Народно благостање

29. октобар 1932,

БЕОГРАДСКА. БЕРЗА.

Београдска ефектна берза имала је ове недеље нешто пријатнију физиономију, што се могло у осталом и очекивати, после јаке бесе коју је претходила прошле недеље. Код неких папира наступила је неизвесна реакција тако, да можемо забележити и извесно побољшање курсева, пре свега код Ратне штете, Народне банке и Атрарне банке, На појединим састанцима курсеви су били следећи:

21. окт. 24. окт. 25. окт. 26. окт. 27. окт.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

6% Беглуци 30 3175 31309 31125 31.25 7% Блер 355— ~ — —_ 7% Селигман — | 42.25 4A2.—

Рента Ратне штете 17150 17450. — | 1716-— 17550) Народна банка 3800. 3820— | — —__ 39098 | Аграрна банка 215 — 21990. 219 212 21950 Београдска задруга = 3.650=—. =— — —

2% Лутријски лозови — — — — 52. | Дувански лозови _ –— — — 10 |

Али је трговина ефектима опет скоро потпуно умртвљена. Док је укупан обрт последње две недеље био нешто оживео (износио је недељно преко 3 милиона), опао је у овој недељи на 15 милиона. Од тога отпада на Ратну штету обрт од 630 хиљада (прошле недеље скоро 3 милиона и то само у промпт роби, док терминских закључака уопште није било. 4 од сто Аграрци су трговани за 25 хиљада, 7 од сто Иввестициони зајам 11 хиљада, 6 од сто Беглуци 191 хиљада, 7 од сто Блер 102 хиљаде а 7 од сто Селигман 240 хиљада. Акције Народне банке показују обрт од 153 хиљаде, Аграрне банке 206 хиљада, Београдске задруге 37 хиљада и т. д.

Врло велике промене су претрпели курсеви наших државних папира у инстранству. На њујоршкој берзи нотирали су почетком ове недеље: 7% Блер 67: 8%, Блер 19 а 7 од сто Селигман 25. Отпорност курса 7 од сто Селигмана може се објаснити једино његовом врло ограниченом тржишту. У Паризу наши су папири нотирали:

Октобра 1932.

14. PU. 22 2: . 25 4% из 1895. године 4320. 35—- 34—/ 3—. 3415 5% , 1902. 2; 228. 200. 190—— 195—— 205.4 u по од сто из 1906. 250— 178— 175— 179. . |77.4 и по од сто из 1909. — — = = = 5% из 1913. г. 48. 3550. 35— 35— 36.60 А и по од сто из 1910. 248 — 171—— 177—— 177—— 1714 и по од сто из: 191]. . — 200— — 190.— 7% Стабилизац. 1931. 31— 248. 2425 25 2450

Пад курсева се најбоље цени по високој ренти, коју одбацују наши папири код садашњих курсева. На првом месту се налази 7 од сто Блер са рентом од 40 од сто, док 4 од сто предратни зајам из 1895. године даје 31 од сто, а 1 од сто Стабилизациони зајам из 1931. године 28 од сто.

На београдском девизном тржишту обрт је ове недеље износио 899 хиљада, дакле само нешто мало више но у ранијим недељама. Највише је трговано у девизама Цирих, Париз и Лондон. Код нас је Народна банка прим на девизе оставила непромењен на 20 од сто, а у иностранству је динар остао стабилан, према циришком паритету од 6.70. На домаћој, црној берзи долар је пао на испод 80 динара и варира између 77 и 80 динара.

ZAGREBAČKA BERZA.

|

Novčano (ržište, Novčani zavodi pristupaju u sve većo!, meri cikazivanju kredita, da bi sakupili sredstava za isplatu ulo- · žaka. Neki novčani zavodi otkazuju i kyedite koje su dali na | nekretnine. U Zagrebu su neki novćani zavodi kratkoročnim kre - i ditima finansirali oradjevnu delatnost. Sada se ti krediti otkazuiu ,

Страна 699

a mjenice pri dospjeću ne prolongiraju već utužuju. Zbog togi su nekretnine danas u Zagrebu za 10 pa i 20% jeftinije nego što su bile pre par mieseci — iako bi danas morale biti skuplje. Prodaja kuća koje Su opterećene tako je znatna, da kupci diktitaju cene.

