Народно благостање
Страна 734
РАЗНО
— У Румунији је донесен закон о принудној нагоди, којим се мењају неке одредбе досадашњег закона и ставља ван снаге закон о судској ликвидацији трговачких дугова (Народно Благостање број 21 од 21. марта 1932). Главне одредбе су следеће: Минимална квота поравнања енизује се од 60 на 40%. Термин плаћања, у случају да не дође до споразума, одређује суд, али најдужи може бити 5 година. Против начелне одлуке суда о поравнању, поверноци се не могу жалити. Контрола поверилаца је пруширена. Они могу именовати свога претставника који ће дневно контролисати радњу дужника и о томе писмено извештавати поверилачки одбор. Контрола почиње одмах по одлуци суда и траје док се не исплати квота. За одобрење поравнања потребна је ве-
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Бр. 46
ћина од 2/. место 8/. до сада. Али у случају да се та не постигне може суд одобрити поравнање ако су за то повериоци чија потраживања прелазе 50% укупних потраживања. Суд може узимајући у обзир тешко стање дужника, одго-
|дити плаћање рата за 1 годину дана. Ранија одредба, да се
има платити пуна сума, ако се дужниково стање побољша стављено је ван снаге.
Одредбе овога закона важе и за оне трговце који су Користили сада закон о судској ликвидацији трговачких дугова.
— U Dravskoj banovini bilo je prošle godine privatnih lovišta 550 sa površinom od 230 hilj. hektara i opštinskih 10.485 sa 1,338.400. Naplaćeno je na ime fakse za lovačke Капе 110 hilj. din. i banovinskih poreza 565 hilj. din.
ваза
КОЊУНКТУРА
STANJE NARODNE BANKE NA DAN 8, NOVEMBRA 1932. GODINE
Stanje Narodne banke od 8. novembra O. pokazuju nikakvih interesantnijih promena. dimo povećanie podloge za 3.47 miliona na
5. пе
2026.04 mi-
y MWNHMOHMMa ljiMHaDa
А Њу ЗА ХИ 3, ХП | 22. | 31 Х 8 XI ПОГАВА '930. | 931 | 932 | 1932 | 1932 Подлога ; 375 y kacaMa в ва стр || (204.4| 1758.4! ,762 9 763.3) 1764 9 Бев:. у страној монети 6.3 20 28 43 девазе . ._. У 6319) 332.0] 2943) 2563) 2567 Укупно '834.4) 2096.8| 2019 2! 2022,5! 2026.0 Девизе које но улазе у подлогу. ~ 864! 874 879) 90,7 Кован новац: у ниаклу и сребру 388. 857: 83,9] 899 емонетизнрано сребро 33.9 ____-__ „рано сребро Зајмовн, ва менице , На 14331) 1965.6| 2205 5) 2193 8! 2200.7 на хартије од вредн. 2084) 2512) 2521) 352.1) 3514 Укупно [647 1| 2252.8) 2557 6) 2545.9) 2552 1 Kula ла нека 27.4| 128). 128) 128 Ранији авансв Држави || 4020.7) 1799.2) 1810,4) 1810.6) 18109 Привремени аванси Глав. Пра Блата ата та 6000! 6000! 600.0 Вредноста рез фонда 11:8' 538) 538! 5858 Вредности ост, фондова 2.9 2.6 2.6 2.6 Непокретности, завод за израду новч. и намешта 145.0| 1570) 157.1| 1574 Разна актава |... 21,9) 124.2) 139.5) 131,7 ПАСИВА Капитал . .. = 180.0] 180.0] 1800) 180.0 Резервни фонд , .. 821! 62.5; 625) 69.0 Остали фондови 4.2 3.9 3,9 3.9 Новчанипе у оптицају 5396 5) 51722) 4687 2) 4159.3! 4781.8 Обавезе по виђењу; потраживање Државе 59.3 29,3 172 2.1 0.6 жиро рачуна | 667.2) 326,3| 3869) 4655) 4483 разни рачуни - 1956| 60.9) 5017| 3834| 3006 Укупно . 922.1| 416,5| 905.9| 851 6| 839.,7 Обавезе са роком . 681.1) 1487.0| 1471 0) 1460.2 Мазнапасива | . 46,4) 1844! 1886) 199,6 Оптипај и обав. по вић, ||6318.6 5588.7! 5393 1156 0 915621,5
liona i fo zbog povećanja zlata za 1.52 miliona па 1764.9 miliona, stranih novčanica za 1.5 miliona na 4.3 miliona i deviza za 0.45 miliona na 256.79 miliona. DeVize, koje ne ulaze u podlogu, porasle stu ove nedelje za 2.8 miliona na 90.75 miliona. Interesantno je, da je zaliha kovanog novca u bančinim trezorima ove nedelje
U aktivi vi-|
porasla za 6 miliona. Menični zajmovi sti porasli za 6.87 miliona na 2.200.7 miliona, a pošto je kod lombardnih zajmova zabeleženo neznatno smanjenje za 700 hiljada na 351.4 miliona, to iznose ukupni zajmovi 2.552.16 miliona.
U pasivi imamo smanjenje obaveza po viđenju kao i onih sa rokom. Obaveze po viđenju su opale za 11.9 miliona na 839.7 miliona, radi smanjenja državnih potraživanja za 2 miliona na 689 hiljada, i redukcije žiforačuna za 17.17 miliona na 448.35 miliona. Razni računi, preko kojih se knjiže među ostalim i vezani dinari, povećani sti za 7.27 miliona na 390.67 miliona. Obaveze sa rokom su smanjene za 10.78 miliona na 1460.27 miliona a opticaj novčanica je povećan za 22.46 miliona na 4.781.8 miliona dinara.
БЕОГРАДСКА БЕРЗА.
Београдска ефектна берза показује ове недеље много пријатнију тенденцију која долази несумњиво као реакција на и сувише ниске курсеве. Американски избори и победа Рузвелта је ову хосистичку тенденцију у извесној мери подупрла али ће најважнији стварни узрок бити ипак велика обилност новца и необична висока рента наших папира.
Свугде, то јест код нас, у Паризу и Њујорку, наши су државни папири у порасту. Њујоршки и париски курсеви су због вести о обустави трансфера ануитета и амортизације и сувише ниско пали, тако да имају слабије курсеве само још папири неких егзотичних јужно-американских држава, као што су то на пример Чиле, Перу, Бразилија. Висока рента морала је повећати интересовање и за наше папире и како су крајем ове недеље све иностране берзе хо-
систички располжене, дошло је и до рапидног побољшања курсева наших папира. У Њујорку су нотирали:
258 ХК 1. XI. Te, IL 7% Блер 1115 Цој 19.75 8% Блер JO 22.50 20: 7% Селигман 25.50 22 = 25.—
Јаче побољшање курсева је наступило тек у среду и четвртак. На париској берзи забележени су следећи курсеви:
2. 3: 4. 5. 16 новембра
4% из 1895. год. 31.50 32. 3125. 32 345% из 1902. год. 190— 185.— 193—— 193— 199.41/5% из 1906. г. 180 ~ 179— 175—— 176—— [280 1100 из 1909. г. — — 180— — 180.|5% из 1913. год. 36.50! 36— . 35.50. 36. 3750 || % из 1911. год, 180—— 188— | — 178— 183.50 41. % из 1910. год. — — – — 172.50 79 (Стабил из 1991. па 2485. 2450. 24 _ 24. 25