Народно благостање

24, септембар 1932. НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 615

пале обавезе по акцепту, које су код 8 највећих банака poreza i prireza. Zaostala poreska dugovanja moćiće se platiti биле исказане концем 1930. са 712, а средином ове год. са. rentom od 10%, a dugovanja prema državi mogu se izmiriti sa 240 милиона шв. франака. Златни сток код швајцарске На- гешот ро nominalnoj vrednosti. ! |

родне банке показује насупрот овоме јак пораст, од 650 MJ — Prolongiran je zajam budimpeštanske opštine kod doлиона (концем 1920.) на 2.610 милиона шв. франака (сре- maćih banaka od 2 milijona dolara, koji je dospevao 21. ov. m. дином 1932... Истовремено су порасла и потраживања по — Drakonske mere za uspostavi budžetske ravnoteže u жиро-рачунима код Народне банке од 0,3 милијарде Ha 1,2. Rumuniji. U sporazumu за Хепеузкит stručnjacima vlada je милијарде франака. Испитујући везу између кредита страног, odlučila: 1. Da kontroliše budžete svih ministarstava ! ашопошкапитала с једне и златног стока и жиро-рачуна ic pyre | nih tela u svrhu redukcije izdataka. 2. Plate. državnih činovnika стране поменути билтен констатује да, док су страни капи- 5и maksimirane i ukinufi svi dodaci i 3. Prazna mesta u državтали притицали у Швајцарску тј. у току 1930. и прве поло- noj službi ne popunjavaju se; 4. Radnicima i posednicima zgraвине 1931. године, дотле је златни сток опао са 717 на 643, a: da isplaćivaće se nadnice odnosno kirije samo ако pokažu жиро-рачуни са 300 на 147 милиона франака. Од средине priznanice o plaćenom porezu. U protivnom slućaju poreza 1931. године швајцарским новчаним заводима нису притицали će im se fom prilikom odbijati; 5. Poreza na poljoprivredno страни капитали, него, као што поменусмо, показују стално. zemljište i zgrade smanjuje se za 10 do 25%; male zanatlije, опадање. Пораст златног стока пак, доводи се у везу са по- neće u buduće plaćati potezu na poslovni promet; 6. uvode se влачењем новца из иностранства, које су швајцарске банке поуе trošarine. Potrebna mesečna ušteda za uspostavu биподузеле одмах по паду аустријског Кредитанштлта. ППо-. džetske ravnoteže iznosi 300 milijona Теја.

влачење су банке вршиле делом у форми продаје девиза На- — Грчка влада је овластила г. Варваресоса, Министра родној банци, а делом директним увозом злата. Народна финансија, да потпише у Лондону споразум о регулисању банка је купљене девизе, а и већи део оних, које је сама грчког дуга Енглеској. Споразум предвиђа исплату 30% ду-

i

имала, претворила у злато тако, да је пораст. златног стока од 1,9 милијарде настао: 0,5 претварањем властитих девиза у злато и 1,4 од повлачења кредита из иностранства.

Из овога излази да пораст златног стока није последица прилива сталних капитала, јер он не постоји. Ова чињенипа је важна и због тога што демантује нека мишљења, према којима би швајцарска Народна банка могла бити изненађена у случају наглог отказа иностраних кредита.

— Привилегована аграрна банка, коју није обухватила забрана закона о заштити земљорадника да се врше принудне продаје земљорадничких некретнина, служи се својим правом често на штету осталих сељачких поверилаца. Она чини често употребу свога права и какб се на јавним продајама не појављују купци, услед кризе, то се продаја обично завршава тим, што Аграрна банка откупи земљу по цени величине свога потраживања. На тај начин остали повериоци, који су уписани на дотичну земљу, губе своје право и долазе у немогућност наплате свога потраживања. Тим поводом Удружење војвођанских банака поднело је управи Аграрне банке претставку, у којој тражи да ова за сада одустане од јавних продаја, пошто ни новчани заводи услед оскудице новца нису у стању да при продаји заштите своја права, и да се послужи секвестрацијом појединих комада земље а да приспеле наплате дуга намирује од прихода секвестираног земљишта.

— Стање улога на штедњу новчаних завода Срема, Баната, Бачке и Барање у месецу јуну Тт. г. исказано је са 1.135,723.662.— динара, од чега отпада на оне по уложним књижицама 1.011,308.849.— а по тек. рачунима 124,414.813дин.У јулу т. г. стање је исказано са 1.112,420.518.— дин. и то 982,713.314— по уложним књижицама и 129,707.204по текућим рачунима:

— Стање улога на штедњу код Поштанске штедионице на дан 31. августа т. г. исказано је са 778,343.001,18 дин. према 845,988.457.— концем јула и 824,653.205,88 дин. концем јуна тек. год. Број. чековних рачуна концем августа износи 21.476 према 21.347 и 21.245 концем јула и јуна тек, год. Чековни промет у августу износи 4.802,764.229,24 динара.

— Министар финансија одобрио је ковање сребрног новца од 50 динара, који ће се ковати код фирме „Ковница“ а. д. у Београду. «

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Rumunska vlada sprema emisiju 41/,% državne rente u iznosu od 6 milijardi leja, koji će se upotrebiti za delimičnu

isplatu državnih letećih obaveza, Renta će biti oslobođena svih

говане суме у иностраним девизама одмах по његовом закључењу. — Луксенбуршка влада је добила од парламента 0влашћење да емитује зајам од 8 милиона холандских форинти, чији ће се износ употребити у главном на помоћ незапосленим. Зајам ће се емитовати на швајцарском, холандском и луксенбуршком новчаном тржишту уз 5% са емисионим курсом 90%. i

— У Стрези се увидело да државе, које најмање могу пружити подунавским државама трговинско политичких уступака, највише су заинтересоване с обзиром на величину инвестираног капитала у овим земљама. То су Сједињене америчке државе, Енглеска и Француска. Од свршетка рата до почетка. 1932. год. подунавске државе (Југославија, Аустрија, Румунија, Мађарска, Чехословачка и Бугарска) примиле су у облику иностраних зајмова од Америке 1323 милиона марака, 1047 од Енглеске и 484 милиона марака од Француске. Што се тиче приватних ангажмана у подунавским државама. од стране Сјед. амер. држава они су износили у јануару 1931. год. 238 милиона марака од чега отпада на Аустрију 73, Мабарску 40, Чехословачку 21, Румунију 67 и Југославију 34 милиона марака. Енглески капитали су заинтересовани у румунској петролејској индустрији, југословенској рударској и металној индустрији, као и индустрији боја. Учешће француског капитала у зајмовима подунавских држава изгледа да је веће од поменуте цифре од 484 мил. марака јер је преко Париске берзе емитовано зајмова подунавских држава и благајничких записа до почетка 1932. год. 680 милиона. Потраживања француске трговине, индустрије, пољопривреде и т. д. од поменутих држава цени се на 200 милиона. Још је веће учешће француских капитала у јужноевропској привреди. Ако се овоме додају око 500 милиона марака француских потраживања од ратних дугова укупна сума њезиних ангажмана у подунавским земљама цени се на око 3 милијарде марака. i , ИЕ

— Немачки министар финансија одржао је 14. септембра т, г. конференцију са министрима финансија појединих земаља о финансиском стању немачких јавних тела. Повод за конференцију је све слабије притицање државних прихода и дефицити који се с тим у вези јављају.

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

— Аустријска транзитна трговина поднела је влади захтев да се у преференцијалним уговорима, које буде Аустрија закључивала, штите и интереси ове трговине, Досадањом праксом преференцијални' уговори су транзитној тр-