Народно благостање

4)

29 ow:rcbap' !

НАРОДЕ ВЛАГОСТАЋИ

Страна 697

ТРГОВИНА

— Француска спољна трговина у септембру знатно се је побољшала. Увоз је нешто опао према августу и то од 2274 мил. франака на 2.228 мил. док се је извоз знатно повећао и то од 1.424 мил. на 1625 мил. франака.

— Трговински биланс Совјетске Русије у првих пет месеци пасиван је за 147.519.000 рубаља. Извоз је износио 359.073.000 а увоз 506.592.000 рубаља.

___ Talijanski dvoz п вергетоги iznosio {e 545 mil. lira prema 848 mil. u septembru prošle godine, a izvoz 564 mil. prema 866. U prva tri kvartala ove godine uvoz je iznosio 6.340 mil. lira prema 9.114 u isto doba prošle godine a izvoz 5.020 mil. lira prema 5.534 mil. Prema tome, pasivni saldo trgovinskog bilansa za prvih 9 meseci iznosi 1.320 mil. lira.

САОБРАЋА!

_ Francuska vlada izradila je plan o saniranju Companiz Generale Transailantique. Gubitak društva od 962 mil. franaka pokriće s» olpisivanjem glavnice u iznosu od 270 mil. franaka rezervi u iznosu od 158 miliona i redukcijom dugovanja od 1.706 mil. franaka na 1.196 mil. Obezbeđena potraživanja ostaćc nedirnuta, dok će se ostala smanjiti za 60%. Za reorganizaciju društva stvoriće se nova glavhica u izncsu od 180 mil. franaka Vlada obrazlaže saniranje time, da društvo zaposljava 14.000 đuša i plaća državi godišnje 30 mil. franaka neposrednih poreza

— U Carigradu je postignut sporazum izmeđ turske vlad> i Regie Gćnćrale de Chemin de fer o preuzimanju železničke linije od Adana do tursko-sirijske granice sa strane turske države; ovaj deo Železničke pruge nije bio rentabilan za Regie (депбгаје, а Како su sve pruge s njom u Vezi bile u državnim rukama, francusko društvo je već duže vremena nastojalo da dođe do ove fransakcije. Pre rata većina akcija ove grupe bila ie u nemačkim rukama.

— У Паризу заседа под претседништвом проф. Др. Ота Моста из Дуисбурга кокференција стручњака за припрему међународне транспортне конференције, за координацију свих светских саобраћајних сретстава, која треба да се одржи у току следеће године. То ће бити прва међународна конференција на којој ће бити заступане све транспортне категорије. Ова припремна конференција дели се у две етапе. Прво су радили неутрални стручњаци, којима су се 20. ов. месеца придружили претставници појединих међународних саобраћајних друштава.

| — Ovih dana počela je sa tadom bugarsko-rumunska komisija za ispitivanje tehničkih uslova za izgradnju dunavskog mosta koji bi vezivao obe zemlje. Čim komisija završi sa radom pristupiće se proučavanju pitanja kako će se i gde pribaviti sredstva za gradnju. U tome grmu i leži zec!

КОЊУНЕТУРА

— Za prvih 9 meseci ove godine bilo ie stečajeva i po_ таупапја и Savskoj banovini 354 prema 184 u 1931 eod.; u Du navskoj 267 prema 337; u Dravskoj 239 prema 118; dok je u svim ostalim banovinama bilo 565 prema 245. Beograd je imao 98 prema 42.

— Број незапослених у Немачкој повећао се је у првој половини октобра за 48.000 на 5.150.000, док је у другој половини септембра био опао за 160.000.

ИЗ ПОСЛОВНОГ СВЕТА

Zborovi akc. društava:

31. oktobra: „Teksta” d. d. za tekstilnu proizvodnju, Zagreb: (red.).

6. novembra: Banka i štedionica Gorskog kotara d .d. u Елупој Сол (уапт.).

