Народно благостање

Страна 494

по киловат часу. Двојна тарифа важи само за другу и трећу категорију. Друга категорија плаћа за сваки киловат час преко 100 килограма 3—- дин., а трећа 1.50 дин. Уз то обе плаћају још месечно 20 (друга) односно 50.— дин. По двотарифној претплати узимају се две различите цене по киловат-часу: нижа и виша а према времену потрошње. Утрошак струје ноћу за термичке сврхе од 21 до 5 часова наплаћиваће се по 1.30 динара.

·— На позив Министар, трг. и индустрије одржана је најпре у Загребу једна, а потом у Београду друга конференција претставника комора за трговину, по питању измене закона о принудном ванстечајном поравнању, коју траже привредници скоро целе земље. Постигнута је сагласност по питању повишења минималне квоте, облигаторних кривичних извиђења у принудном поравнању и т. д. — што ће се све као новела додати поменутом закону.

— Првог августа почиње пребанивање електричне мреже на нову централу.

— На седници новопостављене управе окружног уреда за осигурање радника у Загребу, којој је претседавао г. Бровет једногласно је изабран за претседника управе г. Иван Топол.

— Радничка комора у Сарајеву, вотирала је 50.000 динара за довршење радничког дома у Љубији крај Приједора. Дом ће у свему стајати 170.000 динара.

— Према примљеном пројекту архитекте Ђорђевића, подиже се у Београду нова зграда београдске берзе, за чију изградњу је предвиђена сума од 15,000.000 динара.

— За новог претседника Управног одбора фирме Бата а. д. изабран је, на седници од 21. ов. месеца Јан Л. Бата.

београдске

— Mi smo nekoliko puta naglasiš, da je turizam Oove—

godine sasvim propao. Sada se u svetskoj štampi sve убе соvofi o posledicama koje je izazvao katastrofalan i za mnoge neočekivan pad prometa stranaca. Prema podacima kojim raspolaže bečko udruženje hotelijera, ove godine iskorišćeno je samo 35% svetskih hotelskih prostorija.

— Poznato je, da je balkanska konferencija donela zaključak o osnivanju balkanske komore. Sada su izrađeni statuti, koji predviđaju jednog generalnog i šest ostalih sekretara, a cilj komore je rad na užoj ekonomskoj saradnji balkanskih država. Redovni članovi komore mogu biti sve trgovačke i industrijske komore balkanskih zemalja, kao i sve privredne industrijske i irgovačke organizacije koje zavise od vlada pojedinih balkanskih zemalja. Sve ostale privredne ustanove i organizacije mogu biti vanredni članovi komore. Finansiranje komore vršiće

HAPOJIHO ВЛАГОСТАЊЕ

Бр. 31

pojedini nacionalni komiteti iznosom od 5 hiljada zlatnih fra'naka godišnje. Po svemu izgleda, da je, ipak, glavni zadatak ove komore stvaranje novih prihoda za komorsku birokratiju. — Према „Мовостима“ пословање београдске и загрекланице изгледа у 1931. години овако: ·

У Београду У Загребу

бачке

комада комада 'Телади 26.807 60.226 Свиња 53.296 88.831 Прасади 6.551 77.614 Крупне стоке 22.110 18.073 Ситне стоке 56.160 16.961

У месецу јуну тек. године пословање је било: У Београду У Загребу

комада комада Крупне стоке 2.044 1.350 Телади 3403 6.977 Свиња 4.644 5:806 Прасади 455 510 Ситне стоке 16.362 685

— Стадеутвка деја повЕ и Хастеђи u prvih 6 meseci ove ove godine je znatno manja nego u istom vremenskom репodu prošle godine. Ove godine izdato je u prvih 6 meseci svega 206 građevinskih dozvola, za 153 manje nego u isto vreme ргоšle godine.

— Hadovi na isušivanju Godominskog polja kod Smedereva otpočeli su. Za sad je zaposleno oko 400 radnika, a moći će se uposliti ioš 100 radnika. Gradnja nasipa i kopanje kanala koštaće 17 miliona dolara, ali svaka i najmanja poplava nanosila je na tom ogromnom kompleksu (oko 3000 hektara pašnjaka i ziratne zemlje) do 30 miliona dinara šteta.

— Američka vlada je naredila zatvaranje čikaške žifne berze za 60 dana jer je povredila zakon, pošto nije htela da prizna privilevij Clearinghous-a zadružnoj organizaciji proizvođača National Grain Corporation. Uprava berze izjavila je da se ona neće pokoriti vladinoj odredbi i berzu zatvoriti, jer bi to dovelo do haotičnog stanja na tržištu pšenice. Sem (оса uprava izjavljuje da će se žaliti Vrhovnom državnom sudu na vladinu odluku.

ya тј те шале ан Јиље ФЕЈЉЕКСКЋ

вева

КОЊУНКТУРА

СТАЊЕ НАРОДНЕ БАНКЕ НА ДАН 22. ЈУЛА 1932, ГОДИНЕ.

Најинтересантнија промена у стању од ове недеље је у прошлом броју најављено повећање исказаног кованог новца. Док се сва позиција до сада звала само ковани новац у никлу, сада је додата још и реч „и сребру“, те се обе позиције исказују у једној збирној позицији. Пораст износи 34.9 милисна на 86.3 милиона динара, Истовремено примећујемо, да је у активи позиција „разна актива“ смањена за одговарајући износ обрачунатог сребра.

Других значајнијих промена у активи нема. Девизе | су и свога пута опале за 8 милиона на 200.7 милиона а тиме износи укупна подлога 1964.4 милиона. Менични кредити су порасли за 3.3 милиона на 1961.0 миливна а ломбардни су остали непромењени на 355 милиона.

У пасиви све су позиције у порасту, сем оптицаја новчаница. Обавезе по виђењу су порасле за 15.8 милиона на 679.3 милиона и потраживање државно за 33.4 на 391 милион, жиро-рачуни за 37.4 на 490.8 милиона а разни рачуни за 5 на 149.4 милиона. Обавезе са роком поновно су порасле за 13.6