Народно благостање

Страна 672 ВАРОЛНО

od svetskog tržišta, pokazuju baš najbolje najnoviji događaji u vezi sa težnjom nemačke vlade za kontingentiranjem uvoza. Ograničava se uvoz baš iz onih zemalja koje imaju najpasivnije trgovinske bilanse s nama i koje nam lieruju definitivni aktivni saldo trgovinskog bilansa u opšte. Takvu politku voditi znači igrati na žuljevima svojih prijatelja.

Emancipacija od inostranstva je najveća utopija.

Ništa se ne bi postiglo sve i da se ostvari potpuna sa-

modovoljnost u pogledu životnih namirnica. Sdrovine Nemačka neće moći sama nikad da proizvodi, a ko ih nema, taj je upućen na inostranstvo baš kao i za životne namirnice. Ako je to zavisnost onda je ona fatalna za Nemačku. U ostalom, u drugim velikim privrednim jedinicama nije moguće postići potpunu autarkiju. Rusija ima zato najviše prirodnih uslova, ali ni ona neće nikada postati autarkna. Netačno je tvrđenje profesora Dice-a, da se na horizontu pojavljuju velike privredne jedinice sa autarkijskim tendencijama; to se ne može reći ni za Britansku imperiju, ni za Francusku s njezinim kolonijama.

Naša zabluda je da bi povlačenje sa svetskog tržišta i auftarkija mogle sprečiti pojavu krize. Zato su dokaz Ujedinjene severo američke države, zemlja sa privrednom strukturom najbližom idealu autarkije, pa ipak žrtva opasne privredne depresije.

Želja za povlačenjem sa međunarodne pozornice i zavlačenje u sebe samoga је orijentalnog porekla. То su primenjivali u punoj meri Kinezi. Ali to nije u skladu s prošlošću Nemačke. Ona je oduvek živo sarađivala na razvijanju međunarodnosti, na ekonomskom i kulturnom unapređenju naroda, na uvlačeniu celog sveta u jednu svetsku zajednicu. Reavrarizacija {e suprotna politici Bizmarka, kome stoje blizu današnje pristalice autarkije. On je industrijalizirao Nemačku i gledao да је učini što važnijim faktorom u svetu. Sad se одједапри« traži izoliranje.

TII. Diskusija

Diskusiia je imala jednu senzaciju. Na suprot stalnoi praksi da se ograniči vreme pojedinim covornicima u diskusiji, prvi govornik, dr. Šindler, koga niko nije poZnavao, govorio je Duna 3/4 časa uz prilično demon– strativno odobravanie od strane Vernera Sombarta. Docnije se saznalo, da ie Sombart pozivao Frida, Virzinca i druze poznate nacional-sociialističke pobornike autarkiie, da uzmu učešća u diskusiji i da su svi odbili. Dr. Šindler je kućni ekonomist Hugenbereove nemačkonacionalne stranke; mlad, lepo razvijen, vrlo malo сегmanskog tipa, уопкота glasa i lepe dikcije. dr. Šindler ie očitao profesorima nemačke ekonomije oštru lekciju.

Za ekonomsku politiku, rekao је on, bitno је, да niezine mere stoje u skladu sa naukom. To je danas sve manje slučai zboo toca što se čovek, kojim operiše politika, razlikuie bitno od subiekta sa kojim se obično zanima Politička Ekonomiia. Ekonomska nauka obično ili potpuno ionoriše neekonomske snage ili ih drži ma sranici. Otuda se pojavliuje sukob за treovinskom роlitikom. U celom svetu igraiu rešavaiuću ulocu danas neekonomske činjenice, o čemu je naibolii dokaz naoružanie. O tome mora da vodi računa ekonomska nolitika, inače se ekonomska teorija kreće no bezvazdušnom prostoru. Centralna je poiava da niko danas neće mašu robu i to iz neekonomskih razloea. Nikakva ekonomska feorila me pomaže da se to prebrodi, тђос [оса тога i Nemačka tako isto da postupa. Niko danas ne računa sa produktivitetom, jer se stvari posmatraiu neekonom-

БЛАГОСТАЊЕ Бр. 43

ski. Tako moramo i mi postupati, i to ne iz želje za osvetom i represalijama, već u cilju odbrame. Nije ovde pitanje liberalne ekonomske politike ili autarkije, već kuda će se baciti težište ekonomske politike Nemačke. Pitanje je kojim ćemo privrednim granama sprovesti naš nacionanli kapital. Svakako ne izvoznim, pošto izvoz rapidno pada; već onima, koje daju rentu. To je potrebno i sa gledišta nabavke rada nezaposlenima.

