Народно благостање

| | | | |

Страна 616

_говини штетили и због тога се жели да се у уговорима пред-

види исто третирање робе коју транзитна трговина извози као и оне, чије је порекло у једној од држава уговорница.

— Између Чехословачке и Мађарске воде се преговори о закључењу компензационог посла увовом мађарских риба за чехословачко резано дрво. У исто време припрема се нови компензациони уговор, који би обухватио измену робе у вредности од округло 60 милиона чехосл. круна. Са Мађарске стране долазе у обзир аграрни производи, а с чехословачке железни и текстилни.

— Чехословачка влада донела је одлуку, којом се забрањује транзит нашега хмеља, који су чехословачки извозници преузели у циљу пласирања на страним пијацама. Истбвремено обустављено је и издавање одобрења девиза. Последица ове одлуке јесте пад цена хмељу код нас.

— Закључен је допунски трговински уговор са Грчком, који ступа на снагу 24. ов. мес. Он предвиђа олакшице за извоз наших житарица, живе стоке, живине, пасуља, шумских и других производа у Грчку. Хемијска анализа при увозу наших житарица укида се. У замену снизују се наши царински ставови на султанине и остале врсте сувог грожђа, суве шљиве и маслинке, те резервира грчка пијаца за делимичну куповину наших монопол. артикала: соли и дувана. Предвиђа се ревизија директне жел. тарифе. За плаћања

која настају из обостраног робног промета примениће си- |

стем делимичних компензација. Један део биће плаћен у девизама а други у роби. За овај последњи издаће Грчка банка југословенским извозницима грчке бонове, који су преносиви, које ће они продајом нашим увозницима грчке робе моћи одмах уновчити. Грчка ће банка ове бонове хонорирати чим се докаже да је роба одређена за Грчку утоварена у Југославији. Читав промет боновима биће регулисан споразумом измеђ наше и грчке Народне банке.

СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА

— КахаиХепје зеђака и Ешиштћ, Sprovođenjem u delo zakona o razduženju seljaka pokazale su se već izvesne interesantne pojave. Mali sopstvenici t. j. oni koji poseduju ispod 5 ha do sada su se vrlo malo koristili odredbama. Srednji i veliki posednici sa po više od 10 ha predali su do polovine meseca jula t. g. oko 14.000 molbi za razduženje, koje glase na okruglo 13 milijardi leja. U vrlo retkim slučajevima traži se u zakonu predviđeno sniženje zaostale kamate i odgađanje prisilnih prodaja, nego se naprotiv fraži sudska regulacija dugova.

Poznato je, da je zakon o razduženju seljaka u Rumuniji naišao na oštru opoziciju u zemlji, naročito u bankarskim krugovima, a da se je i prof. Rist o njemu nepovoljno izrazio. Izmene, koje su tokom vremena planirane nisu provedene, nego je dejstvo zakona odgođeno za 18 meseci. U tom vremenu rad na razduženju seljaka provodiće se na osnovu sledećih principa:

1. Prisilne prodaje za podmirenje seljačkih dugova neće Se vršiti za 6 meseca. Za to vreme plaćaće posednici do 10 ha 4%, a svi sa više od 10 ha 5% kamata.

2. Dok traje zabrana prisilnih prodaja, mogu zainteresovane stranke međusobno rešiti pitanje duga. Posednicima do 10 ha na ovaj način plaćene sume zaračunavaće se duplo.

3. Posle tog roka zabrana prisilnih prodaja za posednike ispod 10 ha produžuje se još za 12 meseci. Tim se mogu kori584 + розете sa više od 10 ha, ako su poljoprivrednici sa više od 60% poljoprivrednog prihoda i ako su dugovi nastali kupovinom zemljišta i investicijama, i ne iznose više od 20.000 leja po ha oranice i 40.000 leja po ha drugog zemljišta.

4. Banke koje poseduju 40% poljoprivrednih menica oslobođavaju se isplate uloga za yreme od 18 meseci i to prema dispozicijama Narodne banke,

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 39

ТРГОВИНА

— Сиска мада 1 Зосјеф6е Сотегсјаје де Belgique obratili su se Stalnom međunarodnom sudu u Hagu za imenovanje jednog stručnjaka, koji će zajedno sa njihovim pretstavnicima utviditi cenu porudžbina grčke viade kod kod оог društva. Sud je po tom fraženju odredio H. de Heidenstam-a, savetnika Društva naroda za pitanja prometa i tranzita.

—— 9805 аутомоонла у југославију у току 1931. године износи 574 теретна и 1366 особна аута. У првој половини ове године увезено је само 109 теретних и 235 особних.

— Према службеној статистици увоз житарица у Чехословачку у августу тек. год. у квинталима износи:

1952. 15 1931. bi

пшеница 102.120. 2439:020 раж - 29:07 126.175 пшенично брашно 22.076 11.436 ражовно брашно 511 251 брашно других врста

жита 297 215 гриз 300 650

Фактични увоз пшенице и пшеничног брашна у авГусту изгледа да је још мањи, јер увозни синдикат није давао дозволе за увоз шпенице. Према томе горња цифра великим делом претставља статистичком уреду касније јављени увоз из прошлих месеца.

ИНДУСТРИЈА

— Šumarsko preduzeće „Bosna Bois”, odlučilo je, zbog slabe konjunkture da obustavi rad od 1. oktobra. Tako će 3.000 radnika. zaposlenih kod ovoga poduzeća ostati bez posla. Prošle godine proizvedeno je 260 hiljada mš jelovog i bukovoz drveta; 8 hiljada vagona za gorivo i 300 vagona drvenog ugija.

— Između belgijsko-iaksembtirških producenata bleha došlo je do sporazuma, kojim se ide na povećanje cena ovom artiklu.

— Министар финансија одобрио је поновно отварање фабрике шпиритуса при пољопривредној школи у Бутмиру код Сарајева.

— У Сомбору је одржана скупштина поседника млинова из северозападне Бачке и Барање. Закључено је да се од Министра финансија тражи снижење скупног пореза, који је недавно повећан са 3 на 6%, јер је несношљив за млинове, Скупштина је нагласила да ће сви млинови, у случају да министар не изађе у сусрет њиховој молби, бити присиљени да обуставе рад.

—- У новембру тек. год. отвориће се у Сплиту ново бродоградилиште Сплит а. д. Инсталације су углавном већ завршене.

— Белгијски млинови су се у уговору са пољопривредницима обавезали на примељавање 10% домаћег жита до краја ове године а за 15% од почетка идуће године. За изВесне врсте пшенице предвиђа се контингентирање увоза.

— Пољско министарство финансија утврдило је провизорно контингент за произвзодњу шећера у овој кампањи, Основни контингент одређен је на 308.000 тона, онај за резерву на 15.400, а извозни контингент на 278.000 тона белог шећера.

— Одлуком Мивистра финансија одобрена је г. Јовићу из Лесковца градња фабрике шпиритуса у селу Слатини са годишњим контингентом од 600 хектолитара чистог алкохола. — У Београду је основано акционарско друштво „Индустрија маслиновог уља, браћа Марић а. д.“, које ће се бавити куповином готовог маслиновог уља од пољопривредника и његовом прерадом у својим рафинеријама. Друштве има властите маслињаке и расаднике маслина, бадема, ли-

муна и поморанци,