Народно благостање

8. октобар 1932.

јанском владом о повлачењу ових одредаба и новом начин) италијанско-немачког плаћевног промета. 0

Холандија је уопште одбила да преговара на темељу пројектованих немачких контингената. Са Белгијом је постигнут споразум и уговорени су следећи контингенти: за цвеће и карфијол 40%, обично грожђе и парадајз 69%, славину 60% и путер и меки сир 50%, од белгијског годишњег увоза према последњем тромесечју 1930. год.

Немачка привредна политика садашње владе иде свесно за тим да немачку привреду еманципује од иностракства, да производи у земљи све што је могуће. Немачко аграрно тржиште, у колико оно није већ отуђено од интернационалног (жито) имаће сада још већу тенденцију у том правцу. Поскупљење трошкова живота уз релативно слабије подми> рење потреба биће неизбежна последица.

Принципиелна неоснованост контингентирања није нигде тако очигледна као у случају Немачке. Она је, више него и једна друга држава у Европи заинтересована за што либералнијим светским привредним прометом. Изразито је индустриска земља и за економско искоришћење свог технички савршеног продукционог апарата упућена је на што већи извоз. А стари је и неприкосновен принцип народне економије, да продаја значи купњу, да онај ко хоће да извози мора и да увози.

Овај део привредног програма Папенове владе представља највећу контрадикцију у њему. Стављањем на коцку великог дела немачког извоза и смањењем тржишта, незапосленост, коју план хоће да смањи, мора да расте. Само одржањем што већег тржишта, у првом реду стварањем могућности за експорт, а не његовим ограничењем, и подизањем куповне моћи унутарњег тржишта може се незапосленост смањити. Аграрни контингенти њу директно и инди_ректно повећавају.

(Отказом шведског и нашег трговинског уговора за 7 март 1933., Немачка се жели ослободити везаних царинских ставова на јаја, дрво и т. д. Немачка је у промету с нашом државом имала прошле године активни салдо од 55 мил. марака, а у првом семестру ове године од 131 мил. Главни узрок отказу била је жеља немачке владе, да се ослободи уговорне царине на јаја од 5 марака за 100 кг. као што је то учинила и са Италијом и да је повиси на 30 марака. Тек после фиксирања појединих контингената и њихове поделе моћи ће се говорити о односу појединих држава према немачком контингентирању.

9 септембра шпански парла мент је изгласао један опсежан закон о аграрној реформи. Његово провођење значе једну радикалну реорганизацију читавог шпанског аграрног система. Закон садржи извесне принципе аграрне реформе у југоисточним европским државама, као и неке принципе руског система, али осим тога садржи и одредбе, које су потпуно нове и оригиналне. Ради тога интересантно је анализирати најважније одредбе.

Прва и главна ствар читаве реформе је питање унутрашње колонизације. Годишње мора да се колонизира најмање 60—70 хиљада фамилија. Насељавање треба да се проведе у читавој земљи, али најприје се почиње у долинама река јужне Шпаније. Ти су предели богати и плодни, али морају се вештачки наводњавати. Колонисти ће бити удружени у заједнице, којима ће управљати скупштина бирана од колониста. Оне одређују врсту и начин продукције. Оне, даље, одређују да ли се обрађивање додељеног земљишта има да изведе на индивидуалистичком или колективистичком принципу. Али и код индивидуалистичке продукције мора да се сачува задружни принцип и целина заједнице. У сваком случају појединцу додељено земљиште не може се делити, Оно

Аграрна реформа у Шпанији

5 НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 643

увек остаје посед заједнице. Скупштина може захтевати од појединца, да обрада земљишта загарантује нормалну продукцију. Она треба такође да изгради кредитно задругарство које ће израдити начела кредитирања у том послу. Те задруге ће добити кредите или од тржишта капитала или од државе. Величина земљишта, које ће добити појединац у обраду износи код вештачки наводњаваног земљишта 1—3 хектара, а 5—30 хектара код осталог земљишта. Земљиште које је потребно за извршење колонизације биће експроприрано. Најпре ће се експроприсати земљишта династије, цркве и црквених организација: Надаље велики поседи, који потичу из феудалног времена, делови пољопривредних поседа, чија службено процењена годишња рента прелази 10. хиљада посета и коначно земљишта у близини градова, која власници нерационално обрађују.

Експроприација врши се редовно уз одштету, изузевши поседе из феудалног времена. У томе случају додељује се одштета само за проведене амелиорационе радове. Одштета ће се исплатити у 4%-тним државним облигацијама. Тоседници тих облигација не смеју продати годишње више од 10% истих. | -

Провођење аграрне ped(opše извешће Институт за аграрну реформу, који добива од државе почетни кепитал од 10 милиона пезета. Тај ће се у будуће новим удглима државе и аутономних тела према, потреби повећаваги. Такође и потребне кредите стављаће држава на расположење Најглавније врело прихода овог института јесте новоуведена пореза на принос од земљишта, којој подлежу сви поседи са годишњом рентом вишом од 10 хиљада пезета. Та нова пореза износи 10% код ренте од 10—20 "хиљада пезета и расте до 60% код ренте од 100 и више хиљада.

Без сумње аграрна реформа у Шпанији била је једна прека потреба. Подела земљишта била је пре лоше изведена, нарочито у јужним провинцијама. јер су 7 хиљада породица располагале поседом од 6 милиона хектара.

На великим имањима привредне и социјалне прилике су најгоре. Обраду врше пољопривредни радници, чије су наднице мизерне. У краткој летњој сезони 3—5 пезета Јез обскрбе за мушкарце, 2—3 пезете за жене. Велики поседи били су увек ради тога колевка социалних немира.

Заједнице као тип насељавања, подсећају на руске пољопривредне колективе. Главна идеја ових заједница постоји у томе, да се и за најмање поједине поседнике омогући примена пољопривредних машина. Јер и заједница неколицине малих поседника може рентабилно употребљавати скупе пољопривредне машине. На тај начин могу да конкуришу са великим поседом, што би иначе било немогуће. Што се тиче скупштине колониста она је самостална и принципиелно не спада под контролу државе ни новооснованог Института за аграрну реформу. Она даје иницијативу за побољшање метода обраде и одговорна је за рад појединих чланова заједнице. (С временом ће се показати, да ли овај начин организације избегава лоше стране руских колектива, а то је помањкање интереса код сељака за обраду, јер му не припада ни земља ни принос. Шпанска влада верује да ће се та лоша страна одстранити на тај начин, што ће продукција били или индивидуалистичка или ако је колективистичка што пе одговарати вољи и потребама сељака. У осталом. Шпанија је већ имала добре успехе са сличним колективним системом и то код заједничког вештачког наводњавања земљишта.

Финансиска страна реформе представља без сумње врло тежак проблем, За отштете поседника као и кредитне потребе нових колониста потребне су огромне суме, које ћ2 морати да стави на располагање држава или новчанична банка, Питање је хоће ли Шпанији успети да избегне инфлецију, ако хтедне да изведе читав план аграрне реформе,