Народно благостање

10, септембар 1932,

· НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна. 581

5% Рента 1928 18.600 100%. 98. 101.— | krajem 1930 na 1291 miliona krajem 1931 i 1476 mil. krajem 7% Бон 1927 3.000 103% 119. 106.— | јипа 1932 godine, čime je maksimalna visina opticaja od 300 6% Бон 1927 4.500. 100% 99.75 101.-– | maraka po glavi iskorišćena sa 79%. Udeo sitnog novca za pot5% Бон 1928 2.200 100% 99 100.25 | kusurivanie u ukupnom nemačkom novčanom opticaju stalno je 4% PegHra 1925 5.500 102 | IO, 1023/, | rastao; krajem 1929 iznosio je samo 14%, krajem juna 1932 go-

Од развоја прилика на тржишту ефеката зависиће по коме He курсу конверзија бити извршена. Ако би влади успело да подигне 4% ратне зајмове на курс од 100% (сада нотира 98%) онда ће конверзиони курс моћи бити 4%, у противном 4 и по %. Укупни годишњи расходи на име амортизационе службе свих државних зајмова, који износе 265 милијарди, достижу 13 милијарди франака, од чега отпада на четири главна зајма, који долази у питање за конверзију, око 4.5 милијарди франака. Ако се конверзија изврши новим зајмовима ал пари и 4% онда ће уштеда износити 1.5 милијарди, а код камате од 4.5% нешто преко једне милијарде.

Код енглеске конверзије је конвертирано много више — 2087 милиона енгл. фунти од 5% на 3 и по % односно око 180 милијарди франака (скоро дупло више од француске) од чега је до сада 88.5% пристало на конверзију. Одговор на питање, који ћг проценат портера тражити исплату, потпуно је немогућ. Амсртизациона благајна располаже сада са готовином од око 3 милијарде франака, која ће се моћи употребити за. откупе, али влада може да се задужи и код Са:ззе де Реројз или има могућност да изда краткорочне благајничке записе.

Успех конверзије још није потпуно осигуран; ни са економске тачке гледишта ни са парламентарне. Питање је, да: ли ће влада г. Ерио-а имати довољну парламентарну већину, нарочито због питања малих портера, који неће радо пристати на конверзију и којима је јаш у прошлој години обећавана валоризација неких ратних и предратних зајмова.

Почиње се поновно дискутовати и предлог Луј Марен-а, који је још 1931. године био поднет скупштини и који предвиђа валоризацију свих француских зајмова од пре 1. јануара 1920. године, изједначење каматне стопе на 3% а затим постепену конверзију свих доцнијих зајмова такође на 3% што би имало бити извршено у току од 6 година. Нацрт је тако конструисан, да не повећава буџетске расходе на име каматне службе ових зајмова већ их чак и донекле смањује.

U članku našeg urednika, koji je

Preterano iskivanje srebrnog novca u Nemačkoj

nju” od 27 o. m., postavljeno je tvrđenje, da je u Nemačkoj iskovano i suviše mnogo згеђтnog novca i da se oplicaj brani od inilatorne akcije. Ugledni časopis „Wirtschaitsdienst” od 27 avgusta potvrđuje «40 potpuno u sledećem napisu:

Pojačano iskivanje srebrnog novca u Nemačkoj, koje je počelo polovinom 1931 g. u cilju, da se državi pribave neophodno potrebni vanredni prihodi ı da se poveća opficaj novca, dovelo је do teškoća ı nabacilo razna pitanja. Mnogi govore o srebrnoj inflaciji; puštanje u promet ovakvog velikog broja srebrnog novca pokazalo se je vrlo teško; dalje, u opticaju se pojavljivalo sve više falsifikovanih komada, što je nedavno naročito паотазпа ı Industrijska i trgovačka komora u jednoj pretstavci Ministru finansija.

