Народно благостање

10. септембар 1932.

Удружење женских лекара у Београду позове на одговорност, а болница на Дедињу преда Министарству социјалне политике.

Овај случај биће решавајући за уверење, које се по-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 583 i

јавило код посматрача нашег социјалног живота већ поодавно, да приватна иницијатива код нас не само да није показала никаквог успеха на пољу опште корисног рада, већ шта више редовно дејствује пустошећи.

ваве

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖ

НОВЧАРСТВО

— Шведска Народна банка снизила је дисконтну стопу од 4 на 3 и по од сто, а Норвешка од 4 и по на 4 од сто.

— Преговери данске владе са једном швајцарском банкарском групом о валутном кредиту, који ]0 је нарочито потребан после укидања девизних ограничења, завршени су. Швајцарци су дали краткорочни менични кредит у износу од 20 мил. франака. Исто тако су енглеске банке дале Данској кредит у износу од 2.5 мил. фунти. Данска влада се нада, да ће ови краткорсчни кредити бити претворени доцније у дугорочне зајмове.

— После неоправданог одуговлачења, Народна банка је приступила преговорима о клирингу са Рајхсбанком. Наши делегати већ се налазе у Берлину.

— Бугарска влада пооштрила је контролу на граници и на поштама, на тужбу Народне банке, да се велике количине лева кријумчаре у иностранству, и на тај начин слаби домаћа валута. Извоз је дозвољен само у износу до 300 леви, док се у иностранству налази велики број новчаница по 500 и 1000: лева; последица тога је пад лева у иностранству. Тако се у Бухурешту 100 лева плаћа 84 леја, и ако је паритет 120, а у Берлину за 1000 лева 20 марака, код паритета преко 30 марака.

— Recosntstruktion Finance Corporation odobrila je когроraciji pamučnih kooperativa zajam od 50 mil. dolara, da ne bi morali prodavati svoje zalihe pre 1933 godine.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— У Букурешт су допутовали чланови комитета Друштва народа, и то три Енглеза, два Француза, један Талијан и један Немац са задатком да израде план за реорганизацију румунских финансија, који би се спровео уз техничку помоћ финансијског комитета Друштва народа.

— U Cirihu su završeni pregovori između delegata mađarske vlade i mađarskih banaka s jedne i pretstavnika poveriiačkih banaka s druge strane o prolongaciji zajma iz 1931 godine u iznosu od 300 mil. franaka i iz 1930 godine u iznosu od 5 mil. funti. Uslovi zajma ostali su nepromenijeni.

— Ministar Hnansija doneo je rešenje, kojim se produžuje važnost Tačke 1. rešenja od 28. marta tek. godine o plaćanjima obaveza prema inostranstvu do 30 septembra tek. godine.

— Rumunska vlada ovlastila je ministra poljoprivrede da može podići zajam u iznosu od 25 miliona leja kod Opšte privredne štedionice (Cassa Generale de Economie). Rok je 6 meseci, a kamate 8%. Zajam će se upotrebiti delom za isplatu dospelog zajma kod Centralne izvozne i uvozne zadruge, a delom za isplatu dužnih izvoznih premija za pšenicu. |

— Белгијске државне финансије налазе се у врло тешком стању, и за њихово санирање потребно је око 3 филијарде белгијских франака, Влада намерава да емитује нов зајам у износу од 1.5 милијарди франака, затим да изда 500 мил. краткорочних благајничких записа и да продужи десетогодишње бонове, у износу од 762 мил. франака, који доспевају !. октобра ове године. У ту сврху сазван је и парламенат у ванредно заседање. Сем тога влада намерава да проведе најригорознију штедњу и изврши редукцију (их расхода,

БА

Међутим, пласирање новог зајма неће бити тако лако. Док је још проште године белгијска публика врло радо уписивала државне и комуналне зајмове, ове године ствари стоје другачије, како то показује и упис комуналног зајма у износу од ! милијарду франака, за кога и држава гарантује. Поред све пропаганде и врло повољних услова зајам још није потпуно уписан.

— Prihodi Beogradske opštine u avgustu tek. god. izneli su 25 miliona dinata.

— Liksemburška vlada emitovala je zajam u iznosu od 100 mil. franaka, koji će se upotrebiti za produktivne_radove. Zajam je preuzela jedna bankarska grupa, a plasiraće se, kao i poslednji iz 1930 godine, u glavnom u Holandiji.

— Танјапзка vlada namerava da zaključi unutrašnji zajam u iznosu od 3 milijarde lira radi pokrića budžetskog detlicita.

— Ministarstvo finansija Sjedinjenih Američkih Država pustiće 15 septembra u opticaj 1.150 miliona novih blagainičkih zapisa.

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

— Швајцарска влада је, на захтев пољопривредних организација, новисила царине на све врсте сточле хране. Сем тога је овлашћено министарство пољопривреде да увоз ове робе из појединих земаља сасвим забрани или одреди контингенте.

— Измеђ Пољске и Мађарске уведен је приватни клиринг под контролом државних организација за спољну трговину. Предвиђа се извоз у износу од 4 мил. пенге са сваку земљу до краја ове године. Влада обеју земаља одредиће листе робе која се може компензирати, и којој. ће се дозволити увоз. Курс је 100 злоти = 64.25 пенге. За лакше одвијање послова и вођење евиденције основано је А. Д. за промет робом Таханза, са седиштем у Будимпешти и Варшави. — Žitni sindikat u Čehoslovačkoj zaključio je da, s obzirom na unutfarnje tržište žita, ne dozvoljava u septembru ti. g uvoz ovih proizvoda. Samo za kukuruz određen je za septembar uvozni kontingent od 1000 vagona.

— U Rimu je potpisan dopunski trgovinski ugOVOr 17 među Rumunije i Italije, kojim se menjaju neki carinski stavovi za uvoz rumunske robe, i daju povlašćenja za uvoz stoke. Sem toga, predviđeno je osnivanje dvaju stalnih odbora za utvrđivanje transportne (аге.

— У Румунији је Формирана посебна комисија, под претседништвом министра трговине и индустрије г. Маџару,

|ради утврђивања увозних контингената за сировине и по-

луфабрикате, као и њихову поделу па трговце и фабрике. Сем тога, основаће се контролне комисије. Влада жели да спроведе контивгентирање увоза за метале, вунене и памучне производе у првим данима септембра, и да на тај начин у Стрези врши притисак на индустријске земље.

— 8. сек. тез. otvata se u Beču druga internacionalna drvarska konferencija, na kojoj će učestvovati članice kartela drveta zaključenog na prvoj bečkoj konferenciji. Kaspravliaće зе 0 čehoslovačkom predlogu konvencije ı statuta za drvnu prodajnu centralu, Izgledi za uspeh ove konlerencije manji su