Народно благостање

ПРАВНИ

ЧЛ. 5. ЗАКОНА О ЗАШТИТИ ЗЕМЉОРАДНИКА

Према 58 1, од 1 и 5 Закона о заштити земљорадника дејство 8 5 овога закона који се тиче банкарског мораторијума престаје 20. октобра о. г, ако не буде продужено којим другим законом. На име, Закон о заштити земљорадника објављен је у Службеним Новинама 20. априла 1933 г., а његов 5 1, којим се одлажу све јавне продаје покретног и непокретног имања земљорадника; ће важити док се не донесе Закон о конвертирању земљорадничких дугова, али најдаље до протека шест месеци од дана кад је овај закон добио обавезну снагу.

Што се тиче 85 5. тог Закона, који није органски везан за главну садржину закона — заштиту земљорадника, он се може примењивати само „за време трајања одлагања S 1” истог Закона. Дакле, ако којим новим законом не буде продужено дејство 55 1 и 5 Зак. о зашт. земљ., 20 октобра о. г. престаће примена тога параграфа. С тога ставља се питање, какве ће бити правне последице такве евентуалности.

8 5 Зак. о зашт. земљ. даје право Министарском савету, да на захтев новчаног завода, који дође у тешкоћу плаћања услед поремећаја кредитних односа, а по билансу буде активан, стави га под мораторну уредбу са законском снатом, која искључује принудну наплату старих потраживања. Ако се не продужи дејство 5 5 Зак. о зашт. земљ., то право Министарског савета престаје, т. ј. новчаним заводима, који нису били стављени под уредбу до 20 октобра 1932. г. неће се моћи одобрити мораторијум. То је прва последица престанка дејства 5 5 овог закона.

Али шта ће да буде са оним заводима који се већ налазе под уредбом> Да ли ће престати и за њих моратори|yM? — Никако. 5 5 нема такве одредбе. Чак напротив он наређује да ће се у уредби предвидети рокови исплате улога и других потраживања као и све друге мере потребне за Редован рад новчаних завода. При томе ти рокови нису ограничени на 6 месеци, а и по природи ствари уновчење банчиних актива не би се могло спровести у довољној мери за пола године. И заиста, у уредби о Првој Хрватској Штедионици, као и у другим сличним уредбама, издатим на основу S 5 Зак. о заштити земљорадника предвиђено је исплаћивање старих потраживања из квота, одређених свака три месеца према обрачуну гледе свих расположивих ликвидних средстава, чију ће висину равнатељство одредити у споразуму са комесаром Министарства трговине. Дакле ова уредба предвиђа исплату старих дугова не у једно или два, но у више наредних тромесечја, дакле и после 20 октобра ове године,

Не би се могло примити тумачење, према којем са престанком важности привременог закона морају престати и уредбе основане на том закону. Једно такво тумачење било је у нашој правној књижевности покушано у погледу принудне нагодбе ван стечаја, уведене у Србији на основу финансијског закона, који је по својој природи увек привремен, али није било прихваћено од суда, јер треба гледати на циљ закона, а не само на његову спољашну форму.

Према томе Мораторне уредбе, са законском снагом донете пре 20 октобра 1932. г. сачуваће своју правну снагу и после овог датума. Али доклег — На то питање не дају одговора ни Закон о зашт. земљорадника нити саме Уредбе; то значи да ће њихово дејство трајати док не буду укинуте другим Законом или новим решењем Министарског савета. Ма да то није изрично наведено у Закону или у Уредби (види чл. 7. и 8. Уредбе), јер претпоставља се да је власт надлежна за одобрења мораторијума тако исто надлежна и за укинуће истог (упоред. 5 6. чехословачког Закона од 10 ок-

Страна 658

БЛАГОСТАЊЕ ___ Bp. 42

ПРЕГЛЕД

тобра 1924, zb. Ne 240 — Gesetz betreffend die Stundung zum

· Schutze von Geldinstituten und deren Glžubigerm, — који је

у многоме послужио као образац за наше уредбе).

