Народно благостање

20. август 1932. | НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ | Страна 535

slednjih to još manje moguće. Sem toga, za to bi bila potrebna , Већ има дуже времена да је Министарство просвете specijalna uvozna organizacija. To bi se moglo sprovesti samo "издало једну наредбу, по којој наставници не смеју да обуsa proizvodima u masi, ali ne i kod hiljada raznih artikala. Ova- | чавају своје ђаке. Ову наредбу су погазили наставници ћуka organizacija mogla bi u najboljem slučaju da preuzme ga- „пријске гимназије, обучавајући већ дуже времена тајно rantiju za onu robu, koju je privatna privreda naručila njenim „своје ђаке. Они су отишли још даље, па су, за мање или posrefsivom, ali ni u kojem slučaju ne može da garantuje za "веће суме, олакшавали својим ученицима полагање испита. sigurno preuzimanje unapred ulvrđenih količina. | Новине бележе и неке случајеве, у којима су сами настав-

Osnovana je отсаштасја ха имох сопупос Фгуеја Кој „ници давали ђицима питања, која ће добити на испиту. Гоdobija monopol. Ali prema programu, ova organizacija neće” „вори се и о подмићивању директора гимназије, који је знао samo preuzeti uvoz drveta, nego će pomagati i domaću pro- aa рад својих наставника, као и о цинизму ђака, који су izvodnju i svakom proizvođaču plačati veću cenu nego Što ovaj. „сами убацивали својим наставницима кроз прозор веће или može do sada postići. Ona je podelila unutrašnje tržište među мање суме, да би их ови пропустили на испиту. А када је prodajne firme i regulisala istovremeno cene u trgovini na malo ова пракса узела шире размере, ћупријска гимназија је поi na veliko. стала елдорадо за рђаве bake.

I izvoz žita će se organizovati na sličan način. S obzirom 16 | | Ћ : па гдауц Хећуц — izvozni višak ove godine iznosi I1|, mil. Слаби ђаци су поврвели са свих страна да у Ћуприји kvintala prema 6—7 mil. prošle godine — vlada je zabranila окна ју реку izvoz, bez specijalne dozvole državnog poljoprivrednog zavoda” za izvoz. Kod odobravanja izvoza favorizuje se izvozni sindi- HIM, KOjH су били умешани у ову аферу. Не знамо само кан, сте зе želi koncentrisati izvoz. Tako je n. pr. sada odo- шта је било са ђацима, који су на тако лак начин дошли breno sindikatu velikih banaka i trgovaca izvoznika da !туегц до испита. Оставити њих на миру значило би признати им u Švajcarsku 100.000 kvintala, dok je privatnoj trgovini OdO- OHO, IITO су нелегално стекли. breno samo 50.000. Stvaranje sindikata za izvoz pšenice je u toliko važnije, jer u odnosu prema čehoslovačkim uvoznim sindikatima privatna frgovina nije odgovarajući partner i nije dovoljna da zaštiti interese mađarskog izvoza.

Новине су донеле да су кажњени директор и настав-

Одредба, по којој наставници не смеју обучавати своје ђаке не може имати оног ефекта, коме су се њезини творци „надали. Претпоставља се да забраном давања кондиција на„ставник нема прилике да дође у искушење, да према ђаку, У прошлом броју смо писали |кога обучава поступи блаже него према осталима. Али сваки о учесталој појави злоупо- |онај, који је спреман да своју савесност прода пристаће треба јавног и приватног по- |пре да то учини на самом испиту, него ли да се излаже опаверења од стране лица, који- | сности читаву годину дана инструирајући ђаке. У овим ства-

ма су поверена туђа матери- |рима уопште, контрола је често немогућа. Да ли ће неки.

јална добра. O | о коме сада пишемо, тиче се злоупо- |наставник пристати да прекрши пропис, зависи понекад од требе поверења од стране оних, којима су поверена мо- |прилика у којима се он налази, средине у којој жевии т. д. рална добра. Обе ове појаве су с етичког гледишта јед-!Зато ми верујемо да случај ћупријске гимназије није усамнаке, јер садрже тешку повреду дужности, које је друштвојљен и да потајног гажења овог прописа има и у другим поверило појединцима. местима. |

авва

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

NOVČARSTVO Tim povodom, na inicijativu Srpske sremske banke —d — јапанска новчаничка банка је 18. 2 м. спустила ес- neke banke u Rumi podnele su Udruženju vojvođanskih banaka

контну стопу од 5.11 од сто на 4.38 од сто. prestavku, kojom traže, da P. A. B. odloži egzekutivne prodaje — Удружење банака у Београду одржало је ванредну seljačih imanja za povoljnije prilike. Dotle bi P. A. В. зекуе-

скупштину на којој je саобразило своја правила Закону о stracijom zaduženog imanja, redovnim prihodom mogao da па-

радњама. Оно ће постојати kao npodecmMoHamna nmoceGHa op-| miruje svoje tražbine.

ганизација не потпадајући под Трговачку комору. Ovaj slučaj dokazuje opravdanost našeg stanovišta, da — Мађарске банке морају сада да издају редовно ме- nije trebalo izuzimati neke zavode od opštegz režima zaštite

сечне билансе, чије су 34 позиције тачно прописане, Морају seljaka.

се тачно разделити унутрашња и спољна дуговања и потра- — Уговор о пролонгацији измеђ аустријских банака и живања, а код позиције „непокретности“ мора се тачно на- иностраних поверилаца истекао је 19. јула Енглеско-амевести које су непокретности купљене на лицитацији. рички поверилачки комитет израдио је нови пројекат о про-

— Kako je po čl. 29. Zakona o zaštiti zemljoradnika jav- | понгацији за даљих 6 месеци, који обухвста још око 18. nopravnim kreditnim ustanovama dat privilegisan položaj, to | Мил. долара, и који садржи много теже услове него доona mogu ekzekutivnom prodajom imovine аижшка да папште! адањи. Он захтева нарочита обезбеђења, повишење камата

svoje iražbine. Protivu ovog izuzimanja pomenutih па исја |: једнаке камате за све кредите. Међутим, аустријске od spasavanja seljaka, pri čemu su angažovani ромепос!, „Маг. | анке су у међувремену обуставиле и каматну службу, јер Blagostanje” se izjasnilo u broju od 23. marta tek. god Лародна банка није додељивала девизе, и :>бранила је бан-

Priv. agr. banka je педаупо рпзтирпа јаупој ртодан дуа- гама да употребе своје сопствене сглихе девизе. Повериju velikih imanja u Vojvodini, na kojima su imali ·drugostepene |: -AuKe Cy ~анке одговориле на ово Слокизањем свих иноhipoteke neki novčani zavodi iz Rume. Kako im prilike u kojima DO потраживања аустријских дужнич«их банака. Преse nalaze ovi provinciski zavodi ne dozvoljavaju sudelovanje |OBOpH су у току, и аустријске банке настоје да склопе попа Чт ргодајата — na kojima je polučena niska cena, to su зорилачке на попуштања, с обзиром на тешко стање у коме ove banke kao poverioci pretrpele znatne gubitke. | :2 налазе.