Народно благостање
Страна 474
Та жеља је нарочито потврђена прошле године закључењем уговора за унапређење међусобне трговине са специјалним кредитним и транспортним повлаштењима. По угледу на овај уговор израђен је и онај између Италије и Аустрије (види Народно Благостање од 25. јула 1931. год.).
Овај уговор заједно са једним низом конвенција, којима се хтео да олакша трговински промет између ових земаља, ступили су, објавом царинског рата, изван снаге.
Продужење овог стања могло би бити за обе земље од огромне штете. Отсуством Маџарске са аустријског тржишта користиле би остале јужно-европске државе. Маџарска би тешко могла наћи себи накнаду за то. Како се чује цене њезиних производа већ су пале за 30—50%. Изгледа наивна нада неких маџарских кругова, да ће овогодишње Бишкове жита моћи бацити на талијанско и немачко тржиште. Мало има изгледа и за воће и поврће, за које мисле, да ће наћи тржиште у Пољској и Италији. Све су то производи, који већ чекају на пласман, и нема се времена за тражење нових тржишта. Аустрија би, можда, мање штетовала с обзиром на мањи волумен њезиног извоза у Маџарску. Али није то све. Њени конзументи би плаћали веће цене, које би скочиле код свих оних производа, које је Маџарска већим делом увозила. Остале земље ће такође имати губитака. То нарочито важи за оне, које су се користиле олакшицама маџарско-аустријских уговора на основу клаузуле највећег повлаштења. То тим пре, што је Аустрија добила слободне руке за повећање неких ставова.
Случај Маџарске и Аустрије карактеристичан је за борбу, коју воде аграрне земље са индустријским, које су увеле протекционистичке мере за своју пољопривреду. Мамарска је већ више од годину дана у царинском рату са Чехословачком. Ступање њезино у царински рат са једном пријатељском земљом још је значајнији. Њезин положај због рата са два најбоља своја купца још се више погоршао.
После дугих преговора у Лозани је потписан прелиминарни протокол о аустријском зајму у износу од 300 милиона шилинга. Протокол се оснива
"на истим одредбама о политичким обавезама Аустрије, на ко-
јима и протокол с зајму Друштва Народа из 1922 године, и на којему се оснива и осуда Хашког суда у питању царинске уније измеђ Аустрије и Немачке. Како је зајам закључен на 20) година, то се ова обавеза из протокола 1922 године продужује за 10 година, чиме су нарочито незадовољни политички противници владе, који евоцирају Сајпелову политику из 1922 године, и сматрају је као мању несрећу, него политику владе Др. Долфуса.
Зајам је подељен на неколико држава. Енглеска преузима 100, Француска 100, Италија 30, Белгија 5 милиона шилинга, док ће остатак преузети Немачка, Холандија, Швајцарска, Шведска и Шпанија које су већ дале свој пристанак. Владе појединих држава гарантују зајам, али не солидарно,
, Bi
ОБАВЕ!
— Belgijska Natodna banka isplaćuje za prvo polugođe 1932 godine dividendu od 40 fr. prema 62.50 franaka za isti period prošle godine. i
— Statistika uloga u američkim poštanskim štedionicama je karakteristična za- bankarsku krizu u Americi, Od jeseni 1930. godine ulozi u štedionicama naglo rastu, od aprila 1931.
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
_ Бр. 30
него само онолико, колико је односна држава преузела. Емисиони курс и камате нису у протоколу утврђене.
За зајам је везан читав низ услова, које је Аустријска влада дужна да изврши. У првом реду о самој употреби зајма, која може уследити само у споразуму са преставником Друштва Народа и саветником Народне банке. У самом протоколу се предвиђа повратак од 100 милиона шилинга Енглеској банци; затим исплата неких летећих дугова државе и железница у земљи. Влада ће продати девизе Народној банци, која одлучује о њиховој употреби у споразуму са својим финансијским саветником. У финансијско-политичком погледу, протоколом о зајму држава се обавезује да ће уравнотежити државни буџет и бупет савезних железница, новим уштедама у износу од 45 милиона шилинга. Исто тако влада мора искористити све законске могућности да присили земље и општине да уравнотеже своје буџете. Нити држава, ни земље ни општине не смеју склапати нове зајмове без одобрења Друштва народа, нити се смеју вршити нове инвестиције. У валутно-политичком погледу, влада мора настојати да што је могуће пре укине разлику у вредности шилинга у земљи и у иностранству, и да садања ограничења у девизном саобраћају сукцесивно отстрани, И на крају се у протоколу тражи, да Аустрија одмах склопи споразум са повериоцима Кредитаншталта, и да регулише његов дуг Народној банци,
Аустријски зајам је резултат обостраног страха пред трансфер — мораторијумом. Он га треба да спречи, Међутим, ствар стоји обрнуто. Новим зајмом он је само одложен. Познато је, да аустриски дефицит у девизама износи месечно 50—60 милиона шилинга. Она га не може смањити, јер је структура њене спољне трговине такова, да свој увоз не може ограничити. Народна банка присиљена је да даје девизе, јер су то у главном животне намирнице и сировине. Од укупног износа зајма од 300 милиона шилинга, Аустрија неће добити у девизама, ни 100 мил. шилинга, када се одбије 100 милиона који се враћају Енглеској банци и велики трошкови зајма. Тај износ ће се потрошити за неколико месеци, а онда ће се опет спојити пред истим проблемом. Садања помоћ, поред тога што је недовољна, дошла је и врло касно. Интересантно је, да је истовремено са закључењем уговора о зајму, донесена и уредба, којом се потврђује стање створено 23. јуна, када је Народна банка обуставила делење девиза за све иностране дугове. То је стварно трансфер-мораторијум, и ако није тако именован. За сада су изузети зајам Друштва народа из 1922 године и Међународни зајам из 1930 године, за које су осигурани ануитети за 1. децембар 1932 односно за 1. јануар 1933. године. Уредба предвиђа посебни конто код Народне банке за полагање дужног износа у шилинзима, али се тиме дужник није решио своје обавезе, него му је само одузело располагање са том сумом. У уредби се предвиђа, да ће се у случају побољшања девизног стока Народне банке ови шилинзи претворе у девизе. Међутим, ова привременост ће несумњиво дуго трајати, јер садањи зајам, као што смо горе видели не отвара ружичасте перспективе за девизни сток На-
родне банке.
=
ТАЈНА СЛУЖБА
do aprila 1932. godine su se više nego podvostručili. U aprilu ove godine su iznosili 714 mil. prema 314 u aprilu 1931. i 170 u
| aprilu 1930. godine. Štedionice plaćaju kamate od 2%, a nije-
dan ulagač ne sme više uložiti od 2.500 dolara.
— 6. Егедечк Маје razrešen je po vlastitoj molbi časti pretsednika Banque de PUnion Parisiene i na mjegovo mesto izabran je g. Pjer Mirabo,
| | |