Народно благостање

| | |

Страна 578 НАРОДНО

БЛАГОСТАЊЕ ___ Бр. 32

друга јавноправна тела. Према томе хартије од вредности су потраживања од државе, Како се може потраживање од једне банке, која сваки час може отићи под стечај, сматрати сигурнијим пласманом од потраживања од државе 2 Г. Лопандићу је непознато да постоји технички израз „пупиларно сигурни папири“ и да се то сматра као првокласни пласман, на који су обавезни све под државном контролом стојеће депозитне установе, као на пр. регулативке штедионице. Међутим не постоје пупиларно сигурне уложне књижице.

Али г. Лопандић не само да нема појма о' разлици бонитета између хартије од вредности и уложних књижица, веп нема појма ни о томе шта је вредност једног имовинског објекта. Он на пр. тврди да пупиларно сигурни папир носи у себи ризико и да њега купује само онај који хоће да шпекулира. Међутим позитивним законима се прописује да се имаовина малолетника и сиротиње, дата на штедњу, има да уложи у те папире. Свака је имаовина подложна промени вредности, уложна књижица исто тако као и хартија од вредности, као и непокретности и т. д. Разлика је само у томе, што код хартија од вредности промена долази до изражаја свакодневно, док су код осталих промене латентне, а вредност ствар субјективне оцене. Код пупиларно сигурних вредности које су данас депресиране за 60 до 70% никад не може наступити потпун губитак вредности нмаовине, као што је то случај-код уложне књижице, јер кад банка падне под стечај, онда се обично губи целокупна имаовина. Даље, депресијација хартија од вредности није резултат шпекулације. Велика би срећа оила за све државе кад би данашњи ниски курсеви хартија од вредности били резултат шпекулације. Они су резултат економских закона. И а основу тих истих економских закона депресиране су уложне књижице појединих банака. Данас нема ни једне банке у Југославији чију би уложну књижицу ималац могао да прода ал пари. А да уложна књижица једне банке која је стављена под мораторијум мора да буде далеко испод пари, сасвим је природно. Ме смо рекли у поменутој нашој критипи на напис г. Лопандића да они који плаћају 50% вредности уложне књижице плаћају много с обзиром на то да би исти могли много боље да пласирају свој новац.

ИЕ. Наопако схватање једне легалне и opnčia трговине

Уместо да г. Лопандић разуме то, што разуме сваки човек са здравим разумом, он се крсти на наше тврђење да купци тих књижица врше корисну националну и социјалну функцију. Треба добро разликовати питање, шта они раде с тим књижицама од функције, коју они врше према улагачима. Кад они не би куповали те књижице, онда би улагачи, који су у беди, како је рекао г. Лопандић у свом првом напису, лали у још већу беду, — кад је за њих животно питање уновчење тих књижица. Без обзира на то, даКле, из каквих мотива они купују, они се појављују према улагачима, који немају начина за уновчење свога улога, као корисни. И како г. Лопандић стално проглашава да су улагачи народ, широке масе, најинтересантнији слојеви нашега друштва, онда он тиме потврђује наше гледиште о корисности функције купаца књижица.

_ Ми бисмо разумели, да је он устао да тражи од државе начин да се спречи депресијација књижица.

Наравно да се то не би могло постићи некаквим репресивним мерама, јер оне никад не помажу против економских закона, већ само путем преузимања књижица од улатача по већој цени но што нуде приватни купци.

То г. Лопандић није урадио, Њега потреса губитак улагача, али у место да критикује узроке те депресијације, У место да критикује државу, која је дала мораторијум Пр-

ЈА

вој хрватској штедионици, у место да критикује управу

Прве хрватске штедионице — ако за то има разлога — што је она тражила заштиту чл. 5.; у место: да критикује државу што није створила сретства за сузбијање кризе поверења, он се срушио свом „снагом свога тела“ на људе који купују књижице.

Ми смо рекли да купци врше не само национално и социјално корисну акцију, већ да је то потпуно легална трговина. Легална је, понављамо. У последњим написима TF. Лопандић каже, да они го употребљавају на одужење својих дугова код Прве хрватске штедионице. И то је, као што смо ми показали у прошлом броју, потпуно легално. Уредба Прве хрватске штедионице предвиђа да се могу компензирати дугови с уложним књижицама које су купљене после њене објаве. Уредба тачно прецизира и случајеве, у којима се могу употребити те доцније купљене уложне књижице, наиме: кад управа и комесар Министарства трговине и индустрије налазе да дотични дужник нема 100%-тну солвент-

|ност. Према томе сасвим је у смислу позитивног правног '

поретка употреба купљених књижица за одужење дуга код Прве хрватске штедионице.

Има само један облик, у коме та трговина претставља противзаконитост, наиме, у случају да Прва хрватска ште-

дионица одобрава и оним лицима, која су ноторно 100%-тно

солвентна, да купљеним књижицама одужују своје дугове. Ми сматрамо да ни то чак не би било тако страшно, јер је и то боље, него да се књижице нуде испод 20% и да у опште не могу да се продаду, као што је то случај са уложним књижицама других новчаних завода. Ми чак мислимо да је пропис уредбе, којим се омогућава компензација уложним књижицама постао ескључиво због тога, што се хтело да се створе купци тих уложних књижица од стране бар оних, који дулују Првој хрватској штедионици. То је била намера Краљевске владе, кад је унела одредбу о пребијању уложних књижица и дуговања, јер другог мотива није могло бити.

Као што рекосмо, постоји једна могућност нелегалности, — то је да !00%-тно солвентни дужници одуже свој дуг Првој хрватској штедионици купљеним књижицама. Али ни ту нема ничег неисправног од стране дужника. Луд би био сваки дужник Прве хрватске штедионице, који не би чинио употребу од тога права, датог му од стране управе штедионице. Према томе тотално је депласирана целокупча тирада г. Лопандића против купаца тих књижица. Ако у томе има неисправности, она може бити само од стране управе Прве хрватске штедионице комесара Министра трговине и индустрије, -— без чијег се одобрења не може да изврши ни један конкретан случај пребијања уложним књижицама за дугове. Г. Лопандић није ни једном речи правио алузију на рад управе и комесара у вези с чл, 5. уредбе. Пошто он не оптужује ни управу ни комесара, не можемо их ни ми оптужити. Ми још мање, пошто нећемо да претпоставимо, да 6м управа и комесар загазили у противзаконитост. Према томе остаје за сада још увек као тачна претставка, да се пребијање врши стриктно по Уредби о заштити датој Првој хрватској штедионици; а у томе случају легалан је рад и комесара и управе Прве хрватске штедионице и купаца уложних књижица и оних, који посредују у том послу.

У „Политици“ од 3. септембра, у којој је г. Лопандић објавио одговор на нашу критику, изишли су факсимили огласа, којима се траже и нуде уложне књижице. Из истих види да се у Загребу води трговина не само уложним КњЊИжицама "Прве хрватске штедионице, већ и оним других банака, По нашем мишљењу, вероватно из истих разлога из којих код Прве хрватске штедионице. Али то је са зада. споредно.

Баш у данашњем броју „Народног Благостања" до-