Народно благостање

Ствана 544

njemu ne sme da traži nikakve zarade već da je šta više dužna da podnese žrtve za Što zdraviji novčani opticaj. To je saznanje došio do konkretnog izražaja u monetarnoj politici moderne države naročito ıi sledećim dvema ustanovama :

1. Valutni odnosno kurenini novac sa platežnom snagom u neograničenimi iznosima treba da ima onoliku nominalnu vrednosi koliko zlata u njemu. Ali novac je jedan industrijski proizvod, u njemu ima i drugih sastojaka, a i sama proizvodnja košta. Zbog toga svaki zlatan novac košta više, no što je zlata u njemu. Da bi se ostvario princip, da nominalna- vrednost novca: bude ravna vrednosti zlata u njemu, država je primila na sebe veći deo troškova Oko iskivanja i manipulacije novcem. Danas se svuda može dobiti — u koliko postoji čisto zlatno važenje, to jest zlatan novac ai opticaju za jedan kilogram zlata zlainoga novca koji Ima tačno kilogram zlata, uz jednu bagateMmu doplatu, koja se kreće oko tri zlatna franka. Međutim iskivanje i održavanje 1 kilograma zlatnog novca košta oko 8 zlatnih franaka.

2. Metalni novac se aba upotrebom. Naročito je zlato meko i lako se troši. Zlatan novac je sledstveno vremenom sve lakši. On upotrebom stalno gubi nešto zlata. Posle izvesnog vremena on izgubi gornji uslov, po kome nominalna vrednost zlatnog novca mora biti ravna iznosu zlata u njemu. Kako ovaj princip isključuje iz opticaja kalp-novac (ieksik novac) to se on povlači iz opticaja. Prilikom povlačena kalp-novca pojavljuje se gubitak. U prvo doba njega je snosio poslednji imalac. Kako se to pokazalo kao uzrok nepoverenja i poremećaja u opticaju zlatnog novca, to je moderna država odlučila, da ona snosi taj gubitak. U velikom broju država danas važi propis da se kalp-novac prima po nominalnoj vrednosti.

Eto, to su dva konkretna oblika u kojima dolazi do izražaja nova monetarna politika, po kojoj država, ne samo da ne sme ništa da zarađuje na novcu, Već u sluСаји рофеђе podnosi i žrtve.

il}. Siteh novac za potkusurfivanje

Načelo da država ne sme da zarađuje na novcu nije apsolutno. 1 danas postoje mogućnosti i čak neizbežnosti da država na tom poslu postigne dobit. To je u svima slučajevima iskivanja novca sa većom nominalom od metalne vrednosti. To je slučaj sa sitnim novcem za potkusurivanje. Ta praksa traje i danas u svima modernim državama. Zarada je neizbežna. Troškovi proizvodnje su mnogo manji od prodajne cene. Protiv toga niko ništa ne može da ima i teorija |e sa tim potpuno saglasna. Ali pod jednim uslovom: prilikom ko-

vanja novca fiskalni obzir ima da bude potčjnjen mo-.

netarnom. Drugim rečima o tome, kakav se novac i u Kojoj količini ima da iskuje, ima da bude rešeno isključivo sa gledišta postulata zdravog novčanog oplicaja. Ne sme se pristupati iskivanju novca kad su državi potrebni prihodi, već kad to zahteva narodna privreda. To pak ne isključuje sličaj da obe potrebe koincidiraju t. |. da se ukaže pofreba za sitnim novcem za potkusurivanje u istom trenutku kad i država oseti potrebu za prihodima. To je na primer bio slučaj kod nas prošle godine Zakonom od 30 novembra predviđeno je kovanje 10 i 20 dinaraca od srebra,, koji imaju da nastupe na mesto desetica Narodne banke. Mi smo tu meru pozdravili u „Narodnom Blagostanju” br. 51. od 10931 godine kao vrlo potrebnu, vrlo korisnu i srećnu asanaciju našeg novčanog opticaja. Na tome se posli imala da postigne jedna dobit, koju je država ustu-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр 35.

