Народно благостање

Стран 644

Ини ссеенешнееш о Ротко робобапје Које зе | 1 а је осешајо од поуе гитипоке 5ннасца и Rumuniji vlade nije nastupilo. Rumunija aun mar mmmz== ije Osetila ništa od delimično | oživljenja izvesnih industrija ponovnog povratka poverenja koje se posle juna osefilo u nekim većim zemljama. Najnoviji izveštaj francuskog finansijsko stručnjaka Oboen-a za vreme od 3 februara do 3 septembra 2. 5. pokazuje stalno pogoršanje finansiske i ekonomske situaciie u Rumuniji. Budžetski deficit stalno raste. Državni prihodi iznosili su u mesecu avgustu samo 1,2 milijarde leja, dok prosečni mesečni izdaci iznose 1,7 milijardi. Država. ne može još ni sada da isplati penzije i plate. Novčanični opticaj iznosi 29,5. milijardi leja t. j. 5 milijardi više: neso u prošloj godini. Pokriće nota. iznosi 10%.

Vlada je očekivala poboljšanje od теакпушапја астаглос bloka i konferencije u Strezi. Oštre reči ministra Mađaru-a за kraju konferencije u Strezi pokazuju najbolje rumunsko razočaranje. Položaj poljoprivrede biva svakim danom sve gori. Sistem eksportnih premija na pšenicu vlada je morala da ukine. Državne iinansije ne mogu da snose nove premije šta više i једап dec već odobrenih premija ne može da se isplati. Seljaci ne mogu da dobiju nove kredite. Povoljni trgovinski ugovori ne mogu da se zaključe. I ako se Francuska obavezala, da će 10% od uvoza žita pokriti u Rumuniji, ne može se s te strane očekivati neko робђо бапје, јег је francuska žetva dovoljna za pokriće domaće potrošnje. Nemačko-rumunski preferencijalni trgovinski ugovo*

nije još stupio na snagu. Izvoz kukuruza, koji je inače u to vrs- |

me vrlo živ, potpuno je zastao. Cena po vagonu pala je za kratко угете од 25000 па 20500 Јеја. Vlada je spremna da i Do cenu žrtvovanja industrijskog protekcionizma nađe tržišta za agrarne produkte. Naravno da je industrija ustala protiv ovih namera, jer je i njen položaj vrlo kritičan. Industrija gvožđa trpi zbog zamrznutih. potraživanja kod države. Sve visoke peći prestale su da rade. Cementna industrija iskorišćuje tek 25% SVOg kapaciteta. Drvarska industrija izvozi još relativno mnogo, ali uz cene koje ne omogućuju nikakvu renfabilnost.

Trenufno poboljšanje oseća,se u industriji krovnog pleha i žice za betonske konstrukcije zbog dobre građevne konjuhkture u Bukureštu.

Začmalost u poslovnom зуефи oseća se i kod banaka. Promet kompenzacione kase bukureštanskih banaka iznosio je u 7 prvih meseci, o. S. samo 4,4 milijarde leja prema 56,7 u isfoti vremenu prošle godine.

U prošloj godini položaj. je donekle bio olakšan relativno. povoljnim, stanjem. izvoza. Pad cena kod većine artikala bio. je kompenziran većim izvozom po količini. Kod, nekih artiКаја је šta više i ukupna vrednost, bila veća. U toku prvog polgođa 1932. situacija se promenila, Višak izvoza u upoređenju sa; prošlom, godinom, nazadovao, je od. meseca do meseca. Višak izvoza iznosio je u aprilu 558 mil. leja prema 783 u aprilu prošle godine. U maju samo 327 prema 906 u prošloj godini. Ako ne nastupi neko neočekivano poboljšanje u trgovinskomni bilansu Rumunija neće biti u stanju da vrši prema inostranstvti finansisku službu svojih obaveza. Godišnje ukamaćenje državnih dugova iznosi oko 6 i po milijardi leja t. j. blizu 50% svib državnih prihoda. Rumunija pokušava da dođe do sporazuma sa pariskim Dankama kako bi se ta suma smanjila za 1 i po тlijardu godišnje. -

