Народно благостање

- 29. октобар 1932.

да се у крајевима, који култивирају шиеницу за извоз пропагира култура банатске пшенице, а у крајевима који производе пшеницу за властиту потребу сељака и локално тржиште, да се шири пролифик пшеница; да се у иностранству анализирају наше пшенице, да се код селекционих станица уреде лабораторије за испитивање и да се омогући селекционим станицама рад на оплемењивању пролифика и осталих врста пшенице.

Слично мишљење изнели су и Г.Г. Мандекић и Писачић. Гледиште и закључци друге стране састојало би се у овоме: да код нас треба гајити само домаће врсте пшенице и то у првом реду банатску челичну пшеницу, која је најбоља и најзгоднија и за извоз и за домаћу потрошњу. Она даје брашно доброга квалитета са задовољавајућом количином глутена (лепка); добра је за мељаву и даје добар хлеб и пециво, док пролифик пшеница у том погледу никако не задовољава, јер је мекана, даје много мекиња, повећава трошкове мељаве, брашно је плавичасто, мрке боје са мало шупљика, слабо се пече, тесто му је слабо и неукусно; нема довољно лепка, те стога није подесно за мељаву и прављење доброг хлеба и пецива, а као извозни артикал не може доћи због тих својих слабих страна, док напротив банатска пшеница ужива на страним пијацама добар глас. Слабе су јој стране што не даје принос као пролифик и неотпорна је према рђи, али селекцијом могуће је поправити те њене рђаве стране. Даље, мишљење ових је да код нас никако не треба гајити, а још мање фаворизирати пролифик пшеницу.

Идеално би било да се путем селекције издвоје такве врсте, које би имале у себи комбиноване све добре

НАРОДНО ВЈАГОСТАЊЕ

Страна 695 _

|стране и пролифика и банатске пшенице, које би се добро '"прилагодиле локалним климатским приликама. При томе тежити да те пшенице и квалитативно и квантитативно имају (све добре особине, да дају добар принос, да су отпорне упрема болестим и непогодама; да имају довољно лепка (глу| тена) и да се могу од њих правити добро и укусно пециво и хлеб.

Да се све то постигне потребна су знатна матери|јална средства, велики број селекционих станица и стручњака и дуже време, али је по нашем уверењу то пут којим треба да се пође, не залажући се ни за једну од горе поменутих теза, пошто је то у интересу напретка, привреде и произвођача. Стати на гледиште да се гаји само стара банатска пшеница значи изложити се опасности да рђа унишити скоро цео род или дадне слаб принос, као ове године, или остати на другом становишту и фаворизирати пролифик опет се изложити другој опасности да се добије квалитативно гора пшеница, због које би квалитет брашна, млинска индустрија и наш извоз много трпели.

Не би било згодно ни фаворизирати производњу банатске шшенице у извозничким крајевима, а у другима пролифик, стога што треба тежити да и домаћи потрошачи х0бију добар хлеб и пециво.

Мислимо да се рад треба кретати у правцу селекције и у правцу стандардизације, јер није довољно, водећи рачуна о нашем извозу, добити само разне врсте одличнога квалитета и стога за крајеве, који извозе, тежити да се изврши стандардизација, која је неопходна за успешан извСЗ. Тај рад треба најпре започети у Банату, пошто је то наш главни извознички крај за пшеницу.

алат

ОБАВЕШТАЈЕ

HOBHAPĆTBO

_—- Пољска банка спизила је дисконтну стопу од 7:/ на 6%, која је на спази од 9. октобра 1950. године.

— Španska banka snizila je diskontnu stopu od 6 i po na 6%. Lombardna •topa ostala je nepromenjena 7 i po %.

— Banque “Escompte u Ženevi koja je nastala nedavnom fuzijom izmeđ Hanque de Genčve i Banque d' Union dospela je u teškoće zbog zubitka koje je pretrpela kod velike tekstilne firme u Beču Potak i Sinovi. Međutim, veruje se, da će velike švajcarske banke, koje stoje blizu Banque d' Escompte spro: vesti njenu dejin:fivnu sanaciju, koja nije uspela pomenutoni fuzijom.

— Ма уесеттој berzi u Parizu, o čijem otvaranju smo ja vili u prošlom broju, trgovaće se sledeće hartije od vrednosti: Canadian Pacific, Centra: Miaing, Rio Finto i Royal Dutch.

— Centrala nemačkih Getreide Kreditbanken A. G. odlučila je da povisi glavnicu od 100.000 na 1 mil. maraka. Novi akcije preuzeće pc kursu od 105% konzorcijum banaka koji se sastoji od Wentenbank kreditanstalt, Seehandiung, Mendelsohn, Co i Getreidekreditbank A. G.

— Narodna banka je odlučila da se pretvaranje njenih akcija na ime izvrši najdalje do Кктаја оус godine. Posle toga roka akcije na donosioca, koje bi preostale biće prodane na berzi za račun i na rizik onih u čijim se rukama nalaze.

— Према извештају Федералне резервне банке у септембру је у Сједињеним државама Америке 60 банака затворило шалтере, што је најмањи број у последњих 6 месеци.

| — Метаска мада ргефшожа је роуепосина Гапдезђапк Ни кћејп-Ргом с, najveće provincijalne banke, koja je u teškoćama od bankarske krize u julu 1030, sledeće rešenje: Poverioci dobijaju privremenu isplatu svojih potraživanja u iznosu od 10%.

СЛУЖБА.

Zato moraju da odobre produženje i da se odreknu kamata za

| dalje 4 god. Da se smanji nelikvidnost banke, država сагапије da će glavni dužnici – opštine ~ godišnje plaćati najmanje 15 mil. maraka za tekuće kamate i amortizaciju. Dalje, Rajhsbanka, će dat: kredit u iznosu od 30 mil. maraka, pošto je već ranije dala 75 mil. maraka.

| — Reconstruction Finance Corporation поделила је од почетка свога рада до краја августа кредите у износу од 1.182.7 мил. долара. По гранама добила су следећа предузећа:

| у мил. долара

| 4324 банке и трест комп. 7184.2 | 43 железничка друштва 220!

6 маса железничких друштава 19.9

17 сточарских благајна 10.7

Међутим, према најновијим подацима у септембру ice „укупан износ кредита повећао на 1550 мил. долара.

— Ho'andska vladđa emitovala je blagajničkih zapisa u iz · nosu od 25 mil. forinta, koji su četiri puta upisani i to u 12: nosu od 104.82 mil. Vlada je primila samo 25 miliona.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Pokrajina Donja Austrija dobila je zajam od Kreditanhštalta u :znosu od 3 mil. šilinca za izvođenje javnin radova, | koji je osiguran prihodima od poreza na benzin.

— Мретња њујоршких банкара да неће дати њујор"шкој општини нових кредита, ако ова не приступи енергич-