Народно благостање

15. октобар 1932

Освалд Цингу, Берлин 0 .

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

ТЕШКА ИНДУСТРИЈА У СОВЈЕТСКОЈ

РУСИЈИ

— Угаљ, гвожђе и челик —

Тешка, индустрија, у Русији је у релативном назатку од самог почетка планске привреде. По себи се разуме да, је то заостајање у развићу индустрије угља, гвожђа и челика. отежавајућа, околност по извођење индустријализације земље, да је чак целокупан план совјетске привреде тиме угрожен. Због тога се од самог почетка чине разни покушаји да се убрза развиће тешке индустрије: или путем реорганизација, управе или усавршавањем механизирања погона. Али концентрација појединих подузећа у огромне јединице производње и управе (што је изведено 1929/30 године) није тако рећи ништа помогла; чак је, изгледа, била од штете, јер је једна тако велика хиперорганизација донела собом расипање снага и местимично окретање точкова, бев корисног ефекта, А механизирање погона, услед недовољно квалифициране радне снате, ометало је полет производње, а, где га, је било, био је паралисан услед опадања квалитета рада.

(0 овом календарском годином, као што је познато, истиче прва пјатиљетка. У другој планској години (1929/1980 г.) необично озбиљно задоцнење у развићу тешке индустрије а нарочито оне угља, имало је бити надокнађено т. зв. међукварталом од октобра, до децембра 1930. (Због чела је привредна година пребачена На 1. јануар). Али се ни тај циљ није могао постићи. Трећа година пјатиљетке треба да је решавајућа за цео план, 8607 чета се одликује нарочито |великим напорима на подизању индустрије угља, гвожђа и челика. У самом почетку 1981. године одржана, је велика конференција, радника, индустријских подузећа, на којој су учествовали како водећи директори и инжињери тако и мајстори и квалифицирани радници. На њој је Стаљин енергичним речима указао на потребу извођења продукционог плана, а нарочито убрзање темпа и повећање ефекта рада. Говор је завршио овим речима: „Ми смо иза напредних 82мада за 50 до 100 година. То отстојање морамо прећи за, десет година. Ако то не постигнемо, пропашћемо.“ Са том девизом у току целе године манипулисано је на необичан начин и са самим радничким правом совјетским. Шримењивани су и принципи одређивања наднице, све у циљу да би се постигла што строжија дисциплина у погону и што већи ефект рада. Тако на, пр. укинуто је право радника, на сауправљање у погону и уводила, са пуном одговорношћу везана управа појединих директоpa. Чак су и наднице учињене зависним од ефекта, рада у облику тако зв. „прогресивне акордне наднице“. У ред тих мера спада и т. зв. мобилизирање „унутрашњих извора индустрије“ (у шта се разуме пре света смањење сопствених трошкова), увођење и пооштрење комерцијалног начина, управе у подузећима и потпуна реортанизација индустријске

_управе. Са колико је темељитости реортанизирана,

индустријска управа показује најбоље подела врховног привредног савета (који је у своје доба био индустријска власт у Москви огромног обима) у народне комесаријате за тешку индустрију, ва лаку индустрију и за дрвену индустрију, и подела цен-

трале угљене индустрије („угоњ ) у 5 самосталних

угљених трастова, који су потчињени непосредно управи горивом при народном комесаријату за, тешку индустрију. а

(Са том реортанизацијом управе ишла је упоредо и духовна. преоријентација према старој техничкој пнтелитенцији. После једне дуге периоде непријатељства и судских процеса против т. вв. „штеточина“. Стаљин је на једној конференцији совјетских економиста казао: да се не може буквално узети принцип да на водећим местима морају бити само партијски припадници... У старом највишем буржоаском реду врши се извесна преоријентација У корист Совјетске власти. Политика према том старом техничком реду мора да се примену истребљење специјалиста као специјалитет Совјетске политике мора да престане. _

Али се не може рећи да су све те мере заједно имале нарочито повољан утицај на развиће тешке индустрије у решавајућој години. Узрок томе неуспеху наводи се да се није упело да се приведе у дело нова, Стаљинова политика наднице. Прогресивна, акордна надница, не само да није повећала, ефекат рада, већ је унела такав хаос међу раднике, да је несразмера између рада и наднице постала, још већа. За. 1981. план предвиђа повећање производње за 45% према предходној години, Међутим повећање изнело је било 21%. Следећа таблица показује кретање тешке индустрије.

План за 1931. Производња 1931: 1929-30 у милионима тона Утља, 88,6 56, | 47.8 Спровог гвожђа 8 4,9 4.97 Мартиновот челика, 8,8 5,85 5,6: Ваљаног челика, 6: 4,05 4,5:

Затварајући очи пред искуством у 1981. години утврђен је програм за текућу последњу годину пјатиљетке са максималним захтевима. Олетствено ни једна година, није толико подбацила као што ће ова

да подбаци. Бруто продукција совјетске индубтрије.,

треба, да буде у 1982. г, 37,5 милијарде рубаља, што значи повећање према предходној години ва 36,8%: Од тога, је вредност тешке индустрије 12 милијарди рубаља. Од 11,79 милијарди рубаља укупних индустријских инвестиција 9,2 отпада на тешку инду-

Оскудица у гориву у Совјетској Русији је тако велика, да се обично каже да индустрија добија порције гладне године. "Да би се колико толико та, криза пребродила израђен је нарочити програм 9