Народно благостање

30, јули 1932.

милиона на до сада рекордну цифру од 1393.5

" милисна, Оптицај новчаница је смањен, делимично и због новог металног новца за 99 милиона на 4756.2

У милионима динара

1. 31. KII | 8. VII | 15. VIL| 22. VII AKTEBA 5030. 1931 1932 1932 1932 Подлога : зл» у касама н на стр. 12024) 1758.4| 1762.8 1762.8| 1762.8 новч. у страној монети 6,3 0.1 0'8 0.8 девизе . _ . : 631.9| 332.0| 216.5| 208.2| 200.7 Укупно . 1834.4! 2096.8| 1979,5| 1971.8| 1964,4 Девизе које не улазе у | подлаоту · O O je 86.4| 86.8) 86,7. 87.6 Кован новац: у никлу и сребру . 38.8! 50.9! 51.4) 86.3 Демонетизирано сребро 33.9 Зајмови; па менице , . . _ ||1433.1) 1965.6] 1957.1 1957.6) 1961.1 на хартије од вреди. | 203-4) 2872) 3549 3552) 3550 Укупно 1637.1) 2252,8) 2312 0] 2312,8| 2316,1 KOJO O си 27.4) 17,8) 128] 12,8

Ранији аванси Држави 4020,1| 1799.2) 1806.3| 1806.7| 1807.2

Привремени аванси Глав.

Ји Блатајнисе 600.0) 600.0) 600.0 Вредности рез. фонда 11.8 52.8 529 531 BOCU ост. фондова 2.9 14 14 2,3 епокретности, завод за _ oDany пова ЈА намешта 145.0| 149.2| 149,9 1502 Разна актива . . .. 219) 161.1! 161:6| 121.9 ПАСИВА | Капитал _. - _. .- 180,0) 180.0! 180.0| 180.0 Резервни фонд , .. 8271! 60.6) 60.6) 60.6 Остали фондови .. 4.2 3.9 3,9 3.9

Новчанице у оптицају 5396.5) 5172.2) 4916.0) 4855.3! 4756.2

Обавезе по виђењу; потраживање Државе 59.3 29,3 6.2 51) 391 жиро-рачуни . .. 667.2 326,3 428,6) 453.4| 490

разни рачуни . .. 195.6) 60.9) 133.2 1443 149,8 Укупно . 9221! 416.5| 568.1) 603,5| 579.3

Обавезе са роком . . 681.1| 1363.3) 1379.8| 1393.4 Разна пасива . . .. 46,4! 121.91 125.2) 128.7

Оптицај и обав. по виђ. ||6318.6) 5588.7] 548415458 8! 5435.5

милисна а оптицај и сбавезе по виђењу износе укупно 5435.6 милиона динара.

БЕОГРАДСКА БЕРЗА.

Оптимистичко и хосистичко расположење је у току ове недеље постало још интензивније — а доводи се у везу са очекивањима на успешно закључење преговора, које у Паризу води наш Министар финансија. Курсеви наших ефеката показивали су на београдској берзи следећу слику:

22 УП. 25 УП. 26.ЈУП. 27.УП. 28 УП.

1% Инвестициони зајам 50— — 50“ 5 50.25 4% Атрарци 23.50 2425 — 2450 6% Беглуци 34—' 3450. 3450. 3550 3575 8% Блер — 41— — = 7% Блер = — = 40715 41.50 тф% Селигман = == = = 45.—

Ратна штета 189— 191.— 198— 209.— 207.50 Атрарна банка — 207— 208—" 209.— 209.—

Сви су папири у скоку. 7% Инвестициони зајам додуше врло мало, на 50.25, али треба имати у виду да је његов курс релативно већ врло висок, нарочито ако га упоредимо са оним наших доларских папира истог укамаћења. Обрт је износио 37 хиљада динара. 4% Аграрне обвезнице су порасле од 23.50 на 24.50 али су имале минимални обрт од 11 хиљада. Јачи скок је забележен код 6% Аграраца, наиме од 34.— на 35.875, а трговани су за 370 хиљада.

