Народно благостање

Страна 720 НАРОДНО

одлив капитала. Метални и девизни сток Народне банке варира између 2.800 и 3.067 милиона динара. Ако је било штотод одлива он је алиментиран из зајмова, из 1927 и 1928 године,

Максимални девизни сток од 3.068 милиона, динара забележен је 8 марта 1980 г. Затим стално опада: у августу 1980 г. на 2.400 милиона динара, средином октобра на 2.128 милиона, 15 новембра, на 2.000; 31 мата, 1981 г. на 1.500 а; шред крај јуна сровајва, се на 1.150 милиона. Пад износи дакле 62% металног и девизног стока, из“ марта 1930 г.

Тај је одлив вероватно последица отказивања, кредита и повлачење капитала од стране Аустрије и Мађарске. Друкчије не може да буде. Оледећи статистички податак је, по нашем мишљењу, довољан доказ за утврђивање међузависности између кризе шилинга, и пенге с једне стране и кризе динара, с друге стране,

Према, подацима. које објављује Народна банка, о стању највећих банака, стање њихових пасивних текућих рачуна, који се воде под називом „повериоци' износили су јануара 1929. г. 2.5 милијарде динара. У јануару 1980 г. пада стање поверилаца на 2.85% милијарде динара, у јуну исте године на 2.188 милиона динара, у депембру 1980 на, 2,120.000, а у јуну 1981 г., у месецу стабилизалије динара, на, 2.042 милиона динара. Од јануара 1929 г. до јуна 1981 т. пад износи 450 милиона динара, док улози на штедњу расту У истој периоди од 3.2 на 4.03 милијарде динара, Под називом „повериоци“ у пасиви наших највећих банака (воде се дуговања, иностранству. Јот: су много више у том времену извезла, тртовачка, и индустријска предузећа, тако да се може узети да је краткорочно дуговање наше земље према иностранству опало у 1929 и 1980 г. за близу 1 милијарду динара, а то је 50% износа, за који је смањен златни девизни сток наше Народне банке.

__ Убрван одлив капитала нарочито у 1981 г, иваввао је велико узбуђење у земљи. Али се нигде није видео јасан узрок, Једни су сматрали то за последицу унутрашње-политичког стања; други су почели да сумњају у способност шлаћања нашег биланса плаћања да се аутоматски уравнотежава, а трећи су почели понова, да грде дефетисте, сматрајући да је пелокупан одлив капитала последица бетства из земље. Код одтоворних фактора, забринутост је имала за последицу да су прекинуте везе са лондонским Рочилдом, који нас је три године успављивао обећањем километарског зајма и отпочети преговори у Француској, који су као што знамо у мају месепу 1981 приведени крају.

11, Стабилизациони зајам.

Можда никад зајам није дошао у тако добри час као стабилизациони у мају месецу прошле године. Динар је висио већ над безданом. Зајам је лоптао у тренутку неподељеног валутног песимизма у земљи. Било је за очекивати да, ће он да растера, то суморно гледање на будућност динара и да унесе добро расположење и оптимизам. Делом је било тако. Али је већина, остала при старом расположењу, означавајући зајам као кратак. Да је то расположење било у ваздуху служи као доказ чињеница да је са свију страна замерено закону о новцу, да је квота металног покрића, и сувише висока — што значи да се есконтовао даљи одлив девиза, Западни и северни крајеви били су песимистичкији од Бео-

БЛАГОСТАЊЕ _ | : Бр. 46

града, свакако због тога, што су били у непосредном додиру са новчарством у Аустрији и Мађарској, што је за нас од много већег значаја, но обилност ка питала и добра воља у Паризу. Стабилизација, је извршена формално 28 јуна 1981 г. Метални и девизни сток скаче од 1.150 милиона на, 2.300 милиона, а девизни сток специјално од 87 милиона на, 751. Али само 8 дана доцније пада, он на, 550, а 17 дана допније на 502 милиона, За лве недеље пад износи скоро четврт милијаде динара, !!

У Шародној банци тек што су извршене формалности нових закона. и уговора, са државом, а, већ се почиње да, осећа нелатодност тако да је управа. била приморана да у првом месецу законске стабилизације тражи од Међународне банке у Базелу кредит од 5 милиона долара. Може се мислити колико је тек запрепашћење било у Базелу. Слично се дотодило свега два пута после рата: у Белгији и Пољској; али оба пута, због сувише брзо изведене законске стабилизације — што код Југославије није био случај.

Наше берзе никад дотле нису биле бољи барометар стања у нашем новчарству но у месецима одмах после стабилизације. Позната, је ствар да су берзијанци 3 године подносили тешке жртве олржавајући курсеве државних хартија од вредности на висини есконтујући огроман скок курсева, после стабилизационог зајма, — који је допустио да се тако дуго чека на њега. Одмах после извршеног зајма, берзијанци су чинили велике напоре за даље подизање курсева. Али без успеха! Напротив, тритисак песимизма, почиње нагло да. дави курсеве. Ратна, штета, се држи кроз целу 1929 и 1930 г на истој висини (145 према 100 у 1926 г.). У јануару 1981 г пада, она на, 137 и осцилира, на, тој висини све до маја. Затим настаје даљи пад. У јуну месецу — стабилиза= ционом — индекс износи 132, у јулу 122, у августу 112, у октобру 94,4, а у депембру 85. 7%-тни инвестициони зајам износи у мају 1981 г Пб65а у децембру 82,6. Берзијанцима није било јасно зашто извесне велике банке и подузећа предају из свог портфеља ратну штету и друге папире. Они нису ни сањали да они то раде због тога да би створили тотовину ради плаћања својим повериоцима у Аустрији и Мађарској.

Као што видимо, међувависност југословенског с једне и аустријског и мађарског новчарства с друге стране била је толико велика, да је криза. која је давила у то доба Беч и Пешту, убрзо униттула сав оптимизам лонесен стабилизационим зајмом.

ЈУ. Кретање девиза до 31. децембра 1931.

У другој половини јула девизни сток покавао је извесно повећање (од 502 на 594 милиона динара). На први поглед то изгледа мало чулновато с обзиром на то да је 13 јула лонесен банкарски мораторијум у Берлину, а 14 у Пешти У ствари није тако било. После 28 јуна, не може се утврдити стање девизног стока Народне банке само на основу иска= за у активи. Потребно је да се та позипија доведе у везу с обавезама с роком у пасиви, која лаје базу за израчунавање правога стања девизнот стока, Али само основиду. У тој позитији бележи Народна банка разноврсне обавезе са. роком. Пек кал се зна колики је удео обавеза у страној валути у саставу позиције