Народно благостање

Страна 468

B. M. Anderson

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ __

Бр. 30

NOVČANIČNE BANKE i ROBNE CENE

Џисој novčaničnih banaba na novčano tržište i Hržište kapitala. — Ulicaj novčaničnih banaka na robne cene. — Sluarnosi proliv bvonfitativne feorije, — Nova formula „stabilizalora”, -— Proširenje Predita uticalo je na robne cene, — Robne cene 1926—1929 godine na abnormalnoj i opasnoj visini,

Nedavno smo objavili članak g. Dr. Bogdana Price, koji stoji na stanovištu da se sadania privredna depresija može prebroditi monetarnim татрчјасцата, ali je za to potrebna međanarodna saradnja novčaničnih Danaka. Sada donosimo članak koji stoji na suprotnom stanovišti i tvrdi, da novčanične banke ne mogu vršiti neposredni uticaj na nivo cena. Članak je napisao jedan od najoštrotmaijih amerikanskih političara, koji svoje članke objavljije većinom u bDitemima „Chase National Bank”, čiji je ekonomski savetnik. Ovaj članak je izazvao veliku pažnju, i izašao je u mnogim časopisima. Naročito ističemo da nismo sasvim sporazumtni sa Andersonovim gledištem, maročiđo u pogledu njegove Kritike

·

kvantitativne teorije i shvatanjem o mogućnostima поб-

čaničnih banaka, ali to ne smeta, da njegovi argumetiti

budu važan prilog problemu, da li se kriza može rešiti mohetarnim тегата.

Goldbourgs-bill otvorio je pitanje šta se sme tražiti od Federalnih rezervnih banaka, a šta ne. Goldbourgs-bill zahteva da Federalne rezervne banke vode kreditnu politiku prema kretanju cena robe. On upućuje organe Federalnih rezervnih banaka da podignu opšti nivo cena na veliko, na kome su bile 1921/29 godine i da ih održe па (оте туоц. Роstoji teovija da se fo može postići jakim proširenjem kredita novčaničnih banaka. Kada bi se to stanje postiglo Federalne rezervne banke bi, već prema tome da li bi cene padale ili skakale, prošitivale ili ograničavale kredite. Ja ne verujem da Goldbourgs-bill sa svojim apsurdnim predlogom o podizanju nivoa cena na onaj iz 1021/29 godine ima zakonodavno kakvog bilo izgleda na ostvarenje. Protiv toga se bori uprava Federalnih rezervnih banaka i pretsednik Huver, koji će sigurno sprečiti njegovo donošenje svojim vetom, kada mu bude podnesen, a imamo dosfa razloga da verujemo da са ni senat neće uzeti ozbiljno u obzir. Ali doktrina, na kojoj se osniva Goldbourgs-bill: da Federalne rezervne banke i novčanične uopšte trebaju i mogu da stabiliziraju cene robe, ima mnogo pristalica. Ima mnogo ljudi, koji veruju da krediti Federalnih banaka mogu da prave čuda, da politika Federalnih banaka može izazvati polet proširenjem kredita, a depresiju ograničenjem i da je zadatak uprave Federalnih rezervnih banaka da nas stalno drže u blagostanju, Ima mnogo ljudi koji veruju, da leži u moći Federalnog rezervnog sistema, a prema tome је to i njegova dužnost, da reguliše celu oblast cena robe i privredne delatnosti.

Suprotno ovom novom učenju, ja sam pristalica staromodnog učenja, koje je pre rata retko došlo u pitanje, ali koje je promišljeno i ima veliko iskustvo: da stanje kreditnih banaka u zemlji i stanje na novčanom tržištu moraju da određuju politiku novčaničnih banaka, sa naročitim naglaskom na stanje domaćih banaka i domaćeg novčanog tržišta, ali samo povtreтепа Коорегасја sa inostranim bankama n internacionalnim slučajevima nužde.

x

l. Uticaj novčaničnih banaka na novčano tržište i tržište kapitala

Šta mogu novčanične banke uopšte da urade s obzirom na cene robe? Prvo, one mogu uticati na cene samo preko novčanog tržišta i tržišta kapitala. Drugo, politika novčanične banke je samo jedna od mnogih faktora koji određuju kamatnu stopu i raspoloživi volumen novca i kapitala.

