Народно благостање

10, септембар 1932. НАРОДЕО носимо саопштење комесара љубљанске Кредитне банке, по коме она није у стању да, саобразно уредби, отпочне да исплаћује улошке, док је Прва хрватска штедионица т0 почела радити одмах по истеку тромесечнога рока. Ми смо раније већ напоменули, да има банака, чије се уложне књижице не могу у опште да продаду. Па ипак г. Лопандић тражи само од Прве хрватске штедионице, да објави биланс, -— као да би то могло да утиче на трговину уложним књижицама, и као да узрок чињенице, да још има купаца за њезине књижице по релативно повољној цени, има какве везе са билансом и, најзад, као да г. Лопандић и сви остали могу нешто ново да науче из биланса, што би могло да утиче на стање те трговине.

Док је он узгред тражио објаву биланса Прве хрватске штедионице, дотле је свесно и енергично у неколико || анатемисао лица, која купују уложне књижице; једанпут замерајући им, што се не зна од куда им новац, други пут што не плаћају већу цену, трећи пут што праве милионе, п најзад неколико пута што врше дефетистичку пропаганду против Прве хрватске штедионице и стварају панику међу улагачима, да би се докопали што јефтиње тих књижица.

И-ако г. Лопандић не именује ни једно лице, и ако анонимно оптужује, ипак је његова дужност била да горње тврђење докаже. Не због тога, што би требао да одговара лицима, којима импутира- такбу једну издајничку радњу, већ

БЛАГОСТАЊЕ Страна 579

због тога, што се таква тешка оптужба не сме износити, а да се истовремено не докаже. Ми смо, на пример, уверени, да је тврђење г. Лопандића неистинито и да он не може навести ни једно лице, које је прво унело панику међу улагаче, а онда куповало књижице, да би могло да се раздужи код Прве хрватске штедионице.

Ми смо такођер упозорили г. Лопандића на то, да се трговина уложним књижицама Прве хрватске штедионице развила још пре уредбе, још за време док је она празно била обавезна да одговара свима својим обавезама. На супрот томе, он тврди, да се та трговина од скора развила. То је њему било потребно, да би могао да тврди да се трговина развила због тога, ште се на тај начин омогућава појединим фирмама да праве милионе, одужујући се помоћу тих јевтиних књижица. Међутим, ту лежи тежиште критике писања

Лопандића. Понављамо, књижицама се трговало и онда, кад нико није могао да их употреби за отплату својих дугова и кад следствено нико није мсгтао да направи милионе, како то г. Лопандић импутира данашњим купцима књижица.

Очигледно је да г. Лопандић има зуб на купце књижица. Можда не на све него само на неке. Али увиђајући да не може да их оптужи за њихов рад, он је напао саму трговину књижицама, која је и економски и национално корисна. Трговина уложним књижицама је једна неизбежна последица владе економских закона у нашем банкарству.

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

Ми смо већ више пута напоменули, да је рафинираност укуса аранжера међународних конференција у погледу избора места за конферисање а с обзиром на годишње доба савршена. Има ли чега лепшег од поднебља талијанског језера Лаго Мађоре у месецу септембруг На обалама тога језера лежи варош Стреза и у њој се одржава конференција за решење економско-финансиског проблема југоисточне Европе. Већ сам избор места одаје да је конференцијашима више стало до проводње него до рада. Има међу њима и таквих, код којих це то фатално, а то су они, који не верују више у могућност ма каквог већег међународног потеза против међународне привредне депресије.

Стреза

Свакако конференција у Стрези има нечег озбиљног, а то су претње дотичних држава, о чијој се судбини ради. Румунија, Мађарска и Бугарска изјавиле су категорички, дл нису више у стању да одговарају својим иностраним обавезама, како за јавне, тако и за приватне дугове. Неке су од њих чак изјавиле да и повољно решење економског питања у најближој будућности није у стању да донесе тако наглу промену, да се ноторно пасивни биланси плаћања југоисточних европских држава претвори у активне. Истина то се не слаже потпуно са резолуцијом варшавском, по којој би екстра контигенти за плаћање дугова омогућили тај посао, али свакако је ближе истини. Међутим, све те претње у погледу међународних дугова у ствари тичу се само једне једине државе, наиме Француске, којој се има највише да захвали за сазив ове конференције. Друге велике силе у економском погледу југоистока веома заинтересоване могле су се само подмукло смејати кад су Балканци и Балтичани претили обуставом сваке исплате на страни.

Али у толико је интересантније, да је баш немачки

делегат био тај, који је огласио финансиско питање за важније од економског — рекао би човек да је Немачкој стало пре свега до тога, да ове државе испуњују тачно своје међународне обавезе. Али је важно да је по томе питању настало размимоилажење, :ер се аграрни блок, који се иза дугог времена понова учврстио у Стрези, изјаснио против тога и за примат економског питања. Рекосмо да је конференција у Стрези озбиљнија и то не само због претње у погледу међународних обавеза већ и због категоричког наступа аграрног блока, да се по сваку цену донесу одлуке, које би се имале у најближој будућности да остваре. У ствари много конкретног конференција не може да уради, јер она је само орган Лозанске конференције за Европску унију и она може поднети само препоруке Лозанској конференцији, а ова тек има да почне да ради у октобру месецу. Конференција у Стрези је већ образовала пододборе; ови има тек да донесу резолуцију, њих има да усвоји конференција у Стрези, да их предложи одбору за Европску унију, овај да их усвоји, да их проведе Савету Друштва народа, да их овај саопшти појединим државама и да се тек после сазна, да ли ће их све државе да ратифицирају. Ми имамо утисак, да има врло мало шанса за спора“ зум и за постизање каквог конкретног резултата. На конференцији је очигледна стара антитеза између Француза с једне и Талијана и Немаца с друге стране. Талијани, као да у опште не желе да конференција уроди далекосежним резултатима, премда је талијанска изјава најсимпатичнија, јер се она састоји у постулату брзог смањивања царинских баријера. У томе се она слаже с Енглеском. Немачка је свакако вољна да дође до каквог резултата, али је стање у Немачкој такво, да ратификација може наићи на велике гешкоће. Остаје Француска, која има највише воље за споразум, а најмању могућност да штогод принесе, Финансиски

| Француска може много да допринесе и вероватно да ће на

њу пасти цео терет, ако дође до каквих мера. Али при-