. (Ово смањење жиро-обавеза вероватно долази услед повлачења вовца због отплате тог кредита. Покриће се смањило на 23.9 од сто према 24.4 од сто у прошлој недељи.

Укупни оптицај платних сретстава износи 5198 милиона марака према 5.119 месец дана раније и 5.834 милиона пре једне године.

— На последњој лицитацији бонова трезора постигнут је рандман од свега 10.6/12 шилинга на 100 фунти. Овако низак рандман није забележен од 1877. године. „Дели Хералд“, саопштава да Министарство финансија жели смањење званичне есконтне стопе на 1'/,%; Енглеска Банка је, међутим, противна овој мери. |

— Reichskreditgeselschait Berlin preuzela je veliku privatnu bankarsku firmu Goldschmiat, Mothschid und Сотр., osnovanu 1888, čiji su se vlasnici povukli iz bankarskog života. Stanje preuzete banke je likvidno. Ovo preuzimanje se Objašnjava fim, što ova privatna banka nije imala izgleda ni na kakvo polje rada u budućnosti zbog velike konkurencije državnih banaka.

— Credit commiinal de Belgiqte iz Brisla emitovao je za 200 mil. franaka Dblagajničkih bonova sa desetogodišnjim rokom isplate. Emisioni kurs je 05%, a kamata 6%. Zajam je oslobođen poreze. |

— U KHumtiniji se sve više osećajt posledice zakona o razdužerniu seljaka. Posle zahteva 21 erdeljske banke za sudsku likvidaciju, sada je 165 banaka, koje pripadaju saveza ,„,Solidariteta” zaključilo, da sazove vanrednu skupštinu i odluče likvidaciju.

— Наше Министарство спољних послова води преговоре са американским властима о новцу, које је Америка по објави рата запленила као непријатељски, јер је припадао поданицима бивше Аустро-Угарске. Како је ту зинтересовано много наших држављана из крајева бивше Аустро-угарске, Америка се изјавила спремном да тај новац исплати нашим поданицима. Новац је у своје време предат Трансатлантик Трест Компани на рачун Будимпештанске поштанске штедионице у суми од 2,006.217 долара.

— Мораторијум трансфера у многим државама и за зајмове Друштва Народа изазавао је потребу организовања заштите портера облигација ових зајмова. Претседништво савеза за трговину ефектима у Амстердаму донело је с тим у вези одлуку, да оснује посебну комисију којој ће се предати заштита интереса носиоца ових облигација.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Од великог унутарњег зајма, кога је Аргентина емитовала 23. маја, до 1. јуна т. г, потпуно је уписана прва серија у износу од 100 милиона пезоса. После овог успеха влада је емитовала другу серију у истом износу. Са до сад уплаћеним износима влада је исплатила један део заосталих плата и део потраживања трговаца од државе.

— Француски парламенат и сенат изгласали су два.

законска предлога којим се овлашћују министар финансија да емитује за 2 милиарде франака бонове трезора и Алжир да емитује зајам од 3.100 милиона франака, од чега ће око половине употребити на враћање аванса држави.

— Бугарска је, на предлог финансијског комитета Друштва народа, закључила споразум са повериоцима предратних зајмова. Она се обавезује да 50% дугованих износа трансферира, а да остатак уплати код бугарске Народне

банке, о чијој употреби ће претставници поверилаца моћи издавати налоге. Претставник поверилаца ће повратити влади заплењене трошаринске бандероле. Споразум је закључен на пола године.

— Fiaansıijski savetnik rumunske Narodne banke Којег Oboen protestovao je u jednom pismu pretsedniku vlade, da ova i dalje uzima avanse od Narodne banke, koje upotrebljava za isplatu činovništva. Sem toga, Oboen zahteva u pismu ponovo izmetnti zakona o razduženju seljaka. ј

— Министарство финансија одобрило је буџет града Беловара за год. 1932.:33. Приходи буџета су 3,234.610, а расходи 3,599.596 динара. Дефицит од сса 660.000 динара има се покрити 60%-тним прирезом.

= Приходи Дунавске бановине за прво тромесечја тек. буџетске године, који су били предвиђени са 37,872.500 динара, реализирани су само са 15,861.106 динара. Саобразно томе редуцирани су и издаци, који су били предвиђени са 32,950.000 а износили су свега 9,677.683 динара.

— У месецу априлу и мају ове године целокупни царински приходи износе 128.4 милиона динара, према 202.5 милиона у истим месецима прошле године, што значи да су „риходи ове године подбацили за 73.9 милиона динара.

ХРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

— Između poliske i turske vlade vode se pregovori O raz– meni tri mil. kilograma duvana za poljski železnički materijal.

— Pregovori između proizvođača azota u Londonu o izvoznim kontingentima, naišli su na teškoće, jer Čile ne pristaje na kvotu od 800.000 tona; čilenska vlada naredila je svome poslaniku u Londonu, koji je prisustvovao pregovorima, da ne potpiše sporazum na Toj osnovi. To je dovelo rezultate konferencije u pitanje, i ako se ne posligne sporazum, pitanje je, da li će se moći održati i ugovor, sklopljen u Parizu između evropskih producenata.

— U Budim Pešti sa nastavljeni pregovori o sklapanju ugovora o kliringu između Mađarske i Rumunije. Ugovor će biti jednak ugovoru između Humunije i Austrije, koji je sklopljen pre kratkog vremena.

— Аустријска влада је закључила да се обрати свима државама са којима стоји у трговачким везама са предлогом да се поведу преговори о склапању преференцијалних уговора.

— Чехословачка Народна банка положила је код мабарске Народне банке 750.000 круна за извоз мађарског воћа. Прашка влада мисли на овај начин да повећа посету мађарских гостију у чехословачке бање.

СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА

_ — Нова уредба немачке владе проширује т. 38. добровољни рад. По њој се може сваки Немац пријавити за рад, ако је спреман да ради само за храну, преноћиште и малу награду. У првом реду омладинци и они, који примају помоћ за незапослене. Као радови долазе у обзир само такови, које не би предузели ни приватна предузећа ни јавна тела, да се не би сужило тржиште рада. Очекује се, да ће се на овај начин упослити 2—300.000 радника. Радно време износи за поједине раднике највише 40 недеља. Ово очекивање је сигурно претерано, јер и под овим условима дневни трошак за једног радника цени се на 5—6 марака. Уштеде се врше код помоћи незапосленим просечно 1—1 и по марка дневно. Пошто је влада одбила национал-социјалистички план да ове радове финансира кредитима Рајхсбанке, стоје јој само на располагању 40 милиона, који су предвиђени у буџету, и 15