Ima pet glavnih izvora kapitala: 1) Štednja konzumenata; 2) Povratak dobitaka (uključivši i dobitke društava) u industriju i trgovinu. 3) Oporezivanje, ako se poreski iznos upotrebljuje kao kapital, a pre svega za smanjenje državnih dugova. 4) Neposredno formiranje kapitala, n. pr. ako poljoprivrednik upotrebi svoje suvišno vreme za gradnju ograde ili za isušenje, ili ako pusti da se povećava stoka mesto da proda godišnji pritast. 5) Novi bankarski kredit kao rezultat bankarske ekspanzije koji počiva na suvišnim rezervama banke, koje opet sa svoje strane mogu da nastanu a) od priliva zlata i b) od povećanog kredita novčaničnih banaka. Zloupofrebe, koje su činjenje sa ovim poslednjim izvorom kapitala, odgovorne su za naše sadanje brige.

Novčano tržište je u pravom smislu reči tržište na kome se zamenjuju bankarski depoziti za visoko likvidne zajmove: akcepte, dnevni novac, privatne diskonte i druge prvoklasne menice sa kratkim rokovima. Tržište kapitala je tržište, na kome se zamenjuju likvidna sretstva za zajmove, hipoteke, i ostale dugoročne manje likvidne a sa rizikom jače opterečene plasmane.

Kamatna stopa na tržištu kapitala kao i novčanom zavisi od tražnje i ponude. Na svakom od ovih tržišta ima mnogo podela, svaka sa posebnom fražnjom i ponudom i svaka sa posebnom kamatnom stopom.

Šta može dakle da se postigne politikom novčaničnih banaka na novčanom tržištu i tržištu kapitala?

Prvo, njen direktni uticaj pogađa samo novčano tržište. Drugo, sa svojim iuficajem na novčano fržište može menjati samo stranu ponude. Tražnju ona ne može određivati. Ako se novčano tržište i tržište kapitala posmatra kao jedna celina, ona tiože od važnijih izvora kapitala uticati na ponudu samo jednog jednog — onog koga smo mi naveli род 5), паше па ђапkarski 'redit. Uštede publike i društava, državna praksa kod amortizacije javnih dugova i direktno formiranje kapitala lo sve leži van moći novčaničnih banaka.

Ali i kod samog regulisanja proširenja ili ograničenja kredita banaka, kredit novčanične banke je samo jedan od pet većih faktora, od kojih su ostala četiri sledeća: a) internacionalno kretanje zlata; b) poverenje publike, izraženo u njenoj spremnosti da poveri svoj gotov novac bankama ili da ga rađe tezaurira; c) poverenje banaka, izraženo u njihovoj spremnosti, da dadu kredite ili mvestiraju i d) poverenje bankarskih mušterija, izraženo u njihovoj spremnosti da uzmu kredite i plasiraju. pozajmljeni novac.

Zato novčanična banka u regulisanju novčanog tržišta i tržišta kapitala ima samo ograničenu moć, i zato ne smemo traŽiti previše od nje. Mi možemo sa pravom očekivati, da spreči vanredna kolebanja na novčanom tržištu i tržištu kapitala, da preuzme s vremena na vreme suviške, kada su kamafe neobično.

Dok nova teorija traži od novčaničnih banaka da morajti | niske, da izađe u susret sezonskoj potrebi sa gotovim novcem

stabilizirati robna tržišta, zadaća dovoljno velika ako se brine za održanje normalnih odnosa na novčanom fržišiu.

|

ја insistiram na (оте да је пјепа |! зехопз т kolebanjima u. tražnji kredita od strane privrede

i pre svega, da spreči u vremenima krize i nužde fantastično visoke kamatne stope.