7% Блер је порастао од 40.75 на 41.50, док је про-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 495

шле недеље нотирао још 38—; обрт у томе папиру је износио 140 хиљада. 8% Блер је 25. о. м. тргован по курсу од 41— за 47 хиљада, али на доцнијим састанцима више није дошло до закључака. 7% Селигман је на састанку од 28. о. м. имао чак и курс од 45— а тргован је за 200 хиљада динара. Највећи скок пак показује Ратна штета — код релативно минималног обрта од 757 хиљада и то од 189— на дан 22. о. м. (15. о. м. је тргована по 182 —) на 209— на дан 27. о. м. за 20 поена. Затим, на састанку од 28. O. M: долази мала реакција, пораст је био и сувише нагао, и Штета заврши недељу код курса од 207.50.

Укупан обрт у ефектима износи 1.66 милиона.

У девизама износио је обрт на београдској берзи у овој недељи 765 хиљада динара.

ZAGREBAČKA BERZA.

metu pokazuju izvesnu tendenciju porasta. To je u vezi sa razvitkom kursa dinara na stranim firžištima. Računa se da ako

Za sada ono malo deviza što je tu, ide u glavnome za potrebe

trebe uvozne irgovine. Nije onda čudo što uvozna trgovina traži i nalazi druge kanale kako bi došla do potrebnih iznosa stranih platežnih sreistava.

jatnija nego inače. Promet je nešto veći. A kursevi beleže znatan porast. Naročito Ratna šteta. To se dovodi u vezu sa pregovorima finansijske prirode u Parizu Kursevi rastu, što znači, da su očekivanja optimistička.

Investicioni zajam novac 48, roba 50 a. zaključak 49. Agrarci novac 23.75 bez robe. Begluci 34 novac, 35 roba, za-

| ključci 34. Ratna šteta 204 novac, 209 roba a zaključci od 203

do 209. Ultimo avgusta novac 203, roba 205 a zaključci od 193 do 205. Ultimo decembra roba 198. Bler 8% novac 41, roba 41.40 bez zaključaka, 7% novac 39.75, roba 40, zaključci isto 39.50 do 40. Seligman 42 novac, 45 roba bez zaključaka.

Narodna banka novac 3950 bez robe. Agrarna banka novac 205, roba 208, zaključci po 204. Na nekim sastancima promet u akcijama Agrarne banke iznosi i do 100 komada.

РОБНО ТРЖИШТЕ. Пшенина.

Светско тржиште пшенице прошле недеље показивало је нешто слабију тенденцију. Цена је 47.50 доларских генти за бушел према 52.50 у претпрошлој недељи.

Извештаји из Канаде и Сједињених Држава Америке су непромењени; из европских држава показују различну слику. У Француској је ове године жетва рекордна, упркос рђе која се је појавила у неким крајевима. У Италији је принос жетве много мањи него што се је очекивао, тако да се рачуна са двоструко већим увозом него прошле године. О томе да је мађарска жетва знатно подбацила већ смо јавили, и у данашњем броју пишемо и о мерама мађарске

владе за будући извоз. У Бугарској је принос мањи за 1 мил. кринтала него у прошлој години. МЕНЕ

На домаћем тржишту су цене, после нагле хосе у прошле две недеље, нешто попустиле. И ако се извештаји о стању жетве нису промениле, млинови су се повукли од куповине, што је оборило цене за неколико динара. Пољопри-

вредно оделење Дунавске бановине објавило је службену:

процену овогодишње жетве пшенице у Дунавској бановини, према којој принос ове године износи 6.787.194 квинтала, на 858.324 ха засејане површине према 14 милиона на 856.974 ха у прошлој години. Према томе ове године долази на ха 7.91 квинтала према 16.35 прошле године.

"Цене су биле следеће: бачка 150—155, бачка потиска 152.50—157.50, банатска 147.50—152.50, бачка и сремска нова 135—140, банатска. лађа Тиса 137.50—141.50, _

Devizno tržište. Poslednjih dana kursevi u privatnom pro-.

uspe pariska transakcija da će i dodeljivanje deviza biti bolje.

putničkog: prometa. Onda dolazi industrija a tek na koncu po-

Efektno tržište. Poslednjih dana situacija je mnogo Ppri-