Народно благостање

6. август 1932,

коалицији са осталим десничарским странкама. Али, то јој није успело. Она располаже само са 37.84% свих мандата, што значи додуше мали пораст према последњим претседничким изборима, али опадање, ако се узму у обзир резултати неких последњих избора за земаљске парламенте. Зато се може рећи да је огромни и брзи пораст националних социјалиста заустављен. Не може се више видети, одакле ће национални социјализам добијати нове присталице, пошто је већ привукао себи већи део грађанства, и пошто социјалистичке партије показују чак и пораст. Хитлер се не може више надати да ће код њих добити нове присталице. Дакле на даљи пораст не може рачунати, и зато се мора сада одлучити или за диктатуру или за сарадњу у једној влади, која мора покушати да придобије толерирање центрума. Неке групе националних социјалиста су већ пре избора тражиле, да Хитлер приступи диктатури, ако и не добије већину на изборима. Ми не верујемо да ће Хитлер приступити насилним мерама, јер је странка већ дуже времена на путу да се претвори из револуционарног покрета у обичну парламентарну партију. Зато ће вероватно пристати на активну сарадњу у садањој влади, у којој ће добити неколико министарских места.

Каже се, да је стварни победник у овим изборима влада Папен—Шлајхер. То је у толико тачно, што резултати избора не дозвољавају нити радикално-левичарску нити радикално-десничарску владу. Али сада настаје питање, да ли ће нова влада остати и даље влада Папен—Шлајхер, или ће се претворити у Хитлерову владу. Сигурно је, да се влада Папекн—Шлајхер не осећа као прелазна влада ка влади Хитлеровој, како је посматрају национал-социјалисти. Рекло се је додуше, да је влада Папен—Шлајхер на захтев хитлероваца укинула забрану ношења оружја, и извршила државни преврат у Пруској, сменивши Браунову владу, али је истовремено смењене министре и високе пруске чиновнике заменила својим присталицама, а не Хитлеровим. Влада Папен—Шлајхер, која је влада крупне индустрије и велепоседа, мораће одбацити социјалистичке елементе Хитлеровог програма. Ако јој успе, да Хитлеров програм учини прихватљивим за крупну индустрију и велепосед, тада је победила влада Папен—Шлајхер, и национално-социјалистичка партија ће изгубити велики број присталица, који су озбиљно третирали социјалистичке моменте у Хитлеровом програму. У овом случају неће доћи до наглих промена ни у унутрашњој ни спољној политици. Али ће сигурно доћи до јачег изражаја аутаркне тенденце,

Главна опасност за Немачку остаје да радикални елементи национално-социјалистичке странке“ покушају успоставити диктатуру, јер неће бити споразумни са Хитлеровим пактирањем са грађанским странкама. Даље постоји могућност социјалистичке револуције; ову могу покушати да изведу сами комунисти, чији су се гласови повећали на 5.3 мил. гласова према 4.6 мил. код прошлих избора за Рајхстаг. Али она може да дође и као заједнички противнапад обеју социјалистичких партија против евентуалних десничарско-радикалних покушаја на успостављању диктатуре.

Svima je poznato, da se u Čehoslovačkoj već duže vremena radi intenzivno na sprovođenju sanacije banaka kod kojih su | privredne prilike poslednjih godina, kao što je to bio slučaj skoro u svim zemljama (izuzetak čini jedino englesko bankarstvo) ostavile veoma teške tragove, koje može izbrisati samo radikalna sanacija. Smatramo da nije potrebno potsećati na bogatu pomoć koju je· pružila francuska vlada svojim bankama koje su pale u teškoće, niti na napore koje čini amerikanska vlada u pogledu spasavanja banaka, na sanaciju nemačkih, italijanskih, rumunskih banaka i f. d.

