Народно благостање

“ |

27. август 1932.

Danas je u svima zemljama novčanični opticaj sre-

·đen u jedan naročiti sistem, koji se naziva novčanim si-

stemom. To znači, da su razne vrste novca dovedene u međusobnu vezu. Svaki tip novca u novčanom sistemu vezan je za novčanu jedinicu, koja |e centar novčanog sistema, kao što je sunce centar sunčanog sistema... Меđusobna veza pojedinih tipova novca u novčanom 51stemu postiže se na dva načina: jedan je računski, a drugi ekonomski. Upravo najidealnije bi stanje bilo, kad bi svaki komad novca bio iskovan iz istog metala i kad bi linoća svakoga odgovarala njegovoj nominalnoj vrednosti. Ali to. je neizvodljivo. I suviše bi

sitan novac bio od jednog dinara iskovan od zlata. Zbog

toga se svuda opticaj sastoji u glavnome od novca veće nominalne vrednosti. Drugim rečima u svakom novčanom sistemu ima novca, čija je t. zv. unutrašnja vrednost mala ili nikakva (n. pr. kod novčanice). Tu se misao novčanog sistema ostvaruje na taj način što se novčana jedinica vezuje za isvesan predmet stalne. vrednosti n. pr. zlato, a ostali se komadi vezuju za novčanu jedinicu. To biva na dva načina: zamenljivošću valutnog novca za zlato i ograničenjem platežne snage ilOVca sa malom unutrašnjom vrednosti.

Veći komadi. obično novčanice, mogu sačuvati stalnost vrednosti samo pod uslovom neograničene zamenljivosti za zlato. To ne mora biti za zvečeće zlato, može biti i za zlatne devize, ali u svakom slučaju monetarna politika poslednjih sto godina obezbeđuje stalnost vrednosti novčanica zamenljivošću istih za zlato. Manji komadi pak, što je obično novac za potkusurivanje, održavaju se u paritetu sa krupnim komadima, pa sledstveno i sa novčanom jedinicom, ograničenjem hjihove platežne snage među privatnicima i neograničenošću iste prema državi. Kod sitnih komada se isto to može postići i zamenljivošću istih za krupnije komade odnosno valutni novac. Drugim rečima, ima zemalja, u kojima je propisano, da država, odnosno novčanična banka, mora primiti neograničene količine sitnog novca u zamenu za valutni novac, obično novčanice i zlatan novac. To novčanična banka ne može da uradi iz sopstvenih sretstava, jer bi ona izdala novčanice, a u zamenu primala ne zlato ni trgovačke menice, već novac za potkusurivanje, čiila je metalna vrednost vrlo mala i zbog čega ne bi mogla služiti kao pokriće opticaja. Zbog toga u svima zemljama, u kojima je država obavezna da primi novac za potkusurivanje i da u zamenu da valutni novac, vrši to novčanična banka iz državne gotovine, kod nje. Ali to nije pravilo u svima zemljama. 1 zbog toga je svuda legalizirano pravilo ograničene platežne

snage sitnoga novca za potkusurivanje a time je ogaran–

tovan njegov paritet vrednosti sa valutnim „novcem. ., Time se želi da izbegne, da se novac za potkusuri-,

vanje upotrebi za velika plaćanja, kome treba da služe krupni komadi, odnosno valutni novac. Zbog toga поvac za potkusurivanje posreduje samo u jednom malom

delu platežnog prometa. Prema tome, teoriski, novac

za potkusurivanje ne može nikad da izazove inilaciju novčaničnog opticaja. Sve, o čemu bi moglo uopšte da se govori, to je o inilaciji novca za potkusurivanje, ali je i ona potpuno isključena pomenutom odredbom, po kojoj je država dužna da ga prima od privatnika u neograničenim količinama.

V.Dejstvo puštanja srebrnog novca u opticaj

Posle ovoga kratkoga teoriskog razmatranja da se vratimo na pitanje o etektu iskivanja srebrnog novca od 1 milijarde dinara.

