Народно благостање
Страна 698 НАРОДНО то већ више пута изложили ипак је она главни узрок за пораз владе на изборима. Сада Грчка стоји, поред привредних, и пред политичким потресима јер опозиција није сложна и не може ла обрегу с зладу.
— U Novom Sadu održali su skupštinu nemački zadružni savezi „Agrar ja”, koja ima i40 zadruga za robno poslovanie i „Centralna nemačka blagajna”, sa 300 zadruga.
— Za prvih devet meseci ove godine u Zagrebu је заотаСепо 310: пола ргуашић хатада га 1400 згапоа ртета 1500 U prožloj sodini. Još je роф пио око 102 drugih raznih zgzada.
— Ža školarinu порјабепо је и ovom roku na Beograd< skoni univerzitetu 1,300.000 din., a na ljubljanskom 287 hiljada.
—- U našoi državi ima 4500 lekara. Na 3055 stanovnika dola“i po jedan lekar. U Nemačkoj i Engleskoj dolazi jedan lekar · na 1000 мапоушка. Мајсоте зјоје Утђазка ђапомпа sa 10.000 stanovnika na jednog lekara, zatim Moravska sa 6090.
| — једна од главних позиција вајарског биланса плаћања, приход од промета странаца, подбацио је ове године, што најбоље илуструје ванредно тешко стање хотелске индустрије. За време саме сезоне, крајем јуна, 405 хотела са 35.000 кревета тражило је државну помоћ. Савезни парламенат већ је у ту сврху одобрио износ од 3.5 милиона франака.
= Министар шума и рудника решио је да се пашњачка такса па територин Дирекције шума у Сарајеву смањи до марта илуће године за 35%. |
= У Сплиту је основана Швећарска задруга за При-
=
БЛАГОСТАЊЕ __Бр. 44 морску бановину, на челу са претседником др. Ивом Тартаљом, бив. баном.
— У Рогатици је основана сточарска за друга.
— Грађевинско Одељење града Загреба издало је до 1. октобра ове године 805 дозвола за градњу, према 1.043 у прошлој години. Највећи број дозвола је за грађење приземних зграда и једноспратница.
— На свим Универзитетима код нас уписано је у зимСком семестру око 13 хиљада студената и то на: Београдском 5.530; Загребачком 4.680 и Љубљанском 1700. Накнадно
„по молби биће још уписаних. Према прошлом семестру на -
Љубљанском Универзитету износи пораст за 150; док је на Београдском уписано мање скоро две хиљаде. На правним факултетима у Загребу и Београду уписано је 3460: на фи-
| лозофским 2570; на медицинским 1100, на техничким 2000;
на богословским 350: на пољопривредно-шумарским 980; на загребачкој ветерини 420 и експортној академији 300. Сви београдски факултети показују мањи број уписаних у овом семестру према прошлом. На првом месту правни са 890 студечата мање затим филозофски са 490 и технички са 450.
=— Светска привредна и финансијска конференција у Лондону заказана је за 13. фебруар 1933. године. Конференцији ће претседавати претседник Енглеске владе Макдоналд.
— Сенатов Г. Б. Пирели, оснивач и главни акционар познате светске фабрике гума и кабела Пирели и Ко. у Миламу, умро је 21. октобра све године у 84 години живота.
ва
КОЊУНКТУРА
СТАЊЕ НАРОДНЕ БАННЕ НА ДАН 22, ОКТОБРА! 1932, ГОДИНЕ. |
Амтива HapcnHe банне према стању од 22. октобра но псказује никаквих важнијих промена, Због малсг повећања девизног стона (за 1.5 милиона) на | 254.27 милиона порасла је укупна подлога на А милиона, Девизе које не улазе у подлогу, смањене су
2 9.3 милисна на 87.4 милиона. Даље имамо мали | сдалив сребрног новца, тако да износи његов сток | кеп Народне банке 85.7 милисна, Менични зајмови | су и свег недеље у порасту, за 8.8 милиона, (у току | октобра повсћани су за 76 милисна) на 2.205.5 МИлисна; ломбардни зајмови су остали непромењени. са 352 милиснг, |
У пасиви имамо значајније премене, пра свега. код сбавоза по виђењу. У свој недељи порасла су, за 109.6 милиона на 905.94 милисна што долази нао | последица слабих трансакција, Државно потражи“, вање псвећано је за 10,12 милиона на 17.2 милиона, , а жиро-расуни су порасли за 8.06 милиона на 386.9 милиска, Необично велик пораст показују „разни. рачуни", наиме га 91,4 милисна на 501.74 милиона. што долази вероветно као последица уплата везаних. динара наших увозника у корист инсстранства. |
Оапвезе са роком су у овоме месецу стално у | порасту, који достижу 75 милиона а ове недеља Me | милисна, Тако па износе 1487,1 милион динара, Овај пораст резултира несумњиво од девигних уплата на име комате и емсртизацисне службе наших ино- | страних зајмова, са роковима 15. 0. м, и 1, нсвембра, |
чија се протувредност у девизама није могла транс-. |
ферирати. |
СОптицај невчлница је смањен за 109.4 милиона на 4.687.2 милиона иолико је последњи пут износио | У јуну прошле године, пре законске стабилизације , динара,
У милионима динарз
== - 31. ХИ | Х0 | 80Х | 15 х | 2>. Актива 1930. | 4931 | 1932 | 1932 | 1932
Подлога : Зл» у касама н ва стр. || 1202.4! 1758,4) 1762.8! 1762.9) 1762 9 веВвч. у страној монети 6.3 28 1,6 2.0 девизе o o . 631 9 332.0] 2406) 252.8! 294.3
1834.4) 2096.8].2006.3| 2017.3) 2019.2
Укупно
Девизе које не улазе у
HOANOry O . 864| 85,5| 96.7) 87,4
Кован новац: у нзклу и сребру 38.8. 116.6) 89.61 857
Делхонетизирано сребро 33.9 OS рарУШорРорев
Зајмови; на меннце , , . ва хартије од вредв. Укупно
1433.1) 1965.6) 2101 6) 2196.6):2205 5 203.4| 287.2| 355.3! 352.3) :252.1
1637 || 2252.8| 2457.0| 2548.9| 2557 6
27.4| 128) 12,8! 128 4020.1) 1799.2| 1809.5) 1810.0) 1810,4
Хартије од вредности Ранији аванса Држави Привремени аванси Глав. Држ, Благајни . .. Вредности рез. фонда редносли оет, фондова Непокретности, завод за израду новч. и намешта Разна актива РА СиВА ; Капитал |. 180.0] 180.0) 180.0! 1800
600.0| 600.0). 600.0 118 536) 538) 53.8 2.9 2.6 2,6; 2.6
[45.0] 1546) 156.3| 157.0 21,9) 118.2! 119.5) 1242
Резервни фонд , .. B2.7| (623) | 62%5| 625 Остала фондови , , 4.2 3,9 3.9 3.9
Новчанице у оптицају 5396 5) 5172.2| 4728.21 4796.7| 4687.2
Обавезе по виђењу:
Петра мина НИ ане ||| 593) 203) 145) | 774 | 1742
667.2! 326,3) 4216) 378.8! 386.9
жиро-рачуви разнк рачуни | 1956) 60.9) 402,6) 410.3! 501.7 Укупно . 922.1| 416,5| 838.9! 796.3! 905.9 Обавезе са роком . . 681.1) 1421.7| 1479.3! 1487.0 Разна пасива . . 46.4! 1816) 189,1! 184.4
Оптицај и обав. по виђ.
6318.6) 5588.7| 5567 !| 5.593 | 5393 1