Народно благостање

12 новембар 1932

паРОЛНО 5.

ПАГОСТАЊЕ Страна 119

В. Бајнић

ПЕНГЕ, ШИЛИНГ И ДИНАР

ДИ

Југославија као дужник Средње Европе. — Одлив

Стабилизациони зајам. — Крешање девиза трговачке обавезе од 28, марша ~ 932.

1. Југославија као дужник Средње Европе

Мало је држава које се могу похвалити да су после рата, биле стално господар своје валуте. У некима, се то није могло, у некима се није умело, у некима се чак није знало шта, се хоће — или се хтело што се 'не може.

Динар је ушао у кризу истовремено кад и пенте и шилинг. Према томе треба испитати какав је био узрок кризе динара, да ли он има какве сличкости са онима пенга и шилинга или је специјалан.

Али пре него што пређемо на проучавање уздока кризе динара, потребно је ла подвучемо битну разлику између привредне структуре Југослајвије с једне и Мађарске и Аустрије с друге стране.

У чланку о шилинту ми смо истакли да је Аустрија ивишла из рата као потпуно индустријска, држава. Кад се каже индустријска држава, онда, се под тим разуме ботатство у капиталу, јер индустрија. гута велике капитале. Аустрија је из сопствених капитала подитла, целу индустрију, а поред тога, је велике залихе капитала, извезла, у остале земље аустро-угарске монархије као у Чехословачку, Пољску, Хрватску и Славонију, Далмацију и Мађарску (Оловеначка, је већ била у саставу Аустрије са јако развијеном индустријом), На конференцији мира, цењен је на више милијарди златних круна капитал који је Аустрија инвестирала и позајмила краткорочно

у ове крајеве аустро-угарске монархије који су се.

по уговорима мира имали издвојити. Само Штајнбасово предузеће претстављало је вредност од 6 милијарди данашњих динара. 'е су милијарде биле саставни део надисналне имовине Аустрије, извор прихода Аустријанаца и стална актива у стварном билансу плаћања Аустрије.

Мађарска је била претежно аграрна али са врло напредном аграрном техником на, великим добрима и великим гавдинствима. Та су газдинства била угледна за целу Европу, Тешке милијарде је претстављао обртни капитал мађарске пољопривреде, Али поред тога, она је имала врло развијену индустрију — захваљујући политици субвенција. Мађарска, је била највећа корисница велике привредне области аустро-угарске монархије. После уговора, 0 миру Мађарска је постала поверилац према државама које су дезанектирале њезине крајеве. Многобројни млинови, фабрике шећера и шширтуса, а, поред тога и велика пољопривредна добра, све је то било својина Мађара. | Сасвим је био другојачији положај Југославије: она, је формирана, из искључиво атрарних крајева, (изузев Словеначке). Пољопривреда, у Оловеначкој и Војводини била је интензивна капиталом, али вато дужна — као што је то увек, случај при високој

НАР

напштала у иносшрансшво од 1930 до јуна 1931. —

до 31. децембра 1930. — Квазиморашоријум шрансфера за — Слободни динари. — Народнс банка уводи прим.

| техници. Остали крајеви истина нису били дужни, "али су зато били веома, сиромашни капиталом. Њи'хова је техника почивала на природи и раду. Док "је Аустрија била земља машина и купона, Мађарска машина, и природних богастава, дотле је "Југославија била земља природних богастава, наг |жуљених руку и „рај сиромашног човека." Може се „рећи да. је на главу становника у Југославији капитал износио много пута, мање но у Мађарској и Аустрији. Што је било индустрије припадала, је такоће странцима. о важи и за један део нашег банкарства. | И данас постоји у Југославији велико сиромаштво у капиталу. Укупни депозити код свију наших банака мањи су но кол једне једине банке у Француској или Америци. Капитално интензивне гране проивводње као што су трговина и индустрија, врло су мало развијени, а пољопривреда је још увек екстензивна. Укупни улози на штедњу у предкумановској Србији (са 4.5 милиона, становника) износе света, једну милијарду. После рата, Југосла"вија, је имала велики привредни полет, али је и даље велики део банкарства, и највећи део индустије био подигнут страним капиталом. Тај капитал није дошао непосредно ив Америке и Енглеске, јединих држава, поверилаца целога света, после рата, (са Швајпарском и Холандијом); преко 90% капитала после рата, долавио је преко Средње Европе: из Чехословачке, Аустрије и Мађарске. Ове су земље већ имале код нас своје банке и индустрију, па је сасвим природно да су оне стављале на расположење обртни капитал својим предузећима. А оне су располагале великим капиталом увезеним са стране. Сам Кредитаншталт је дуговао до 31. маја 1981 г. иностранству 4,5 милијарди динара. Он је један део тих капитала уложио у Југославију преко својих банкарских предузећа и многобројних индустријских.

И. Одлив капитала у иностранство од 1930 до јуна 1931,

У једном делу нашега пословног света растрострањено је мишљење да је криза динара дошла као последица, закона о новцу од 11 маја 1981 г., којим се укида дванајестогодишњи режим ограничене тртовине девизама и извоза злата и уводи потпуна слобода, трговине и извоза злата. Тврди се да, је за три месеца после ступања тога закона на снагу (о јем јуна) изишла из земље велика количина девиза. Приликом анализе пенга и шилинга констатовали смо да је повлачење страног капитала, из Аустрије и Мађарске почело 1980 године и то као непосредна, последица кризе у Америци крајем 1929 г. Како је било кол: нас у том погледу“ Кров 1929 г. и у прва три месеца, 1930 г, код нас се не примећује никакав