Народно благостање

«трана 730

У току ове недеље добиле су заштиту 85 5 следеће банке: а) Таковска банка, Горњи Милановац, командитно друштво Трифуновић и Комп. основана 1910. године. Главница износи | милион динара, резерва 355 хиљада, а главне билансне позиције крајем 1930. године: улози на штедњу 4.2 милиона, реесконт 200 хиљада а у активи : хартије од вредности 159 хиљада а менице 5.5 милиона. Чиста добит износи 160 хиљада, плате и трошкови 203 хиљада а отписи 60 хиљада.

6) Хрватска банка, 1 равник, основана је 1906. године; има филијале у Јајцу, Зеници и Бугојну; главница износи 2 милиона, резерве 476 хиљада а главне билансне позиције у 1930. години у пасиви: улози 18,29 милиона, повериоци 49 Хиљада а у активи: менице 10.7 милиона, дужници по тек. рачунима 8.8 милиона, благајна 1.056 милиона, хартије од вредности 546 хиљада. Чиста добит је износила 282 хиљаде а бруто добит 2,7 милиона, од чега отпада 995 хиљада на плате и трошкове, а 225 хиљада на порезе.

в) Врањевачка Српска штедионица, Нови Бечеј, осно-

Hose банке под мораториумом НАРОДНО БЈ

вана 1905. године; главница износи 509 хиљада динара, резерве 375 хиљада а главне билансне позиције у пасиви: улоЗи на штедњу 4.02 милиона, реесконтне хартије 1.7 милиона а у активи менице 5.68 милиона, дужници 628 хиљада, ефекти 50 хиљада. Чиста добит 61 хиљада, трошкови 150 хиљада, порези 26 хиљада. г) Младеновачка трговачка кредитна банка, Младеноau, основана 1908. године; у 1930. години главница износи милиона, резерве 1.24 милиона а главне билансне позиције у пасиви 4.44 милиона a у активи: менице 6.2 милиона, непокретности 301 хиљада, 436 хиљад зајмови, 518 хиљада роба а 241 хиљада хартије од вредности. Чиста добит је износила 340 хиљада.

д) Ужичка грађанска штедионица, Ужпце, основана је 1884. године; главница износи 2 милиона динара. Билансне позиције нама су непознате.

е) Српска привредна задруга, Ириг, за коју нам детаљнији податци такође нису познати.

Свега, налази се до сада под заштитом земљорадника 22 новчана завода.

B 2

ZII II DI O 0 OL „VOM pokreće, ih api „Ubiranje poreza i dodataka na poreze” u Jugoslovenskom Loy-' Oea сашиитакаваиасаа du Od 2. sepi. tek. god. pitanje ubizanjd samoupravnih dažbina.' Kod nas u većini ranijih upravnih područja njih naplaćuje drŽavna poreska vlast. On misli da bi taj način naplaćivanja tre-. balo izmeniti i prepustiti samoupravnim telima, a i korporacic, lama koje imaju pravo na razrez prireza i drugih dacija (verske zajednice, trgovačke komore) da to same vrše. Osim uprošćenja · poreske admin:sfracije, to bi po njegovom mišljenju imalo та | posledicu | bolje gazdovanje kod samouprava, jer bi na njih | pala odgovornost za visinu prireza. Samoupravna tela rasipaju, a ta bi ih odgovornost prisilila na štednju i racionalnije pokr:će. rashoda. | Potpuno se slažemo sa о М. ЊЕ. да naša затоцргаупа | tela rasipaju, kao što je slučaj i u ostalom svetu. Ona su izgubila smisao za poresku snagu svojih građana i odgovornost za trošenje dažbina koje oni plaćaju. . Mi. danas živimo u periodu racionalizacije. Ona pretstavija i u tehničkom i u organizacionom pogledu najjače moguće озђудrenje ekonomskog principa, naime da se sa što manje sretstava postigne što veći uspeh. Racionalizacija је najpre počela u privatnoj privredi i sastoji se u najcelishodnijoj organizaciji i kombinaciji i najjačem iskorišćenju proizvodnih faktora. Poznati su i sa uspehom primenjivani znanstveni šistemi organizacije feh-

