Народно благостање

Страна 132

ких већих градова као Париза, Лиона, Лила и још неких, већина зајмова је узета код Стеаи Еопесјег де Етапсе, који су износили до краја 1931. године 9,3 милијарде франака, делом Уз врло високе камате. Завод је сам већ раније приступио конверзији својих сопствених зајмова и то у 1931. години издавањем 4%-тног премијског зајма у износу од 5 милијарди и у априлу 4 и по одстотног у износу од 15 мин. јарди, те је на тај начин омогућио конверзију комуналних. |

Сада се воде преговори са читавим низом општина и департмана о конверзији камата. Постигнут је споразум са департманом Лил о претварању неколико зајмова од 6.2—8% у један са каматом од 5.35 од сто.

— Холандска влада је закључила да у што краћем року приступи конверзији државних 4 и по и 5 одстотних зајмова — сем 5%-тног 1919. године, који доспева 1934. Нови тип зајма биће 4%, а уштеда на каматама износиће | најмање 7 мил. хол. форинти, |

— Prorašit opštine šibeničke za 1033-34 god. iznosi 5.960 hilj. din. Da bi se mogla postići ravnoteža u budžetu predloženo је povišenje: opštinskog prireza od 70 na 90 posto. Uvedena je trošarina od 50 din. po ће о и па vino, koje se prodaje na, malo u koncesioniranim lokalima. Zatim su uvedene takse na gradilištma, vodovod, električnu struju. |

— Ministar Hnansija odobrio je Savskoj banovini da poveća svotu banovinskih prireza na državne poreze od 23 na 24%.

— U Španiji je uveden novi porez па prihode iznad 100 hiljada peseta, koji raste progresivno od 1 do 7.7% kod prihoda od 1 miliona.

— Državni dug nemačkog Rajha iznosio je koncem sept. tek. god. 10,5 milijarda maraka odnosno 170,1 milijarđa dinara.

— Mratkoročni zajmovi italijanskog ministarstva finansija iznosili su koncem septembra 6,977 mil. lira odnosno 26 milijarđa dinara. Od toga je uzeto 5,923 miliona lira kod Cassa Depositć e Prestiti koja upravlja sredstvima poštanske štedionice. -— KHanadski parlament je sa 109 glasova prema 71 odbio predlog o ukidanju zlatnog važenja.

— O0bligacije konvertovanih zajmova u Francuskoj, koje su bile prijavljene za isplatu u gotovom, isplaćene su ovih dana preko amortizacione kase. Nova 4 | po odstotna konvertovana renta uvedena je 2. tek. meseca na berzu sa početnim kursom od 96.50% u terminskom i 97% u kasa poslu. Očekivalo se da će kurs biti bliže pari. Ujedno su popustile i ostale rente.

— Tutska je emitovala 7%-tni unutrašnji zajam od 100 miliona finskih maraka za suzbijanje krize putem javnih radova.

— Предлог јапанског буџета за следећу годину прелвиђа дефицит у износу од 780 хиљ. јена или округло 14.1 милијарди динара.

— Земунска Отштина примила је 2. ов. мес. и послеДдњи део инвестиционог зајма од 350.000 долара (односно 19.5 милибна динара) од штокхолмске фирме „Електроинвест“ д. д. Зајам јој је предат у 5 рата по 70 хиљада долара.

— Ma godišnjoj skupštini američkih Investment-bankara |

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр, 46.

са Аустријом отказан, донео је решење: „да се одлука бр. 114.328 од 24. 1Х. ов. год. измени у толико, што предвиђена обвеза уплате 20 од стоу службени клиринг код Народне банке са стране југословенских дужника на рачун аустријских веровника престаје вредети. Југословенски дужници могу целокупне износе за потребе плаћања аустријске робе компензирати преко домаћих берза“.

— Guverner Socićte Gćnćrale de Belgique Егапаш ргесоvarao је ovih dana u Parizu o sklapanju državnog belgijskog zajma u Francuskoj u iznosu od 1.5 milijarde franaka. Belgija

„Зен да njim sanira svoje državne fTinans:je. Za tekuće budžet-

ske potrebe vlada je ovlaštena da izda 500 mil. franaka blagajničkih zapisa; jedna holandska grupa upisala je 250 miliona, švajcarska 140 mil. iranaka, a ostatak će upisati Gćnćrale de Belgique i Mutuelle Solvay.