pila Narodnoj banci u otplatu svoga duga. To je bilo u saglasnosti sa savremenom praksom, po kojoj država treba da sprovede ncvčaničnoj banci svu zaradu na iskivanju novca, dok joj ma što duguje. Ta praksa nema nikakve veze sa teorijom, ona je praksa i ništa više. Niti se dug države kod Narodne banke, naravno u umerenim granicama, smafra za neku naročitu ekonomsku nesreću, niti novčana cirkulacija piti od toga što će država u izvesnoj meri dugovati novčaničnoj banci.

IV. Sitan novac u novčanom sistemi

Zakonom od 14 avgusta t. g. odlučeno je, kako smo već konstatovali, da se iskuje 11 miliona komada srebrnih 50-dinara u ukupnom iznosu od 550 miliona dinara. Da vidimo sada kako se ta mera prezentira sa gledišta monetarne teorije, koja je, kao što smo već гаnije istakli, suverena pri proučavanju mera ove vrse.

Prethodno da istaknemo, da! veći deo naše javnosti nije razumeo monetarno-politički značaj iskivanja novca za potkusurivanje. Tako je na primer u jednom velikom delu štampe naročito podvučeno, da će puštanjem u opticaj 450,000.000 srebrnog novca da se poveća emisioni potencijal Narodne banke za iznos povučenih novčanica od 10 dinara. Mi smo u pomenutom članku „Narodnog Blagostanja” br. 51. od prošle godine, kratko napomenuli, da ie povećanje potencijala isključeno. Narodna banka može na dva načina da povuče desetlice: ili otkazom kredita ili zamenom desetica drugim krupnijim komadima. U prvom slučaju bi moglo biti reči o smanjenju opticaja, ali samo pod uslovom, da Narodna banka nikako više ne poveća opticaj. A to bi moglo biti samo u slučaju, kad bi se zakonom maksimirao opticaj na nivo posle izvršenog povlačenja desetica. Toga nema nigde u zakonu i prema tome Narodna banka može, čak i kad bi povukla desetice otkazom kredita, istu sumu novčanica u drugim komadima ponovo da pusti u opticaj. |

Drugi način povlačenja desetica je zamenom istih za krupnije komade. To će biti svakako način, kojim će se služiti Narodna banka. Ona će pozvati imaoce desetica, da ih podnesu u zamenu za druge novčanice. (Uzgred budi rečeno, kako se srebrn novac uveliko već pušta u opticaj, Narodna banka bi trebala to već da uradi).

U svakom slučaju iz ovoga vidimo, da je potpuno pogrešno da zakon od 30 novembra prošle godine (pa i ovaj od 14 avgusta ove godine) daje Narodnoj banci mogućnost da pri postojećem zlatnom i deviznom stoku poveća opticaj preko današnjeg potencijala i time, kako зе nestručno kaže u jednom delu štampe, „potpomogne narodnu privredu”, jer je u teoriji o novčaničnoj banci odavno raščišćeno pitanje, da povećanje opticaja ne znači uvek pomaganje narodne privrede, nego, šta više, katkada odmaganje.

Oba zakona predviđaju iskivanje novca za pofkusurivanje јег је njihova liberativna snaga strogo ograničena. Niko nije dužan primiti u jednoj isplati desetice i dvadesetice više od 500 dinara, a pedesetice više od 1.000 dinara. S ove konstatacije moramo poći radi proučavanja pitanja o mogućnosti inflacije iskivanjem sitnog novca, jer je u jednom delu štampe govoreno o inilaciji u vezi s tim — naravno u negativnom smislu. Pojamno je pogrešno govoriti o inilaciji emisijom sifnog novca. Inflacija je mogućna samo krupnim novcem, t.j. onim koji ima neograničenu liberativnu snagu, koji se mora da primi pri plaćanju u neograničenim izпозта .