"Trgovinski registar: „Helios”, industrijsko i trgovačko d. d. u Zagrebu, upis promene čl. 8. društvenih pravila. — A. E. G. „Union”, |ugoslo ·

vensko d. d. za elektriku u Zagrebu. upis novoizabranih članova uprave: g. g. Milana Vrbanića, Oskara Grosmana i Ludviga Kalira. — Srpska kreditna banka a. d. u Otočcu, upis likvidacije i likvidatora d. d.: Milana Ilića, Pavla Varde i Vladimira тога — Minsko industriisko i trgovačko d. d. u Si. Požegi, upis osnivanja društva. — „A. Ž. B.” jugoslovensko d. d. tkanina u Zagreb:i, upis novoizabranog prokuriste g. Luj Šoletona. — „Metr| kut” trgovačko d. d. Veliki Bečkerek, upis poravnanja van stečaja. Ročište 12 novembra. — Opštinska štedionica i založni zavod grada Beograda, upis novoizabranih članova upravnog Odbora =. g.: Vitora Krstića, Dr. Milana Protića, Momira Mitrovića, Radojka Gavr:lovića, Fridriha Popsa i Milana Stojanovića. Domaća banka a d. Beograd, upis novoizabranogz prokuriste Aleksandra Kovačevića.

о >

Licitacije:

_— Tehničko odeljenje banske uprave, Novi Sad, 10 novembra, za podizanje puta Čukarica —Obrenovac, (2,299.415.99) _— Gradsko načelstvo, Sušak, 8 novembra, za unutr. radove ca-

tinarnice (025.479.90). — Tehnički odeljak sreza vračarskog, | Beograd, 10 novembra, za osiguranje desne obale Dunava kod Grocke (262.387.71). — Tehničko odeljenje banske uprave, Niš, | 14 novembra, za izradu kolovoza gvozdenog mosta preko Luka) Viće (490.804.95). — Tehnički odeljak, Raška, 2 novembra, za opravku i valjanje puta Васка _Мом! Рахаг (359.272.50). — Теhnički odeljak, Šabac, 29 okt. za nabavku tucanika (398.925). Komanda žandarmerije, Beograd, 3 novembra, za nabavku 500 komada stražarskih bundi. — Tehničko odeljenje, Bitolj, 7 novembra, za nabavku tucanika, (304.500). — Komanda žandarmerije, Beograd, 2 novembra, za nabavku 20.000 pari cipela za žandarmeriju. — Tehnički odeljak, Užice, 3 novembra, Za DTIOširenje državnog puta broj 28, (457.893.04). — Direkcija državnih Žželjeznica, Beograd, 25 novembra, za nabavku 525.000 kg. petroleuma. — ı ?»hnički odeljak banske uprave, Zagreb, 4 novembra za nabavku 7100 m* tucanika iz dtž. kamenoloma u Budinščini (497.000). —

ONO LI (ER

Zakoni i uredbe:

Zakon o produženju važnosti Zakona o zaštiti zemljorad nika ; o stavljanu na snagu pojedinih propisa zakona O izvršenj'. ı obezbeđenju — Uredba o polaganju ispita za graditelje Visokih i niskih građevina. — Uredba 9 polaganju ispita za elektrotehničare. — Uredba za polaganje ispita za elektroinstalatere. Uredba o polaganju ispita za majstore zidare, tesare, klesare i bunardžije. — Uredba o primanju u službu, rasporedu zvanja, novčanim prinadležnostima, snabdevanju odelom, ženidbi, upotrebi oružja i disciplinskoj. odgovornosti službenika finansijske kontrole.

Bibliografija:

Gairet, Sarajevo, bf. 19. — Carpathia, Bratislava, God. 14, br. 43. — Penežni burza, Prag, God. 9, br. 24. — Privredna revija, Zagreb, 15 oktobra. — Revuz internationale du travail, Ženeva, SV. XXVI, br. 4. —- Zemljoradnička zadruga, Beograd, 38, br. 43. — Zadrugarstvo, Beograd. god. IV, br. 9.

РАЗНО

__ У читавом низу земаља где је привредна криза добила нарочито оштре форме долази до кризе влада и до политичких промена. Сада је такав случај и са Грчком. После избора, влада, која је у ранијем парламенту имала огромну већину, остала је у мањини. За време владе г. Венизелоса криза у Грчкој је кулминирала. Валута је пала за 50%, инострани кредит је скоро сасвим уништен због мораторијума, спољна трговина је јако пала, нагомилане су огромне залихе дувана у земљи, главног извозног артикла. Државне финансије су у кризи. И ако ниједна влада то није могла спречити, јер криза у Грчкој је више него у другим земљама само рефлекс светске привредне кризе, како смо