Народно благостање

Страна 584

nego i oni prve, tim pre, što naša delegacija stoji na stanovištu, (o tom smo mi već pisali), da nikakve konvencije ni utanačenja u trgovini i industriji drva ne mogu biti elikasne bez

sudelovanja Husije i Finske, kao najjačih proizvođača drveta...

ИНДУСТРИЈА

— Fabrika hlora Bosansko d. d. u Jajcu namerava obustaviti rad do 20 dana zbog carinskih zabrana pri uvozu njezinih proizvoda u Čehoslovačku.

— Споразум на петролеумској конференцији у Паризу требале су да ратификују све заинтересоване странке до 15. августа ове године. Како се у Румунији није могао постићи споразум о подели квоте, овај рок продужен је до 15. селтембра. Тешкоћа долазе одатле, што Румунија мора ограничити своју производњу на 1550 вагона дневно. До јуна месеца ове године она је чзносила 1750 вагона, али је у јулу порасла на 2200 вагона. У Букурешту се воде и даље преговори. Влада и велики произвођачи су за ратификацију, док средња предузећа, која су последњих година учврстила своје позиције на страним тржиштима праве сметње и траже велике извозне квоте.

— Jugoslovenske fabrike hartija obavestile su svoje potrošače da će kod poslova zaključenih posle 15. avgusta zaračunavati posebno poslovni porez i to kod hartija za štampanje, crtanje i pisanje 5%, a kod hartija za.štampanje na rotacionim mašinama 2% od celokupnog iznosa. ~

— Ptođucenti bakra van Amerike održaće tokom oktobra konferenciju u Londonu, na kojoj će se naročito raspravljati o pitanju kontingenata.

— Generalno trgovačko a. d. a Skoplju otvorilo je u istom mestu fabriku persijskih ćilima.

ПОЉОПРИВРЕДА

— Mađarska v-ada produžila je moratorium poljoprivrednim dužnicima za plaćanja kamata za daljih mesec dana zbog odocnele Žžetve.

— Švedska vlada povisila je prisilnu kvotu primeljavanja domaće pšenice od 60 na 80%, a raži od 30 na 90%.

— Berba hmelja u Vojvodini završena je koncem prošlog .

meseca. Žetva se ceni na 5000 met. centi. Kvalitet je odličan.

— Pretstavnici banskih mlinova održali su ovih dana konferenciju u Vršcu i u izdatoj rezoluciji traže: da nadležne vlasti ustanu protiv propagande za „prolilik” pšenicu, jer ona daje rđavo brašno; da iste vlasti daju proizvođačima seme za setvi i to t. zv. banatsku čeličnu ili staklastu pšenicu; da gubitak koji je država imala na žitnom režimu snose svi slojevi jednako, a ne da ga država u obliku povećanja skupnog poreza.na brašno svaljuju na mlinove; povećanje tereta na ušurne mlinove kako bi se uslovi konkurencije izjednačili. Sem toga rezolucija ističe još da će suvišno opterećenje pšenice pojačati konsum ostalih žitnih proizvoda, što će pridoneti padu cena pšenici.

САОБРАЋАЈ

— Швајцарске Савезне железнице емитовале су зајам у износу од 125 мил. франака уз камату од 3 и по од стов курс од 97 од сто, који ће се употребити делом за враћање државних аванса, а делом за нове инвестиције.

— У Берну заседа, под претседништвом швајцарског претседника Мота, Интернационална конференција, о међународном теретном саобраћају. База преговора је споразум из 1924 године, према коме поједине државе могу сваке 4 године учинити извесна одступања од споразума у вези са валутним променама. Овај уговор истиче |. октобра, и сада се ради на склапању провизорног, јер је кратко време, да би се могао закључити нови.

— Rumunska vlada otvorila je dve nove parobrodarske linije i to između Konstance i Varne i Konstance. Carigrada —- Soluna. Na prvoj liniji saobraćaj će se vršiti jedamput nedelj-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

| i |

Бр. 37 по, а na drugoj svakih 14 dana. Do sada je redovni putnički saobraćaj na Crnom Moru bio potpuno n rukama Loyd Triestino, tako, da nove rumunske linije znače za njega ozbiljnu konkurenciju.