Govor dr. Šindlera izazavao је opozicioni pokret međ članovima društva, ali je najveći utisak učinio svojim primedbama Visel, bivši socijalistički ministar. On ie zamolio dr. Šindlera da imenuje one privredne grane, kojima treba sprovesti elemente nacionalne proizvodnie, grane koje rentiraju. Dr. Šindler je odgovorio: poljoprivredna i druge. Visel je na to primetio, da je dr. Šindler imao. za dužnost da izrično imenuje sve privredhe grane, ier je, po njemu, nemačka: situacija takva, da ie ona, sem poljoprivrede, potpuno saturirana ostalim privrednim ocranama.

А što se tiče poljoprivrede, dr. Brant, profesor na Visokoj polioprivrednoj školi u Berlinu, kazao je, da je i ona dovolino proširena i da 51 даће ubacivanje stanovništva u poljoprivredu samo pooštrilo krizu u пјој. Stanie poljoprivrede ne sme se ceniti, veli on, DO UVOZU, jer i najagramija zemlja uvozi izvesne астатпе Droizvode. Nemačka n. pr. uvozi vrlo mnoco Do!Joprivrednih proizvoda bre i posle sezone nemačkih proizvoda. To уа za voće, varivo i ft. d. Ne mogu se u Nemačkoj proizvoditi ti artikli kroz celu codinu. Kriza ı nemačkoj Dolioprivredi dolazi od velikoz noseda, koji је trebalo odavno parcelirati, jer se seliačko cazdinstvo i danas odupire uspešno krizi. Subvencioniranie nerentabilnih preduzeća ruši cene. Autarkija vodi sve većoj krizi bez Dotpunog uništenja uvoza agrarnih produkata.

Kao što vidimo posle ova dva covornika. Slavni argumenat autarkista. onai reagrarizacije, obrnuo. se ргоtiv niih: ne postoji mogućnost povećania proizvodnie · Dolioprivrede za domaće fržište. a da se ne izazove ће perprođukciia i fime obore cene. Nemačka ie izradila potpuno svoi produkcioni aparat. mw koliko ie to prema pritodnim i tehničkim wslovima mogućno. оа је čak u poledinim predmefima otišla daleko preko svoje DOtrebe. Uvoz nolioprivrednih proizvoda je DOsledica Dritodnih faktora i zboo toca је петосиста samodovolinost. Autarkiia je ispala kao čisto teoriski nostupak koji ne vodi računa o sfvarnosti. a to je baš ono. što је дг. Šindler prebacio profesorima.

Profesor Loc je dao jeđan interesantan primer Drotiv autarkiie. Za uspeh u ratu. kazao je on, pofrebne st dve stvari: liudi i pare. Aufarkiia ometa porast stanovništva. U Tapan" ie, za vreme atutarkije. moralo s vremena na vreme biti oreanizovano ubijanje liudi. ier nije bilo hrane za sve. A šfo se fiče nara. one se dobi{aiu Đorezom. Autarkija тедит иђџа погеске izvore jer ona ne vodi tačuna o oroduktivitetii. Danas kanital ide onim privrednim отапата, koje rentirain. U antarlziji se pomaže razviće polioprivrede. kojia ne renfira. Polio-. privreda ne može da nlafi norez: ona i danas živi od. subvencije.

U diskusiji je učestvovalo, još nekoliko “uglednih naučnika, ali je palo u oči osustvo nekolicine, koji bi po svojoj reputaciji u ovim pitanjima imali da kažu rešavajuću reč, kao. n. pr. profesor dr. Harms iz Mila, tvorac teorije svetske privrede. Većina govornika je bila. za liberalnu ft*eovinsku politiku kao profesori Sifeking, Ojken i Repke i ministri Gotajn i Visel. Ali ni jedan nije .