Đevizno tržište. Detalji talijanskog kliringa nisu poznat Postoji bojazan da će kliring imati za posledicu izjednačenje našega uvoza i izroza u Italiju. To bi bilo za nas fatalno jer kak ic naš izvoz u Haliju bio konstantno ·jači od uvoza, talijanske (lavize bile su jedine koje su priticale u većim iznosima.

Iz ijednog izvještaja Narodne Banke vid:mo da potraž vanja po raznim ızčunima Već Su prešli pola milijarde dinara. U orvom semestru ove godine oni su prosječno iznosili 30—40 m: liona dinara. Na tom se računu knjiže dinar: koji se polažu Naıiodnoj Banci za račun inozemstva. Znači da inozemstvo raspo· laže sa preko 400 miliona dinara. Taj iznos naravno loše deluje a dinar na strani jer se on u većim količinania nudi nego što se zaži, Naročito Noem:ač”" koja navodno ima dinara za 30 miliion? naraka nudi ga пи мес: 7

3

~ CK

ı količinama.

Prim je i Jalie 20%. Strane valute u slobodnom prometa. nešio popušilaju.

Efekti, Siluacija i dalje slabija. Investicijomi zalam 5) dinara roba. Begiuci 31.50 novac. Watna šteta zaključci promp' 175 do 175. Ultimo decembra po. 177. Sedampostotni blait zaWdljučen 34 do 35.50. Зећотап гођа 43.

Narodna novac 3.900 roba 3.900. Agrarna banka novac 205 bez zak jučaka. Zagreb. berza sprema se da početkom поvembra ponovno hvede Trgovanje akcijama industrijskih podu:: zeća. Očekuje se veći interes, naročito s obzirom na situaci: | na deviznom trž:štu.

ROBNO TRŽIŠTE. Pšenica

Na svetskom tržištu pšenice tendencija je stalno slaba. GHavni razlozi su zato slaba tražnja uvoznih zemalja i velike vidljive zalihe koj» stalno pritišću cene. U Sjedinjenim Ртгауат: Amerike iznose 5.09 mil. tona a u Kanadi 2.83 mil. tona. Pred kraj prošle nedelji izgledalo je da će rđave vesti o žetvi u Агgentini delovat: povoljno; međutim, došlo ie samo do тајог. poboljšanja jer je na tržištu zavladala skepsa. U ovoj nedeli nastavio se je pad, (ако, да је pšenica u Čikagu notirala 26. oktobra 45 dolarskih centi za bušel prema 48 centi krajen: prošle nedelje. Može se ieći da je sadanjoni cenom definitivno likvidirana julska hosa. Tovareno je vrlo malo.

Domaće tržište pšenice pokazuje sasvim drugu sliku. Hosa, koja je počela pre nekoliko nedelja, nastavila se je i početkom: ove nedelje. Tendencija je čvrsta. Tržište je živo. Kupuju mlinovi, Prizad, a i sami seljaci koji traže bolje kvalitete za seme. Sada tek dolazi do izražaja slaba žetva i vrlo male zalihe. izvezeno je nešto u Austriju + to stare pšenice po relativno vrlo ромо пој ceni od 241/, šilinga. Cene su sledeće: Bačka stara 155—157, potiska 157.50 vagon 160 šlep, srednje-bačka 152, okolica Sombora i Novog Sada 152.50.

Bakar.

Poznato ije da kartel bakra, još uvek određuje za svoje članove službenu cenu bakru. Ove nedelje je za specijalne kontingente snizio cenu od 6.25 na 5.50. Međutim, olicijelna notica je osta a i dalje 6.25 centi što je u stvari čista formalnost, jer se po toj ceni uopšte ne prodaje. U slobodnoj prodaji bakar se prodaje po 55/, centa. Tražnja je vrlo mala, i prema najnovijim podacima pofrošnja je minimalna.

Voće.

Prošle nedelje kod voća bilo je vrlo živo tržište jabuka, naročito u Sloveniji. U Ptuju se tovari dnevno 10—15 vagona jabuka, najviše za Čehoslovačku i Austriju. Cena je ove nedelje popustila. Dok su se prošle nedelje plaćale jabuke a la rinfuza 50—55 para, ove su plaćane samo još 35. Cene sortiranim jabukama kreću se prema kvalitetu od 1.50—2.50.