Dok se je poslednjih nekoliko godina iskivanje kretalo u granicama od nekoliko miliona maraka i dok se ·je, prema tome, opiicaj polako povećavao, od oktobra 1931 do jula 1932 godine i stanje iskovanog novca pokazuje porast od 1220 mil. na 1669 , mil. maraka, dakle za 449 mil. ili skoro za 37%. Po Vrednosti može se reći da se gotovo isključivo iskivao srebrni novac. Opticaj sitnog novca za potkusurivanje porastao je od 1002 mil.

dine 24%. Ograničena mogućnost nemačkog novčanog tržišta da apsorbuje srebrni novac vidi se iz porasta zaliha novca za potkusurivanje kod Rajhsbanke, za ovu 11/, godinu dana i to od 137 mil. na 249 miliona maraka što čini 15% njegovog ukup-= nog iznosa. To se je pokazalo kao srećan korektiv inilacionističkogz razvoja, faktor, koji se ne može bez daljega odbaciti. Zar se nije još pre nekoliko godina, i to u Poljskoj, pokazala jasno opasnost inflacije kovanog novca. Zahvaljujući ovim okolnostima od maja 1932 godine skoro je prestalo opsežnije novo iskivanje; ono je iznosilo u junu i julu ukupno samo još 11.27 mil. maraka prema 30.33 mil. u maju, 30.84 u aprilu, 76.40, u martu, 68.20 mil. u februaru ove godine. Najviše je iskovano u decembru prošle godine, oko 100 mil. maraka. Ostali su bez uspeha svi napori da se publika navede na veće primanje srebrnog novca, kao što se to vidi iz poslednjeg nedeljnog stanja Rajhsbanke, koje pokazuje porast zaliha novca za potkusurivanje za 40 mil. maraka.

Iz pomenutog novog iskivanja od 449 mil. maraka državna zarada iznosi 380 mil. (1 marka teži 5 grama, polovina je srebro dakle 21/. grama, 4 plieniga po gramu — 10 pfeniga, više troškovi iskivanja i t. d. skupa 15 pfeniga, zarada 85 ртеniga po marki). Ovi brojevi su nešto niži nego što su predviđeni prihodi iz kovanja srebrnog novca u budžetu, ali i ovi će se moći sami delimično realizirati. Interesantno je, da se je uvoz srebra u Nemačku za vreme perioda iskivanja povećao Za Onoliko koliko je trebalo za iskivanje.

Познато је, да је Француска, као предуслов за склапање пакта о ненападању са Совј. Русијом, поставила захтев, да она склопи исти пакт са Пољском. То је сада свршено. Пакт је потписан и ступио је на снагу. Сада је поново на дневном реду францускоруски. Пакт је парафиран, и сада се само воде преговори о томе, када ће ступити на снагу. Изгледа, да Француска жели још да Руси склопе сличан уговор и са Румунима. Међутим,

Француска и руски демпинг

' преговори о његовом стављању на снагу већ су у току, и како izašao u „Narodnom Blagosta- |

је Ериова политика према Совј. Русији различна од оне до-

|садањих влада — стварање нормалних односа — то се оче-

кује да ће и пакт врло брзо ступити на снагу. Неке његове одредбе су познате. Поред обавезе о међусобном ненападању најважнија је она о несуделовању у бојкоту других држава против трговине једне од државе потписница. То практично значи, да се Француска обавезује да неће ништа подузимати против руског демпинга. Ова одредба пакта изненађује из два разлога: 1) јер је Француска била земља чији су односи са Совј. Русијом били најгори, од свих осталих великих сила у Европи, и 2) јер преговори о стављању на снагу овога пакта долазе управо после Отавске конференције, где се је Енглеска, нарочито на захтев Канаде обаве“ зала да ће пооштрити своје антидемпинг законе против руског увоза.

Сем тога, са преговорима о ступању на снагу пакта Ко ненападању, воде се и преговори о привредним односима | обеју земаља. Наравски, да је у средишту преговора пи|тање трговинских односа, нарочито питање кредита, и предуратни руски дугови. И ако се још ништа не може рећи о ре0 ових преговора, ипак су, у вези с поменутом од| редбом пакта о не суделовању у бојкоту, предратни руски у зајмови на париској берзи порасли за 20—30%.