Народно благостање

6. август 1932.

КУ. Фантастичност идеје о финансирању плана путем искивања ситног новца

_ Д-р Белин везује за свој план услов искивање ситног новца за поткусуривање у износу од Дин. 1.800.000.000.. Том би сумом држава, вели он, одужила свој дуг код Народне банке, а то би повољно утицало на квоту покрића и потенцијал оптицаја.

Да видимо, како би се то у пракси одразило.

Држава, рецимо искује ситан новац за, поткусуривање за укупно 1.800.000.000 дин. То ће да, је кошта неколико стотина милиона динара. Колико ми видимо из стања, дуга државног код Народне банке, држимо, да је искључено, да би држава, могла да жртвује и паре на, тај циљ.

Значи да, би она, могла да одужи дуг Нар. банци само ва онолико, колико износи добит на томе послу. То је ипак преко једне милијарде! Узмимо да је Народна банка примила цео износ, Шта, ће она с њим да ради % Свакако треба, да га пусти у оптицај. Али по закону о сребрном новцу и по основном принципу о ситном новцу за поткусуривање, овај има, врло ниско ограничену либераливну (шлатежну) снагу. Нико није дужан да га прими у већем износу од Дин. 250—800. Ако се узме да би при свакој исплати могла Народна банка да протури

просечно 350 динара, значи да би тек са, 150.000.

исплата могла да, избаци сав тај ситан новац; али како би се исти истовремено враћао Народној банци то би требало најмање 6 милиона исплате одн. 20 хиљада дневно (са, 300 дана, годишње). Како је број исплата, код Народне Банке много мањи, то би требало 3 године док би се сав тај новац протурио у народ. У осталом ни Народна банка није дужна, да прими ситног новца од државе нише но остали приватници. Треба дакле да пристане на, то, а, велико је питање да, ли би она, то урадила. У осталом то није главно, Али ако ломбардирање облитадија = растеретница, треба да чека на то, да Народна, банка, убаци у народ сав тај новац, онда, може мера да, прдмаши циљ, може дотле толико много банака да дође под удар чл. 6, да цела комбинација постане беспредметном. А ако би ломбардирање ишло брже, онда би била, неизбежна, инфлација у пуном износу.

Одужење дуга државног код Народне банке путем ситног новца за поткусуривање не би ни у колико утицало на потенцијал емисије Народне банке јер тај новац не може да служи као покриће. Само би се у једном случају ублажило дејство инфладије, на име: кад би оптицај прогутао сав ситан новац, као што смо отоич претпоставили. Ми смо већ полемисали по томе пиању са д-р Белином и не можемо да, се враћамо на, њега. Ми стојимо неодступно на гледишту да ни једну милијарду ситног новца не може да апсорбује наш оптицај. Вишак би се враћао Народној банци а преко ове држави. Држава би морала да, га прима на, име прихода. А не би могла, летално да га, изда, пошто нико

није дужан да прими преко одређеног максимума. |

Значи да би се тај новац стерилизовао у државним касама. Значи даље, да би у ствари примила, на име прихода суме које (не може да, употреби на, исплату издатака, значи да би држава финансирала ломбардовање облитација —- растеретница за пун износ стерилизиранот ситног новца. А отоич рекосмо да држава не би хтела да улази у такав издатак.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ.

Страна. 501

На кратко цео додатак о ковању ситног новца, ради ломбардирања облитација растеретница имао би за ефект да ублажи инфлацију тиме проузроковану за износ који не ди примио оптицај. Али како држава не би могла стерилизовати тај вишак, то излази да је идеја неостварљива и да би следствено план д-р Белина имао за последицу повећање оптицаја за '/, целокупнога износа сељачких дугова банкама,

У. О нашем тржишту ефеката

Као што смо видели д-р Белин сматра, да би наше новчано тржиште могло да прими те облига-

пије можда и за пуне две милијарде тако, да би се

у малој мери апеловало на ломбард код Народне банке.

Колико се сећамо из површне лектире дискусије о д-р Велиновом плану, на овој тачки учињене су врло оштре замерке; казано је, да, је апсурдно и помишљати на, куповање тих облигација, од стране публике, догод курс свију осталих наших првокласних папира осцилира око 35—40%. Ми се не можемо да увдржимо, а да не изравимо наше чуђење да Д-р Белин прелази преко те критике и поново у горњем чланку подржава своје првобитно гледиште. Он иде тако далеко, да тврди, да наше тржиште није било презасићено ефектима и да оно не функционира само зато, што нема, ломбарда. О презасићености тржишта ефеката писаћемо другом приликом јер. је то ва сада беспредметно. А ни на тврђењу да је осуство ломбарда узрок да се наше тржиште ефеката, налази у парализи, нећемо дуто да, се вадржимо. Он вели у западно-европским земљама, банке држе гро своје резерве у државним и државом гтарантованим хартијама, јер имају могућности да их, у случају потребе, ломбардују код новчаничне банке. Нама се чини, да је ово. тврђење у дречећој супротности са, стварношћу. Пласман у хартије од вредности сматра се за неликвиднији од меничног портфеља. Због тога комерцијалне банке не улажу у спшште веће своте у државне облитације (а о ликвидитету као што рекосмо ни. говора) сем у благтајничке записе, Тгеазогу Ббопд5, 1е5 боп5 де ја детепзе nationale, Reichskassenscheine — und Wechзе. Истина, је да новчанична банка служи као резерва банкама, али не путем ломбарда, већ реесконта. Ломбард је по теорији о новчаничној банци посао, који се има да избегава, о чему служи као доказ чињеница, да, је ломбардна каматна стопа за

'1—1 и мо већа, од есконтне.

Главни фактори ефектног тржишта су капиталисте у најразноврснијим облицима, т, ј. они, који у исте трајно улажу своје капитале. Капитали комерцијалних банака, нису намењени ефектном тржишту, које је дугорочно, већ новчаном тржишту, тле је меница главни инструмент Ломбардна каматна, стопа, је далеко већа, од ренте хартија од вредности, због тога нико није пао на теме да трајно плаћа већу камату но што је рента од папира. Оно што је код нас ломбард, то је у другом свету penop. Ломбард, какав је практикован код нас последњих година од стране Народне банке и других јавноправних установа, претставља најболесније место. на Јнашем националном привредном организму.

камата мања од ренте која се вуче, спада у при--

вредни паноптикум. “

рок „47

Ломбард, који се продужава, годинама, и код ROTO, jo. 0

У | ~! Ју

ЈА

Њ