Već sada nastoji se ograničiti finansiska služba privatne privrede. Devizna, centrala daje u {u svrhu vrlo malo deviza.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 41

Италијански делегат у Међународном бироу рада поднео је предлог о сазивању једне ванредне конференције | у почетку идуће године за | испитивање увођења 40-часовне радне недеље. Немачки и " француски делегат, а такође и други, осим енглеског, сло| жили су се с тим предлогом и конференција ће бити сазвана. | | Током деветнаестог века радно време се је смањивало iza 14 на 13, затим на 12 часова дневно и т. д. Увођењем ма|етина и рационалнијих метода рада, ефекат рада бивао је | већи. Смањење радног времена било је компензирано технич| напретком. И номинална и реална надница расла је. Стандард живота радника побошљавао се.

Садашња дискусија-о смањењу радног времена има други узрок. Незапосленост је један од најтежих проблема | садашњице. Смањењем радног времена иде се затим, да се садашња количина рада подели на већи број радника. Ова "мера није, дакле, условљена повећањем техничког ефекта рада, него социално-политичким мотивима. Ова ће мера наићи на непребродиве тешкоће.

Радничке организације су успеле, да током времена добију јак политички утицај, који се конкретно изражује у везаној политичкој надници. Наднице су у овој кризи релативно мање опадале него велики део осталих цена. Но утицај кризе испољава се у отпуштању великог броја радника, тако да је целокупна сума надница ипак смањена.

Код проблема 40-часовне радне недеље, како се он сада поставља, имамо два опречна гледишта. Радничке организације захтевају смањење радног времена уз старе над'нице. Аргумент: раднички приход је на најнижој граници и не може више да пада. Ако се наднице пропорционално смање са радним временом, укупна куповна. моћ остаје иста и већи број запослених не може имати никакав повољан утицај на привредну ситуацију: Послодавци пак кажу, да су за њих трошкови коштања највиши закон и да је радно време могуће скратити једино уз пропорционално смањење надница. Само смањење радног времена значи повећање трошкова производње у време кад су цене тако ниске, да је рентабил'ност готово искључена. Овде се може радити само о бољој подели исте количине рада на више радника, али целокупна сума надница мора остати иста, док су предиспозиције за пласман артикала непромењене.

Код највећег броја земаља већ је уследило увођење #0-часовне радне недеље као средства за: ублажење призредне депресије. Карактеристично је за Међународни биро рада и његову улогу, да ће тек почетком идуће: године. дискутовати о том питању и принципима његовог провођења. Даље ће се дискутовати о смањењу радног времена са или без редукције надница, док је практични живот већ показао једини могући начин решења — пропорционално смањење 1. радног времена и надница.

Ми не верујемо у успех акције женевског бироа. 40часовна радна недеља као привремена мера већ је готово и свим важнијим земљама уведена. О увођењу исте као међународне обавезне норме бесмислено је говорити, кад се зна да Енглеска. и Немачка ·нису још ратификовале ни вашингтонску конвенцију.

Држава која би нову конвенцију потписала излаже се опасности, да остане и једина, јер Међународни биро рада нема никакве могућности, да остале државе присили на ра„ тификацију.

"Радно време и Међународни биро рада

АНГЛО-ЧЕХОСЛОВАЧКА И ПРАШКА КРЕДИТНА БАНКА

]| Шентрала. у. ПРАГУ 52 филијале

| y ЧЕХОСЛОВАЧКОЈ Телег. адреса: АНГЛОБАНКА,

<i> MI JI MK JA JE, SY БЕОСРА ЛУ Kanuaran Ku, 235,000.000 — F -

У Иностранство

Безерве Ku. 146,000,000 | ЛОНДОН БУКУРЕШТ — Тел: 23402, 23403, 23404, 23405 || — — И СОФИЈА — —