Moncentracija naplate poreza

ГАРОСТАЊЕ ·_ Бр. 46 ničkog rada felerizam i fordizam. Racionalna organizacija preduzeća poznaia je već decenijama i to horizontalna i vertikalna. Iz privatne privrede ona je prešla u javnu. Njen značaj je naročito danas porastao, jer se zbog krize ostvarenje budžeta provodi sa teškoćama i štednja je postala vrhovno načelo. Racionalizacija ie najefikasnija i najzdraviji način štednje. Jer štednja, naročito u većim razmerima, koja se provodi imearnim smanjenjem ličnih ili materijalnih rashoda, može dovesti u pitanje iunkćionisanje državnih vlasti. Kupi li se samo polovina uglja za Železnice od količine koja se danas kupi, moće saobraćati samo polovina vozova. Smanji li se državnim činovnicima plata za 30% možda će ostat: više od polovine redovnih poslova nerešeno. A to onda nije nikakova štednja. Racionalizacija u državnoj privredi ide za tim, da odstrani uporedno vršenje jednog te istog posla sa strane 2 ili 3 javna organa, jer to iziskuje veći upravni aparat i veće teškoće. .U finansisko-tehničkom pogledu najglavnija је centralizacija. poreske uprave. Organ koji vrši tazrez i naplatu državnih poreza ireba da ubezre i samoupravne prireze, opštinske i banovinske. 1o tim više što se samoupravno porezivanje vrši a obliku opštinskih odnosno banovinskih prirez na državne poreze, a ne u obliku posebnih banovinskih odnosno opštinskih poreza. Prenošenjem ove dižnosfi па затоupravna tela trebalo bi uvesti novi poreski aparat, a to je ne. samo mnogo skuplje nego i zapletenije, a ne jednostavnije kako to, kaže 97 M.

Okoinost da samouprave sada ne naplaćuju svoje dažbine, nikako ih ne oslobođava odgovornosti za njihovit visinu |. upotrebu. Samo ubrzanje je sporedna stvar. I najgiuplji čovek zna da za visinu prireza i mjihovu upofrebu nije odgovoran onaj ko ih ubire, nego onaj ko ih razrezuje i upotrebijava.

Takođe ne postoji nikakav razlog, da samouprave i kod ovoga načina naplate svojih dažbina ne nastoje uvesti raci-< ona!nije pokriće svojih prihoda.

Štednja, koja bi se po mišljenju g. V. L. imala postići decentralizacijom poreske službe vrlo je sumnjiva stvar. Ako se prepuštanjem te službe samoupravama mora +ek dokazati da one rasiplju, to je sigurno najzaobilazniji put. Dok Nemačka, Austrija, bogata Francuska nemaju posebne komisije za štednju i racionalizaciju državne uprave, dofle bi u Jugosoaviji frebalo uvesti nove organe sa paralelnim funkcijama. To bi bilo isto kao kad bi nekog čoveka naterali da propadne kroz led da bi uvideo da je led loman. Osim toga niko nam ne jamči da bi samo-

ı uprave postale onda štedljivije. Po našem mišljenju bolje gaz-

dovanje kod samouprvnih tela dalo bi se najlakše postići ројаčanjem kontrole за strane samih poreskih obveznika i to čeСит izborom samoupravnih odbora i sudova. Povećana državna kontrola značla bi mešanje države n čiste samoupravne poslove, Što se protivi karakteru samouprava.

+ O.

Ми смо већ више пута до"носили податке о огромном

дефициту француских железничких' друштава. Цифре су изгледале фантастичне, и било је управо чудно да Блада ништа не предузима да уклони те губитке, јер су они падали на терет државних финансија, на темељу уговора склопљеног између државе и пет жељезничких друштава 1921. године, којим је регулисано питање железница у Француској. Укупни дефицит од 1921. године до данас износи округло 15 милијарди франака. За последње три године је 9 милијарди. Његово повећање је последица кризе, али осталих 6 милијарди показује да је дефицит хроничан, и да лежи у самој организацији и тарифној политици железница. Питање њихове реорганизације је већ дуже времена актуелно. Друштва су тражила и траже повишење путничке тарифе за 25 од сто, снижење пореза на теретни саобраћај, пошто су теретни аутомобили ослобођени од пореза (међутим нови владин финанасијски про-

Дефицит француских же лезница

GR МОВ