НАРОДНО БЈ ЈАРОСТАЊЕ

Страна 545

Mi smo u polemici sa g. dr. Belinom u dva maha izrazili naše uverenje, da naša narodna privreda ne može da apsorbuje jednu milijardu dinara novca za potkusurivanje. Ne možemo poreći, da je u velikom broju država mnogo veća količina novca puštena u opticaj. Što зе liče Nemačke, koja ima relativno najveći oplicaj toga novca, tamo se danas cela stručna javnost bunj protiv toga veselog laDriciranja srebrnog novca. А паšim dvomesečnim bavljenjem u Nemačkoj ovoga leta imali smo prilike svakodnevno da se uverimo, da je taj novac — naročito komadi od 5 maraka — postao prava napast za publiku. Poslovni svet — koji je usled privredne depresije poslao mnogo predustretljiviji prema mušterijama — izvinjava se, kad vraća kusur u ZVečećem novcu. kad se razmeni pedesetica, obično se dobiva najviše 20 maraka u zvečećem novcu a ostalo u papiru. Ми зтојито па сједи, да је и visoko razvijenim industrijskim i trgovačkim zemljama mnogo veća роtreba za sitnim novcem, no u zemljama sa |oš jakom aaturalno-privrednonm strukturom. U prvim se sve potrebe zadovoljavaju putem kupoprodaje, a u drugim Veliki deo polreba se zadovoljava sopstvenom proizvodnjoni — van platežnog prometa.

Činjenica, da je i u nekim agrarnim zemljama pušten u opticaj mnogo veći iznos sitnog novca, no ŠtO je to slučaj kod nas, takođe nije mogla da izmeni naše gledište, jer je u nekima od njih već nastalo u veliko naturanje toga novca publici.

Naravno, da je na pitanje o tome, kolika je momentana potreba narodne privrede za platežnaim sretstvima, u opšte, i za pojedinim tipovima posebice, veoma teško odgovoriti konkretno. Tu se radi sa pretpostavkama. Jedinc praksa može dati odgovor na io pitanje. Mi se ne ustežemo da dodamo, da eksperiment sa iskivanjem simog novca ne donosi nikakve monetar– no-političke opasnosti, dok se god rigorozno održava na snazi propis, da niko nije dužan da primi više od maksimirane količine tog sitnog novca. U tome slučaju sav se eventualni višak vraća u državne kase, odnosno u one novčanične banke za račun države. Štetu u tom slučaju trpi samo država, jer ona mora da prospe dobit, koju je dotle postigla u srazmeri steriliziranog novca u njenim kasama. A kad država nije u stanju da vrati narodnoj privredi dobit, koju je postigla od iskivanja novca, onda ona pristupa naturanju novca: publici, a to njoj nije teško, zbog toga što je ona vrlo veliki kupac dobara i usluga. U tome slučaju se naravno pojavljuje inflacija sitnoga novca i sletstveno njegova depresijacija. Naš je novčani opticaj bio od početka manjkav. Pre svega održavana je u opticaju novčanica od 10 dinara iako je mesto nje trebao da optiče metalni novac. Dalje nije bilo nikakvih komada između 10 i 100 dinara, iako je trebalo da bude bar najmanje pedesetica. Najzad u opticaju ima i suviše mnogo komada od 0.25 dinara. Zakonima o iskivanju srebrnog novca uneseno je znatno poboljšanje u naš novčani opticaj. Povlači se novčanica od 10 dinara i uvode se srebrni komadi od 10,20 i 50 dinara, tri tipa, koji su potrebni jednom zdravom novčanom sistem1l.

Srebrni komadi od 10 i 20 dinara zameniće novča– nicu od 10 dinara. Međutim komadi od 50 dinara treba da preuzmu plaćanja od 20 do 100 dinara. Kako je veliki deo platežnog prometa između 10 i 100 dinara bio obavljan i stotinarkom, to znači, da će pedesetica da zameni i jedan deo novčanica od 100 dinara. To