Sanacija čehoslovačkog bankarstva

i ——z==ı

Страна 503

Ima tek nekoliko meseci od kako je objavljen novi čehoslovački zakon o bankama, koji je svojim drakonskim merama jedinstven, ali koji osigurava obolelim bankama široku pomoć, pod uslovom rigorozne sanacije. Stvarno ovaj zakon pretstavlja samo jedan deo široko-osnovanog sanacijskog nacrta сећовјоvačkog ministarstva linansija. Ovaj zakon može se smatrati i

kao dopuna zakona o reformi banaka iz 1924. godine, koji se

je pokazao i suviše blag da bi mogao uticati na uređenje sadašnjih prilika. Kao pre osam godina tako ima zakonodavac i sada pred očima kao glavni cili što etikasnije obezbeđenje ulagača, i energično uspostavljanje poverenja u novčane zavode. Prilike su se u poslednje vreme toliko pogoršale da je svima postalo jasno, da se stvarna sanacija kod većine banaka neće moći izvršiti bez aktivnog učešća javne ruke. Već u 1922. godini, kada je deflaciona kriza u Čehoslovačkoj bacila pod stečaj tri velike banke, i kada su ulagači pretrpeli prilične gubitke, odlučilo je ministarstvo finansija, da uzme u ruku vrhovnu kontrolu nad radom banaka. A državna intervencija i pomaganje banaka pomoću javnih sretstava implicira kao logičnu posledicu i pravo jače državne kontrole. Od onog doba državnom inicijativom je smanjen broj većih samostalnih banaka postepeno od 38 na svega 17, što je postignuto raznim merama koje su banke prinudile na međusobne fuzije ili likvidaciju. U ono vreme je osnovan i sanacioni Топа kod ministarstva finansija iz koga se obolelim bankama pruža pomoć. Pošto sretstva ovoga fonda nisu odgovarala potrebama (dotira se naročitim porezom od 0.5%, koji se ubira od banaka od prihoda od kamate) izdavale su se naročite obligacije. U novom zakonu je predviđeno izdavanje novih obligacija do visine od 700 miliona kč. Pored ovoga osnovani su ı naročiti novi, nezavisni kontrolni i revizorski organi, kojima je stavljeno u dužnost da izvrše pregled statuta obolelih banaka, da naprave reviziju kniga i novu proceni aktiva, na osnovu čega ima onda da se izvrši sanacija.

Kratko vreme posle ovoga zakona došlo je u proleće ove godine do redukcije glavnica četiri velikih praških banaka, koje iz prestižnih razloga nisu htele tražiti državnu pomoć. Olpisi Slavnica izvršeni su za iznose portfelja sopstvenih akcija, koje su u toku posledniih dveju godina nagomilane zbog intervencionih kupovanja, čime se htelo sprečiti srozavanje kurseva. iz ovih transakcija su nastali novi gubitci i pitanje je, dali su redukcije glavnica, foddova i latentnih rezervi bile dovolino rigorozne da pod današnjim okolnostima „garantuju stvarnu sanaciju.

Ovih dana saznalo se za sanacioni plan, koji obuhvata ostalih 12 banaka, međ njima tri velike, naime Anglo-Prašku Danku, Češku industrijalnu i Moravsku banku. Protivno namerama ministarstva finansija, koje nije želelo, da se sanacioni plan objavi pre utanačenja svih pojedinosti, saznalo se u inostranstvu — indiskrecijom — da iznose gubitci ovih 12 banaka 3.08 milijardi kč., od čega otpada na tri velika novčana zavoda 2.5 milijardi. Nemamo još dovoljno elemenata da procenimo

stvarno stanje, ali pošto ovi podatci do sada nisu demantovani,'

oni su sigurno tačni.

U međuvremenu publikovan je i bilans Češke Industrijske banke — ali ne još sanacioni, t. j. pre ponovne procene aktive.

Od ukupno iskazanih gubitaka u visini od 3.08 milijardi kč. otpisuju banke iz sopstvenih sretstava preko 1.8 milijardi, od glavnice, rezervi, i tihih rezervi, koje se dosada u bilansama nisu iskazivale, ali koje su upotrebljene prilikom sastavljanja sanacionih bilansa. Glavna karasteristika ovih bilansa leži u tome, da su sve aktive banaka podvrgnute novim procenama, do krajnosti rigoroznim. Na taj način su svedene aktivne pozicile na stanje, koje odgovara sadašnjim prilikama i u kome se je vodilo računa još i o gubitcima, koji eventualno mogu nastati. To dolazi do izražaja naročito u smanjenju dužnika, konzorcijalnih poslova i portfelja menica i efekata. Neverovaino veliki otpisi dolaze kao posledica naročitog knjiženja. Ranijih