Народно благостање

' 23. јули 1932. .

Prihodi iznose 156.7 miliona i manjak prema maju 1931. godine je nešto malo manji, a iznosi uvek još 32.5 miliona. Najviše je opala potrošnja duvana, pošto je za 25.1 milion manja no u maju prošle godine. Zatim dolazi petrolej sa prihodom ža 3 miliona. manjim, hartije za cigarete sa razlikom od 2.8 miliona i 1. d.

Kako je za maj bio budžetom predviđen isti prihod kao

i za april, naime 193.2 miliona, a ostvareno je svega 156.7 miliona, to iznosi manjak prema predviđenome prihodu 36.5 miliona dinara. ·

Од 7.000 ставки у француској царинској номенклатури до сад је обухваћено одредбама о контингентирању њих - више од хиљаду. Прво је ограничен увоз угља у јулу прошле године. После тога издато је преко 250 декрета, који се односе на контингентирање увоза појединих врста робе. Потођене су најважније врсте, које се увозе у Француску, и може се рећи, да је тим она постала земља, која је најдаље отишла у епровођењу политике контингентирања.

У последње време, међутим, против ове политике подигла се у Француској прилично оштра критика. Против политике контингентирања устале су многе утицајне привредне корпорације, као Асоцијација економске експанзије, Француска извозна индустрија, Народни комитет саветника спољне трговине и др. Оне су поднеле влади претставке, у којим траже напуштање ове политике, јер шкоди француском извозу.

Француска привреда и пољлитика контингентирања

Увођењем политике контингентирања Француска је хтела да отклони дефините, који се редовно појављују у тр-

говинским билансима од 1928. год. на овамо. Међутим, до:

сада још увек наступа само погоршање на овој страни. Јер дефицит у трговинском билансу од 9,6 милијарди у 1930. г. понео се на конну 1931. год. на 11,8 милијарди франака. У овој години стање се још више погоршало. За пет месеца увоз је према истом времену прошле године опао за 35% на 12,7 милијарди, а извоз за 38% на 8,5 милијарди франака. Политика контингентирања, дакле, сасвим је промашила циљ, ради кога је поведена.

(Негативне последице ове политике, које критичари највише наводе могле би се сврстати под следеће три тачке:

1. Читав низ држава с потрудио да одмах по увођењу контингентирања одговори Фаранцуској репресалијама. Неколико најбољих муштерија њезиних, као Швајцарска, Белгија, Холандија, Италија, Данска и Немачка, одмах су приступиле репресалијама у виду посебних такса за француску робу, увођења увозних контингената, отежавања трансферирања плаћања и т. д. Енглеска, која је најбољи купац Француске, похитала је да француску робу што теже одарини. У мају т. год. увоз Француске у Енглеску износио је само 187 милиона према 448 мил. франака у мају прошле године.

2. Отежање увоза свих оних врста робе, које се продуцирају у Француској, омогућило је прилагођавање њихових цена светским и тим поскупљење робе у Француској. То нарочито важи за аграрне производе, што је повећавало продукционе трошкове и француској извозној индустрији стежавало конкуренцију.

3. Политика контингентирања изискивала је стварање посебне бирократије, која је са својом гломазношћу и компликованошћу кочила правилну размену добара. Требало ie периодично одређивати увозне контингенте за велики број робе, водити контролу над правилним извођењем ове политике и спроводити читаву процедуру, коју је она изискивала од појединих увозника. Ео изазива стална узнемирења

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Нарински рат Маџарске и Аустрије

Страна 473

а неправичности, која ни мало не одговарају индивидуалистички настројеном француском духу. За нас је свакако шнтересантно да у Француској

здрави разум устаје тако брзо против једне нездраве поли-

тике. јер, није прошла ни година дана, како је она инаугурисана, а већ је овај систем довео француску спољну трговину у апсурдан положај. Контингентирање се није могло ограничити само на неке врсте робе, него је за собом вукло стално нове одредбе, које су довеле до стављања под државну контролу скоро читаву спољну трговину ове земље. Немогућност настављања оваквог рада увидели су и службени кругови, што је нарочито дошло ДО изражаја у говору r. Рејмонда Патера, потсекретара у претседништву владе, при недавном отварању Привредног већа. Он је изложио коmako je влада морала да балансира између најконтрадикторнијих захтева појединих привредних група за државну интервенцију и заштиту. Нагласио је привременост политике континтентирања, која је била једини начин да се изађе из шкрипна. Већ и сада, рекао је, влада настоји да смњи број контингентираних предмета и уведе више еластицитета У читав овај апарат. То је већ учињено при одређивању контингената за друго полгође ове год., при чему су многи повишени за 20%. Службени кругови у Француској су увидели, да политика привредне изолације и јаког протекционизма доводи читаву привреду у ћор-сокак, који јој може да панесе огромне штете. Али, рекао је на крају, Француска не може ипак да се одмах отресе политике, коју практикују скоро све државе. Она ће постепено попуштати тежећи методама слободне размене, којој пе потпуно приступити тек кад то учине 'и друге земље.

Практични резултати ове промене расположења У француској трговинској политици су још минимални. Влада је увидела слабост досадашње политике, али је немоћна према оним многобројним привредним редовима, којима је протекционизам погодовао. Број њихов је врло велики, и они ће све чинити да успоре темпо, ако та не могну задржати, при прилажењу слободнијој међународној размени добара.

Између Аустрије и Маџарске наступио је царински рат. Он је последица немогућности споразума у питању закљу чења новог трговинског уговора. О томе су се водили преговори више дана, али главни разлог њиховог неуспеха је захтев Аустрије за потпуно изједначење њезиног трговачког биланса с Маџарском. У прошлој години Аустрија је из Маџарске увезла за 192 милиона шилинга, док је у њу извезла само за 92 милиона. Уклањање овог пасивитета било је могућно на два начина: или да Маџарска пристане на смањење свога извоза у Аустрију, или да ова повећа свој за износ дефицита. На смањење Маџарска није могла ни мислити. Предлагала је омер 13/, : 1 место 281 како је до сада било. Аустрија је била категорична и дошло је до царинског рата.

Аустрија и Маџарска су до 1918. године биле једна целина у трговинско-политичком погледу. То је омогућило да се трговина између ових земаља одлично развије. Маџарска, као аграрна земља, надопуњавала је индустријализовану аустријску привреду и отуда су и после рата везе између ових земаља остале врло јаке. Ма да у мањим количинама него пре рата, Маџарска је лиферовала бечком тржишту жито, брашно, месо, јаја, поврће и друге животне на-.

„мирвице. Метална, текстилна, електротехничка и друге ин-

дустрије у Аустрије нашли су с друге стране у Маџарској

добро: тржиште. Због тота су се и после њиховог развијања оне трудиле, ла своје старе позиције колико толико одрже.