Народно благостање

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ |

Страна 467

23 јули 1932

Слобедан Јовановић, проф. универзитета. На

_БУЦЕТСКО ПРАВО ПО НОВОМ УСТАВУ

Прописи новог Устава о буџетском праву разликују се од прописа Видовданског устава. Све те разлике долазе отуда што је Видовдански устав усвојио парламентарни режим на основи једнодомног система, а данашњи устав усваја дводомни систем без парламентарног режима.

Парламентарни режим значи да Парламенат може принудити на одступање Владу која не ужива његово поверење. Најјаче средство принуде, којим Парламенал располаже, јесте одбацивање бупета. Видовдански устав, који је парламентарни режим усвојио изречним начином, начинио је Владу у погледу буџета потпуно зависном од Парламента. И на. пр., ако нови буџет не би био на време решен, стари буџет могао се продужити само с одобрењем Народне Окупштине. Изузетно, у случају распуштања Скупштине, буџет се могао продужити једностраним актом Круне, али и тада само за четири месеца, докле се не би изабрала и састала нов Скупштина.

У овој последњој тачки нови Устав учинио је важну измену. „Ако је Народна Окупштина, распуштена пре него што је буџет решен, буџет истекле рачунске године продужује се укавом најдуже за, четири месеца. Ако се и у том року буџет не реши, може се Краљевим указом продужити буџет до краја нове буџетске тодине“ (чл. 103). Другим речима, у случају распуштања Окупштине, буџет се, прво, продужује указом за четири месеца, док се нова Окупштина не изабере, али, ако га ни нова Окутштина не реши у том року, он се може тродужити указом све до краја, године. Према, томе, целе те године могло би се владати с једним буџетом који Народно Представништво није одобрило. Узмимо сада. да је до распуштања Скупштине дошло због њеног сукоба, е Владом; очевидно је да скупштинска већина, баш и кад би победила, на новим изборима, не би могла, одрицањем буџета принудити Владу на одступање. Јер у том случају Влада би, на основу члана, 108, могла, доћи и без Окупштине до буџета, Ако је нсви Устав протегао указно продужавање буџета од четири месеца, колико се предвиђало у Видовданском уставу, на читаву годину дана, то се објашњава јамачно тиме, што нови Устав није мислио усвојити парламентарни режим.

Нови Устав поделио је законодавно тело на два. дома, и треба видети од каквих је последица, то било за буџетско право. У државама дводомног система, о буџету решавају оба, дома, али, ако идмеђу њих дође до несатласности, даје се обично последња реч доњем дому. Она равноправност домова. која важи као правило у области обичног законодавства, тешко се може одржати приликом решавања, о буџету. Ако се домови не сложе о једном ва кону, решење тог закона може се одложити до бољих

прилика. Овакво одлатање не би било могућно и у оном случају кад би несагласност домова. избила У бупетском питању, — не би било могућно из тог простог разлога што буџет мора сваке године бити решен у одређеном року. Ето зашто се у државама дводомног система одступило у буџетском питању од начела равноправности домова: ако се у одређеном року домови не би мотли сагласити 0 новом бишету, његово решење не одлаже се до бољих прилика, него се на један или други начин оставља доњем дому да он пресече ствар.

Изузетно од ове више или мање опште праксе, наш нови Устав хтео је одржати равноправност домова и у буџетском питању. Нема ниједног његовог прописа, из кога би се дало извести да код решавања о.буџету доњи дом има претежнији глас. Према томе, на решавање о буџету валљало би применити општи законодавни поступак по коме сваки предлог иде од једног дома до другога све док се они до последњег слова не сатласе. Али шта онда ако се онн не сагласе% Ту сада наилазимо на ову тешкоћу. Ако се домови не сагласе о једном законском предлогу, ствар се одлаже до идућег савива, и онда све 1очиње из нова. Ако се домови ни тада не сагласе, о том законском предлоту одлучује Краљ (чл. 64). Овај поступак није применљив код буџетских предлога. Претпоставимо да се домови не сложе о предлогу новог буџета: очевидно, ствар се не би могла одлатати до идућег сазива, јер ако би једног сазива буџет остао нерешен, земља би те године била остављена, без буџета.

Био би без сумње тај излав да домови, који се нису могли сатласити на нов буџет, одобре продужење старог буџета. Ако би се њихов сукоб тако заоштрио да се они не би хтели сложити ни на

продужење старог буџета, Краљ би био принуђен.

употребити своје право продужавања, буџета. Ваља, имати на уму, да по гласу чл. 108. Устава, Краљ може продужити буџет само у случају распуштања Окушштине. Сукоб домова у буметском шитању мотао би, према, томе, имати за крајњу последицу распуштање Окупштине као предуслов за, Краљево продужење буџета.

Код оваквог стања ствари, положај горњег дома, био би у буџетском питању јачи него положај доњег дома, Маколико затезао, торњи дом не би ризиковао ништа. Доњи дом ризиковао би да својим затезањем створи такву ситуацију у којој би његово распуштање постало неопходно потребно. Дали ће се и колико горњи дом користити у пракси тим јачим положајем, то имамо тек да видимо. Правни прописи су једно, а политичке прилике друго, — и било би сасвим могућно да горњи дом попушта из политичких разлота доњем дому и онда кад према правним прописима не би морао то чинити,