Народно благостање

Страна 502

Да останемо овде, јер тиме додирујемо један! проблем о коме се одавно спремамо да, пишемо. Оно што хоћемо да истакнемо, то је, да је гледиште које одавно подржава д-р Белин (а преко кога смо ми прелазили ћутке из жеље да не полемишемо и сувише са, једним од најстаријих чланова, наше редакције), на име, да Народна банка треба, да омогући неограничен ломбард државних хартија, како би банке своје резерве уложиле у исте, потпуно је противно теорији о банкарској политици и да се следствено нитде не практикује — а у колико се праћ. | тикује пролазно, знак је болесног стања, |

Ломбард вештачки проширује тржиште ефе- | ката. Д-р Белин сигурно не мисли озбиљно да, би. омогућење неограниченог ломбарда знатно подитло курсеве ефеката код нас. А догод се 7% обвевнице Државне хипотекарне банке не попну на, 85%, ниједан комад облигација — растеретница не би мо- | тао да, се прода по номинали. Можда, ће и то некада да буде, али данас кад свет држи затворено преко |

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 32

милијарде динара, и ако би ти капитали уложени ' у државне хартије носили скоро 20%, говорити о могућности пласмана тих нових облигација, просто не разумемо.

ci »

MC a

Да завршимо ! | Држимо да смо показали да облитације-расте-

"ретнице не могу другојаче бити уновчене до путем

ломбарда код Народне банке, и то за, цео износ. Даље да, би се за толико морао да. повећа, оптицај. То је ове што смо хтели да Кажемо, јер је циљ овога чланка, да са нашим другом д-р Белином продискутујемо његов план.

Али ва то се потпуно слажемо с њим, да се не сме да остави наше банкарство у данашњем стању.

Наш план за санирање изложићемо кад завршимо лечење.

„Bad RHeichehhall. SOS at O

ДОГАЂАЈИ

Сједињене Државе Америке, службено као и у јавности, биле су до сада увек против. сваког брисања савезничких ратних дугова. Европске државе су напротив, везале питање репарација са питањем. ратних дугова. И ако је Хуверовим мораторијумом то питање макнуто са мртве тачке, ипак није било са стране Америке ништа урађено, што би наговештавало промену њеног становишта у томе погледу. Разговори између Хувера и Лавала у јесен прошле године су такође остали без конкретних резултата, и ако је Хувер изјавио, да европске државе треба прво да реше питање репарација, па да се онда тек може уопште говорити о ратним дуговима. Владе Сједињених Држава Америке пристале су да суделују у раду светске привредне конференције само под условом да се на њој не расправља о ратним дуговима. У изборној борби ниједан председнички кандидат не изјашњава се за ревизију ратних дугова. Хувер је, додуше, потпуно изоставио у свом изборном програму ратне дугове, што се тумачи као да није хтео да се тиме веже, али нешто позитивно и конкретно није речено,

Америка и ратни дугови

Међутим, Лозански споразум је наједном избацио питање ратних дугова на површину, и од његовог решења зависи и ратифицирање уговора о брисању репарација. То је био и повод познатом америчком политичару Бори, да је одржао преко радиа један говор, у коме је изнео своје становиште по томе питању. Сенатор Бора је утицајам члан републиканске странке, пријатељ претседника Хувера и претседник сенатског одбора за спољне послове, тако, да његове изјаве нису без значења, и ако никада до сада, па ни сада, Бора није био изржај народног расположења. Све његове изјаве и говори били су увек предмет жучних дискусија и напада, па ће тако сигурно бити и сада. Јер Бора је први који се у Америци отворено изјавио за брисање ратних дугова. Међутим, не безусловно. Он је то питање везао са разоружањем и ревизијом Версајског уговора. И сем тога тражи, да се сва та питања решавају на светској привредној конференцији. Службено становиште америчке владе У овом питању знаћемо сигурно тек после избора; европске

И ПРОБЛЕМИ

ue државе сигурно бити против сваког везивања, као што

је то учинио сенатор Бора. Поготово је сигурно да питање ревизије Версајског уговра уопште не може да дискутује. Ту је Француска непопустљива. Али, без обзира на све ове могуће и предвидљиве сметње иницијатива и сугестије сенатора Боре претстављају врло важну препараторну меру у америчкој јавности; у Америци је увек наговештавано да се питање ратних дугова може посматрати само са становишта америчких интереса. Тако поставља проблем и Бора. Само са тим, да је после Лозане, у интересу Америке да брише ратне дугове, али само под условом које смо навели.

У ствари, питање ратних дугова постаје за Америку све важније. Изостанак репарација и пооштрење привредне кризе може да доведе земље дужнике до фактичне немогућности плаћања, као што је био случај са плаћањем репарација и да на тај начин буду присиљени прекршити своје уговоре са Америком. Америчка влада мора о томе да води рачуна. Сенатор Бора је једини који је то питање покренуо у америчкој јавности.

а После избора у Немачкој,

парламентарна ситуација је следећа: за већину у Рајхстагу, потребна су 304 гласа. Десничарске странке национални социјамисти, немачки националисти и остаци грађанских десничарских партија — имају укупно 282 гласа; странке, које су подупирале владу д-р Брининга — социјалчдемократи, центрум и остаци левичарских грађанских партија — имају 241 глас. Дакле ниједна група нема у Рајхстагу већину. Али обе екстремне групе — национални социјалисти и комунисти — имају заједно већину. Влада не | може дакле истовремено приступити оштрим мерама против једних и других. | За Папенову владу, ако жели да парламентарно влада, има само једна могућност. Она мора покушати увући у владу националне социјалисте и придобити центрум за политику толерирања. Зато је дакле најважније, какве ће закључке створити национални социјалисти на темељу изборних резултата. Хитлерова партија је очекивала да ће на овим изборима постићи апсолутну већину или сама, или у |

Шта ће бити у Немачкој