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

— Delegacija berza naše države, na sednici koja je održana u Zagrebu 4. i 5. ov. m. rešila je da traži: slobodan izvoz

pšenice; ukidanje Min. odredbe od 31. V. 32. god. Zakona o.

prometu pšenice; da se označenje prometnog poreza i zasebno notiranje prolifika u službenim tečajevima pojedinih berza dalje ne provodi; olakšanje deviznog prometa i опетосисјуапје пеlegalne trgovine devizama van berze.

— Centralni odbor {ug. drvarske privrede održao je u Zagrebu 4. ovog mes. svoju prvu sednicu i doneo rezoluciju u kojoj se konstatuje da je nastalo vrlo ozbiljno stanje za maš izvoz drveta i da je on zbog devizne politike naše i susednih država na najvažnija tržišta (Italija i Grčka) veoma otežan ili sasvim onemogućen (Mađarska), a i na ostalim tržištima ugrožen u najvećoj meri. I smer kojim je pošla u zadnje vreme naša trgovinska politika, više silom prilika, dovela je našu drvarsku industriju u podređen položaj prema njenim glavnim konkurentima i najosetljivije pogodila čitavu privredu naše zemlje. Stoga se od vlade traži da bezuslovno nastoji zaključiti s najvažnijim uvoznim državama, a pre svega sa Italijom takve sporazume, kako bi izvoz i naplata naših potraživanja ostali potpuno. slobodni. Da se čim pre ukinu sve prepreke od strane države, koje onemogućavaju direktne veze između naših izvoznika i njihovih kupaca. Da se stave van snage nova povišenja željezničke vozarinske takse. Da Narodna banka kreditima potpomogne male pilane u cilju stvaranja zadružnih organizacija za izvoz.

— Izmeđa Austcije i Nemačke i Austrije i Poliske počeli su pregovori za zaključenje preferencijalnih ugovora.

— Izineđu Švajcarske i Nemačke postignut je novi spo-

razum o regulisanju robnoz i turističkog prometa, koji stupa na

snagu 10 ov. meseca. Švajcarska je povisila kontigente za uvoz

ı nemačkih fabrika, a Nemačka olakšala devizne propise za fak-

ture i lakše dobivanje valuta za turiste koji idu u Švajcarsku.

— Мађарска влада проширила је листу артикала за које је потребна специјална дозвола за увоз. Главнији артикли су следећи: све врсте дрвета, мексиканска трава, денатурирана есенција, восак за паркете, све врсте масти за

; ИЕ 5 | оу BONO dO ~ 6 А 5 ећи. pokrenuto је pitanje osnivanja zašlitne organizacije američkih обућу, спортски артикли, ужета, шешири од O 0 posednika inostranih obligacija. Kao primer trebale bi da posluže А ОВИ BUJBVIIKE IP O слектрични - | odgovarajuće francuske organizacije. Međutim, već pre neko a OPAO 7 UP JOJ За сву ову робу, сем дрвета, плаћа

liko meseci bilo je rešeno da se osnuje ovakva organizacija, ali упола од сто трошка заједно са царином. o njoj se posle nije ništa čulo. СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА

— Nemačka vlada je 10. novembra isplatila dalja 3.67 || . | а ml. dolara na račun kredita u iznosu od 125 mil. dolara koji je — Od početka novembra 1918 kad je u Engleskoj uve-

dobila u oktobru 1930 godine od jednog međunarodnog kon- deno osiguranje protiv nezaposlenosti do konca oktobra OV. god.

zorciuma banaka pod vodstvom Lee Higginson & Co.; do sada koštalo je isto 827 miliona funti ili 121,4 milijardi dinara, od čega

je već isplaćeno 15 mil. dolara. Isti dan padaju i polugodišnje 21,2 milijarde dinara ili 10% otpada na administraciju, a ostatak

kamate u iznosu od 3.1 mil. dolara, tako da je ukupno transfe- na isplate nezaposlenim.

rirano 63/, mil. u devizama. — Загребачка општина и загребачки сиротињски дом — Министар финансија, пошто је службени клиринг деле сиромасима бесплатно око 2000 оброка дневно,

Ди а