Друго је питање да ли је згодно de lega ferenda cTBaрати мораторијум за банке на једно неодређено време. Горе наведени чехословачки Закон предвиђа (о 7, а) одређивање рока мораторијума у решењу којим министар одобрава исти, али сада прилике на новчаном тржишту много су горе него 1924. тод., кад је постао тај закон, те је много теже предвидети, кад се може да заврши санација једног новчаног завода. Али с друге стране, један одређени рок, који може да се у случају потребне продужи, приморава надлежну власт да с времена на време поново узима у озбиљну оцену стање дотичног новчаног завода и решава, да ли му треба продужити благодети мораторијума или пустити га да се равна са својим повериоцима или чак да иде под стечај, јер држава давањем мараторијума узима на себе једну врсту моралне одговорности, да је овај начин исплате улагача и других поверилаца бољи од стечајног поступка и од принудног поравнања ван стечаја. Свакако, мораторијум, који забрањује повериоцу да се за заштиту својим права обрати суду (о 7. Уред.) не сме да траје и сувише дуго.

Проф. Л. Таубер.

BANKARSKI OBIčAJI U NAŠOJ JURISPRUDENCIJI.

Prema novinarskom izveštaju, prilikom jednog suđenja, veštaci su se izjasnili da „prema postojećem običaju, poslovi obavljeni u toku godine ne moraju da se ипези и bilans; u bilansu se pokazuju samo rezultati.”

Znači sud je tražio obaveštenje, da li postoji odredjen običaj, kao nepisana norma s obaveznom primenom. Konkretno, pitanje se postavilo ovako: ako se propusti knjižiti tok jedno» ili više poslova, te usled toga oni ne.dodju do izražaja u bilansu, da li takav postupak pretstavlja nedozvoljenu radnju.

Mi držimo, da sud nije smeo postaviti pitanje da li je dopušteno propuštati da se proknjiži posao, jer postoje pozitivni zakonski propisi, koji to regulišu na nesumnjiv način. Paragraf 8 trg. zakona Kr. Srbije, S 25 trg. zakona za Hrvatskai Slavoniju, i t. d., naredjuje da se mora tuknjižiti svaka pravno značajna činjenica, voljna ili slučajna, koja zasniva nove pravne odnose, ili već postojeće menja odnosno ukida, — ako ona pri tome menja sastav imovine, ili menja samo celokupan iznos čiste imovine, ili pak jednovrememo menja i sastav imoviue i ukupan iznos čiste imovine.

Pozitivno pravo ima prednost nad običajnim. Stoga u jednom istom predmetu ne može da bude sukoba izmedju pozitivnog ı običajnog prava: zakonska norma isključuje primenu suprotnog običajnog prava u jednom istom pitanju. Običaj je izvor objektivnog prava samo u onome domenu odnosa, gdzakonodavna vlast nije stigla. da normalizira.

Odgovarajući na postavljeno pitanje, kao što smo уге videli, veštaci su kazali, da se, prema postojećim običajima, poslovi obavljeni u toku godine ne moraju unefi u bilans; d·)voljno je da se u bilans unesu samo na poslu postignuti геzultati. Da vidimo, da li ovakvo tvrdjenje veštaka može da se održi.

Daleko smo od toga, da osporimo saglasnost sa pravim stanjem stvari navodima veštaka, kada oni tvrde, da se čes'D puta propušta knjiženje toka poslova, a da se kroz knjige sprovodi samo privredni rezultat činjenica čije je Kknjiženje propušteno. Dešavaju se, možda isto tako često, i mnogo feže stvari u bankarstvu: zar se malo puta desilo, da je banka bez pristanka zalogodavčevog, indosamentom ustupila za naknadu т=nicu koju je primila u zalogu; ili da je banka, samo ako je bila