Народно благостање

15. Октобар 1932.

штва, (с обзиром на, услове исхране и остале социјалне незгоде), такође су допринели горњем резултату производње. Према до сада познатим цифрама, жељени пораст производње није наступио ни у по-

__ ВАРОЛНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 657

следњим месецима. Ово наше досадање извођење можемо закључити констатацијом: да ће се ЏПјатиљетка завршити знатним подбацивањем према | предвиђеном плану.

Dr. šandor Gorjan, Zagreb

ZAŠTITA SELJAKA 1

Dne 20. oktobra 1. g. ističe rok o zaštiti seljačkih dugova putem postojećez privremenoga moratorijuma. Od časa, kad |> tai zakon stupio na snagu, diskusija je dovoljno jasno pokazalu zamršenost pitanja zaštite jednog dijela naroda uopće, a seljaštva napose.

Ali je za čudo ostao jedan vrlo važan momenat seljačkoga razduženja izvan diskusije, ma da je uticaj istoga na pr:like seljačke kolosalan. Odnos čitavoga dosadašnjega agrarnoga pokreta koji se je тапшезНгтао и ргоуедђ; астагпе г2forme i koji kulminira u prošlogodišnjem zakonu o likvidaciji, prema razduženju seljaka je momenat kome se nije obraćala n:kakva pažnja, ma da su agrarna reforma i razduženje u nerazdruživoj vezi.

Kod agrarne reforme, koja je doduše normirana zakonom, ali koji je ostao nesproveden, zauzima znatan položaj fakultativni dobrovoljni otkup u sm-:siu zakonskoga propisa od pg. 1925. Financijalni domašaj ovoga otkupa ne može se i ne smije se kod pitanja razduženja seljaka zanemariti. Po objavama kolon:-

ziranoga fonda koncem 1931 god. bilo je razrezano na ime 10%- |

tnoga prinosa, kako je to javljeno u službenim novinama, ni manje ni više nego Din. 94,731.571.10, što bi odgovaralo ot-

kupu već koncem godine 1931, od čitave milijarde dinara, —-|-

a to je šestina ukupnog seljačkoga dugovanja. Tako je obavljenim razduženjem za preuzeta vlastelinska zemljišta ofpa'a državna obveza u znatnoj mjeri za opseg čitavoga agrara.

U raznim predlozima o zaštiti seljačkoga dugovanja prclazi se preko ove činjenice. Ali za one poljoprivrednike neseljake, koji su bili pogodjeni agrarnom reformom, postoji veza izmedju agrarne reforme, za koju dosada od države nisu nišia primili, i izmedju zakona o zaštiti, koji prelazi preko otkupnog duga i izjednačava ga s ostalim dugovima. Ti su civilni agra:;-i pogodjeni istovremeno kobnim učincima jedne i druge mijer:, jer oni, koji su već jednom u interesu zemljoradnika jediui stradali, morali bi stradati i po drugi put, jer ne mogu doći 1y svoje otštete niti tamo gde je ugovorena a s druge strane muoraju plaćati svoje vlastite dugove. Zahtev je morala, da se ја lege ferenda, ma bilo i kod produženja zakona o zaštiti, uzmu

u obzir tražbine temeljeće se na provedenom fakultativnom otkupu. j

Momenti, koji to podupiru jesu u tom, što je taj otkup po zakonu pravno i stvarno izjednačen sa državnom otštetninom. Obligacije bi imala izdati Agrarna Privilegovana Banka,

AGRARNA REFORMA

koju zakon o zašf.ti izuzimlje. Nagodjene otštetnine ispitane sc bile, do njih se je došlo velikim troškom i uz naplatu od 10/, a ova je učinjena svakako u povjerenju da će ie tražbine bi:i ovršive prema odobrenoj pogodbi (a ne u pretpostavci, da će n istovremeni drugi zakon oduzeti ovršivost). Ove su tražbine konvertirane, ne odnose se na autoktono ognjište i kućište agračnoga naseljenika, koji će uz državne plateži lako. moći podnjeti i Ovo zaduženje, ako neće biti terora onih koji uopće neće da plate svojih dugova, pod izgovorom da su dugovi propali. Nasuprot, onako kako je uopće došlo do nagode po fakultativnoni "окири, јег одсомага ргаупот 1 ргамспот озјесапји пабеса seljaka kojemu je želja da dodje do vlasništva, tako će, budu li se ova pofraživanja izuzela ispod zaštite, naravski doći do automafskoga razduživanja ove milijarde dinara, a kod kojega je u efektu i sama država izravno interesovana. -

U tom zamašnom pitanju dakle dosta je, ako prigodom! privremenoga produženja zakona o zaštiti, bude uvrštena kla:izula da se na potraživanja utemeljena po Ministarstvu poljuprivrede odobrenim i provedenim ugovorima o fakutlativnom otkupu, obustava plateža ne proteže, te da se ne ograničuje ispvd modaliteta u dotičnim ugovorima sadržanih. ·

Možda ovo upozorenje dolazi još pravovremeno. Kod istog upozorenja ne dolazi u pitanje vapaj o krizi i deviza da” bude „pravda za sve”, a nasuprot tek samo opravdani zahtjev, da ne bude očite nepravde baš za one, koji su u pitanju Suljačkoga interesa i interesa same države najviše stradali.

Napomena uredništva. G. dr. Gorjan smatra да dugovanja seljačka po ugovorima o fakutatlivnom otkupu ima; izuzeti iz opšteg režima o zaštiti seljaka od poverioca — ma koji on oblik uzeo. U korist toga zahteva on navodi tri glavnu razloga: 1) mizerna otkupnina (prema vrednosti zemjlišta), 2) precutnu državnu garantiju za ove dugove i 3) nezaštićenost poverilaca pogođenih zaštitom seljaka u njihovim dugovanjima.

Poslednji razlog važi za sve poverioce bez razlike. Al prvi i drugi su u toliko značajniji. Staviti pod moratorijume po: verioce po fakultativnom otkupu znači mrcvariti žrtve rđavo izvedene agrarne reforme u beskonačnost. A kad se Narodna :; Agratna banka stavljaju nad režimom zaštite seljaka, onda tc mora u toliko više da bude za te poverioce.

са

Naseljenici putem agrarne reforme ne mogu mi inae imati drugih dugova.

TPTOBAUKO OBABFIHTAJHM 3ABOJI A. JL ПРЕЂЕ

Е. С. РОМ « СО.

ши жавипзсовинннниививазвенпшвампаннининнивини ипо пинпививац пнцавинсвиннинаниннниавшаншим

НАЈВЕЋА ИЗВЕШТАЈНА ОРГАНИЗАЦИЈА НА СВЕТУ БЕОГРАД ЗАТРЕЉ

кнез Мижејлова 39. Берисљлавићевеа 7.