Народно благостање

Страна 656

развићу индустрије угља. Она би требала да је 90 милиона, тона, да би се уклониле сметње за, развиће укупне привреде. Даље механизирање постојећих и отварање нових рудника су сретства за извођење торњет програма. 65 милиона, тона или 72% целокупне производње угља данас се откопава и преноси машински, а од 380 окана, који се сад израђују са капацитетом од 240 милиона тона, треба у години 1982. да се пусте у потон 69 са; годишњом продукцијом од 58 милиона, тона. |

План за индустрију гвожђа и челика предвиђа производњу од: 9 мил сировог гвожђа, 9,5 милиона Мартиновог челика и 6,7 милиона ваљаног челика. Према статистици производње у 1931. години то је удвостручење! Тај огромни програм треба, да, се оствари проширењем продукционе баве, зашто се 1,8 милијарди рубаља припремило. Тако 1932. године треба: 26 високих пећи (1931. године само 4), 65 Мартинових пећи и 7 електричних пећи, 20 агрегата за ваљање и 7 погона, за претходно ваљање да! се ставе у погон. Те нове инвестиције треба да даду код високих пећи 2,5 мил. т.; 4,6 м.т. код Мартино-

_ вих пећи, 1.7 м. т. код погона. за ваљање п 6.8 код

осталих погона. „Енглеска, је требала за тако повебање производње 35 година, Немачка 10 година, а Уједињене државе 8 година. Совјетска Унија ће то да постигне у једној години“. Тако изгледа Оовјетска: гигантоманија.

Пошто је 1931. године производња, угља била на најнижем нивоу, у последњем кварталу се појављује повећање, које се одржава и у првим месецима 1932. године. То је дало наде да ће се потпуно OCтварити продукциони програм и у последњој години пјатиљетке. То би миото допринело престижу (овјетске републике. (Са натегнутом пажњом прати јавност у Русији развиће угљене индустрије. У ревиру Кузнец каже се да је у првој половини 1982. г. отворено 5 нових окана са годишњим кападитетом од 2,570.000 тона, 'То је тачно по програму. О друге стране се једнако чују жалбе на рад у басену Донец. Тако на пр. 1931. г. стављена су 32 окна У потон са предвиђеним капацитетом од 16 милиона тона. Али су до половине ове године тек 75% била способна, за, експлоаталтију; нарочито недостају или врло залопњавају машине и поједини · машински делови. Тако на пр. пре две и по године у погону стављено окно „Американка“ још увек ради са 50% капацитета. а окно „Карло“ отворено пре 9 месеци само са 18%.

Подали о раду у првој половини 1981. г убијату сваку наду на излечење кризе утља у Русији. Баш као 1980. и 1931. г. пи ове године после једног великог продукционог полета долази назадак у најважнијем басену Донеп.

Према, досадањим подацима дневна производња, ол 140.000 тона у јануару и фебруару ове године пала, је на 121.000 у јуну, на, 105.800 у јулу, а у првим данима августа чак на 85.000. Међутим број радника у 1932. гт. порастао је за, 25.000, 2 механизирање транспорта се стално усавршава. Потпуности ради нека, се има у виду још и то да је дневна

· произволња у Упашској области била 'у јуну 6.800

тона према, 7.600 у јуну проте године, а у московском 6.900 према, 7.800. Произволња утља у трвој половини 1982. г. износила је 33.000.000 тона птто одговара плану само за 81%. Повећање произвводње према предходној години требало би да буде

НАРОДНО ВЛАГОСТАЊЕ

__Бр. 42 за. 61%, међутим оно износи свега 23%. По плану је требало да се дневно производи 227.000 тона, а производи се свега, 184.000.

Снабдевање топионица коксом знатно је попустило. Међутим из дана у дан све је већа потреба за угаљ од стране истих. 1. јуна топионице су имале на латеру још 175.000 тона кокса. У августу резерве су износиле свега 59.000. Тако мала, резерва, угрожава нормалан рад топионица. Ако се не догоди ускоро каква промена, мораће се општа, потрошња, угља и кокса, да ограничи, да, би се обезбедило снабдевање топионица, гвожђа. Међутим кад се има, у виду огроман значај угља за развиће осталих индустрија, онда ће се разумети да је производња угља централни проблем Совјетске привреде, који, ако се не буде решио, води катастрофи.

Ни остале прилике у индустрији гвожђа и челика, нису боље. Кад се има у виду да су у овој години инвестиције врло велике, мора, се досадањи резултат огласити за незадовољавајући. Истина, извођење ових инвестиција. је у задоцнењу (за! сада су само 10 од предвиђених 26 високих пећи запаљене: а међу њима налазе се ионеу Магниторску и Кузнецку, а оне су најмодерније и највеће са, 1.200 до 1.750 тона дневног капацитета, Али најзад продукциони резултат једне индустрије не зависи од тога како he се развијати два три велика, подузећа; у Русији је решавајући резултат рада високих пе-

у Уралу и Јужној Русији. А тамо је велики број високих пећи угашен услед недостатка, руда и горива. Недостатак кокса је врло велики, резерве 'у руди, које преко лета прикупља индустрија, гвожђа, и челика, обично се брзо исцрпу. У осталом аитуација се погоршава и тиме што транспорт угља и кокса не функционира како треба: на жељезницама Јужне Русије и Урала задоцнење је са 71.280 вагона. Даље важна сметња за производњу лежи у чињеници да су погони пуни ђубрета, шљаке и продукпионих отпадака. Исте жалбе се чују и од стране челичне индустрије. Од планираних Мартинових 20 пећи у првој половни 1989. г. су само 4 пуштене у потон, а од ваљаоница ни једна још. Сваки час се прекида рад због репаратура и због чишћења, појединих оделења погона од прљавштине и отпадака. У првом кварталу ове године је произведено 1,4 милиона тона сировог гвожђа 1,5 Мартиновог челика. 1,1 тона ваљаног челика. To је повећање производње за 27, 16 и 22%; али је то извођење плана, само за 80, 79 и 87%. За април је месечна, производња одређена ca, 516.200 moga, (88% плана од сировог гвожђа. 78% од Мартиновог челика, 85%). За, мај 86% од сировог гвожђа 76,7 од Мартиновог челика и 306.200 од ваљаног челика. Производња у првој половини 1982. г. износила, је: 2,983.000 тона, сировот гвожђа, 291.600 Мартиновог челика, и 222,224.000 ваљаног челика, што износи повећање Ba, 27,6, 11 и 12,7%. |

Ове цифре довољно показују стање тешке индустрије у Русији, али би нас далеко одвело проучавање свију узрока, који су допринели томе стању. Врло се често чују жалбе, да се потони разбојнички искоришћавају и да се не негују, тако да су врло запуштени. Констатује се врло често, да се не врше ни т. зв, квалитативни планови, због чега трошкови производње у место да су смањени за 8,9% у првом тромесечју 1982. г. повећани су за 7,4%. Осуство дисциплине и стално селење радни-