— Измеђ грчке владе и Народног бродарског друштва (Ethniki Atmophoia tis Elladis) постигнут је споразум о увођењу директне линије Пиреј —Њу-јорк. Уговор је склопљен на 20 година. Друштво добија од државе годишње субвенцију од 100.000 долара, и за време трајања уговора ослобођено је плаћања пореза. Друштво се обавезује да ће саградити брод од 14.000 тона. У ту сврху емитоваће зајам, за који ће гарантовати влада. |

—Tarifni odbor pri Ministasstva saobraćaja konstituisao se na sledeći način: prefsednik tarilnog odbora g. Josit Cugmus; pretsednik odbora za robnu farilu g. Lujo Karmanski; pretsednik odbora za putničku tarifu g. dr. Sava Bošković; pretsednik odbora za rečnu plovidbu g. Milan Vujanović.

— Америчка железна и челична нндустрија радила је у августу само још са !3 од сто капацитета. То је најниже стање од почетка привредне депресије. |

— Industrie und Privatbank A, G. Berlin, koji spada u Mihael-konsern, pala je pod stečaj, pošto su veliki poverioci

ı odbili ponude poravnanja: Bančina aktiva iznosi 900.000 mara-

ka i pasiva preko 19 mil. Jakob Mihael pobegao je u Holandiju.

— U prošlom broju smo javili, da se privredni program nemačke vlade osniva na izveštaju Instituta za proučavanje konjunkture u Berlinu o obrtu krize. Sada donosimo Hukratko izveštaj tog zavoda. Trajnost i veliki intenzitet hose na tržištu sirovina pokazuje da razlozi hose nisu ovaj put samo sezonski. Likvidnost novčanog tržišta se je povećala; uklonjena je nesrazmera između ponude i tražnje. Kriza poverenja je u opadanju. Sve je to dokaz, da je zaustavljen pad cena na svefskom tržištu. Dabome da će dolaziti do promena i povremenih besa, jer je špekulacija naglo i preterano oterala cene u vis. Nije definitivno uklonjena ni opasnost hiperprodukcije. Ali se može TEGH da se stanje od juna ove godine ne može više frajno povrafiti, jer od početka godine zalihe nisu, u glavnome, porasle. Tekuća proizvodnja se prilagodila smanjenoj potrošnji, a kod nekih proizvodnih grana je čak i manja. Sada se može očekivati dalje opadanje zaliha. Uticaj pojačanog ograničenja proizvodnje šeсега, стка 1 kalaja kao ı lošije žetve osetiće se tek tokom zime. Na kraju se u izveštaju upozorava na važnost mnogobrojnih organizacija za finansiranje zaliha u Evropi i Americi.

— U Nemačkoj je u |{uhi mesecna broj nezaposlenih iznosio 20.5% od ukupnog broja organizovanih radnika prema 11.3% u julu 1931 a 8.7% u julu 1930 godine.

— Upravnik Saveza srpskih zemljoradničkih zadruga izjavio je da ekonomska kriza povoljno deluje na razvoj zadru-

ı gatstva. Savezu s. z. z. pristupilo je za Drvo ројооде t. g. 156

novih zadruga (49 iz Dunavske banovine, 47 iz Moravske, 32 iz Vardarske, 13 iz Savske, 9 iz Drinske i 6 iz Zetske banovine). Blagajnički promet povećao se za to vreme za 205,86%, ukupni Obrt za 155,00%, aktiva 129,57%, članskih udela za 17%.

— Btoj nezaposlenih u Engleskoj popeo se avgusta meseca na 2.350.828, što je više za 126.046 nego u i sto doba ргоšle godine.

ЈАВНИ РАДОВИ

— Uprava državnih monopola odredila je 2,286.219.— dinara za gradnju novog magazina za duvan u Nišu. | — Opština u Peći odobrila je kredit od 1,438.747.— din. za izradu građevnog dela hidroelektrične centrale varoši Peći na reci Drimu.

ПОТРЕБАН ЈЕ САРАДНИК